NOVOSAĐANI: Čovek kojeg je Federer gađao teniskom loptom

Iako radi na televiziji, gledaoci ga ne znaju. Naime, on je uvek s druge strane kamere i predstavlja jedan od mnogih, neophodnih točkića, koji omogućava da televizijske stanice funkcionišu.

Novosađanin Aleksandar Erbes rodio se 1980. godine. Završio je Srednju poljoprivrednu školu u Futogu, a nakon nekoliko završenih kurseva fotografije, počeo je da radi kao kamerman i snimatelj na lokalnim televizijskim stanicama. Danas je zaposlen kao kamerman na Javnom servisu Vojvodine.

-  Kao dete uvek me je privlačila umetnost, voleo sam da fotografišem i da crtam, doduše nisam bio previše uspešan – počinje svoju priču Aleksandar i nastavlja:

- Želja mi je bila da upišem Karlovačku gimnaziju, ali pošto nisam uspeo, otišao sam u poljoprivrednu, da bih posle toga nastavio studije na Višoj poslovnoj školi. Međutim, počelo je bombardovanje i prekinuo sam školovanje. Na Radničkom univerzitetu, pod mentorstvom profesora Dragana Jablanova, završio sam nekoliko kurseva fotografije. Posle toga sam sa porodicom, zbog očevog posla, proveo godinu dana u Budimpešti – priča Erbes.

Nakon povratka iz glavnog grada Mađarske, sagovornik portala mojnovisad.com, dobio je prvi posao kao kamerman na lokalnoj televiziji Kanal 9.

- Tražili su radnika i ja sam se prijavio. Sećam se da je bilo veoma zbunjujuće, jer sam već prvi dan radio emisiju koja je išla uživo. Na toj tv stanici sam radio svašta. Bio i kamerman, snimatelj, vozač i stručnjak za rasvetu. Ali, tako i najbolje naučiš zanat – priseća se Aleksandar sa osmehom na licu.

Nakon odsluženog vojnog roka, mladi Novosađanin se zaposlio na Televiziji Delta gde je ostao narednih pet godina, sve dok se 2007. nije ukrcao na prekookeanski brod kao fotograf.

- Bio sam željan zarade, ali i da obiđem svet. Video sam San Dijego, nekoliko gradova Meksika, Sijetl i Aljasku. Na brodu smo imali fiksnu platu, ali najveći deo zarade dobijali smo od procenta prodatih fotografija. To nije bilo loše, ali samo ako imaš živaca za cenkanje, pošto su putnici imali pravo da se cenkaju. U slučaju da je radnik dobio tri prijave od nezadovoljnog putnika, sledio bi mu otkaz. Ja sam se izvukao samo sa jednom prijavom. Nakon šest meseci vratio sam se kući – priča Aleksandar.

I danas, kad god spomene iskustva sa broda, Aleksandrovi prijatelji odmah mu na engleskom dobace “during the war”, aludirajući na starog mornara, ujaka Alberta, lika iz popularne britanske humorističke serije "Mućke". Međutim, Erbesa su ubrzo zvale bivše kolege da konkuriše za posao na Radio televiziji Vojvodine, koji je i dobio. Na javnom servisu, kao snimatelj, učestvovao je u snimanju popularnih emisija kao što su "Pundravci", "Talentinci", i imao čast da sarađuje s režiserom Slobodanom Šuljagićem na seriji "Pomeri se s mesta".

- Nikada neću zaboraviti kada smo radili za RTS prenos Dejvis kupa. Federer je igrao sa nekim i meni je usred meča pukao šraf  na švenk palici. Došao je tehničar između poena da je zameni i napravio dosta buke, pa nas je sudija upozorio da budemo tiši. Ta popravka je još nekoliko minuta potrajala i sećam se kako je odjednom  teniska lopta proletela kroz zaštitnu mrežu iza koje sam se nalazio i prošla tik uz mene. Čim sam pogledao u kameru, video sam Federera kako gleda u mene i smeje se. Kasnije su se kolege sa televizije šalile da me je Federer verovatno namerno gađao, jer smo ga dekoncentrisali bukom – priseća se Erbes.

Kad ne radi, ovaj mladić svira gitaru u bendu koji se zove Prizori. Na repertoaru su im domaće i strane rok i pop numere. Tokom vikenda nastupaju u novosadskim kafićima "Armagedon" i "Kafka".

- Muzika nam je hobi, da se malo odmorimo od napornog posla. Nije mi žao, jer radim u medijima, uzbudljiv je posao. Samo da smo malo bolje plaćeni, kako ne bismo morali raditi razne poslove sa strane, bilo bi idealno – završava Aleksandar Erbes.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Privatna arhiva