Najtvrđi predstavnik tvrde struje dalmatinskog hip hopa i jedan od najautentičnijih likova balkanske rap i trap scene, Novu godinu dočekaće sa novosadskom publikom.

Doček 2018. godine neće biti prvi put da Krešo Bengalka nastupa u Novom Sadu. Letos, na Exit festivalu, more ljudi sjatilo se na Fusion binu ne bi li u glas pevalo sa jednim od omiljenih rap bendova sa prostora Balkana, Kišom metaka. Iz publike su se tokom celog koncerta čuli povici Krešu i pitanja kada će održati svoj prvi solo koncert u Novom Sadu. Srećom, posredstvom ljudi iz Cake Beats, fanovi nisu morali dugo da čekaju, tako da će Bengalku sa ekipom moći da vide za sam Doček, u Studiju M.

Koncert splitskog repera, za kog ljudi posvećeni ovoj sceni tvrde da ima jedan od najboljih živih nastupa u regionu, počeće oko 22 časa i na njemu će moći da se čuju svi hitovi sa Bengalkinog prvog solo albuma “Finale“. Pesme poput “Na sebi ne štedim”, “Šta ćeš?” ili “Nokturno” privukle su retko posvećenu publiku – na nedavno održanom i prepunom koncertu u Beogradu, nije bilo niti duše u sali koja nije znala svaku reč ovih vrlo rečitih rima. Umeće Kreša Bengalke leži mogućnosti da se u isto vreme i duhovito i veoma oštro pozabavi i raskrinka društvene fenomene sa kojima se naša društva u tranziciji susreću i da zaviri u svetove sitnih dilera, nasilnika kao i kriminala višeg ranga, ali i da kritikuje podivljali konzumerizam društva nekada gladnog svega, sada kada su nam neke stvari dostupnije.

U svakom slučaju, 31. decembra u 22 časa, u Studiju M, počinje žurka godine za sve ljubitelje trap zvuka, te se potrudite obezbedite svoju kartu na vreme.

Krešo Bengalka prvi put u Novom Sadu za Doček. Hoće li biti pobjeda?

– Pobjeda je zagarantirana.

Misliš li da je trap postao punk za mlađu generaciju i zbog čega je taj pravac omiljen u repu kod milenijalaca? Šta te je privuklo da se prikloniš baš trapu?

– Trap nije postao samo punk, postao je suma svih glazbenih smjerova na jednom mjestu. Mene je privukla sloboda kod proizvodnje takvih glazbenih aranžmana i kompozicija, to me je ujedno i privuklo da se priklonim trapu.

Koja je prva muzika koju si samostalno zavoleo, da li je od početka to bio hip-hop ili si kao tinejdžer prolazio i kroz “gitarsku” fazu? Kojih pet albuma iz tog perioda je ostavilo najveći utisak na tebe?

– Prva vrsta glazbe u koju sam se kao mlađi tinejdžer zaljubio je, naravno, bila rap, kasnije sam ušao u “gitarsku” fazu slušajući punk i hard core bendove. Albumi iz mog tadašnjeg repertoara svakako su Cypress Hill IV, Wu-Tang Clan Enter the Wu–Tang (36 Chambers), Ice Cube Predator, Company Flow Funcrusher Plus i, naravno, T. B. F. Ping Pong (umjetnost zdravog đira).

U čemu se razlikuje rad na solo projektu Krešo Bengalka u odnosu na pravljenje muzike sa kolektivima, poput Kiše Metaka?

– Razlikuje se u tome što mi je samome dosta lakše i slobodnije, ne moram birati vrijeme kad ću se posvetiti tome što radim i ne trebam drugo mišljenje, a kamoli treće.

Da li si zapostavio svoj matični bend? Kada možemo da očekujemo Treći folder?

– Nikako, sve što sam solo izgradio se odlično nadovezalo na Kišu Metaka, a Treći folder možete očekivati čim se opet okupimo kod nekog doma.

Kako objašnjavaš da se sa tvojom muzikom, koja se bavi lokalnim temama i životom u Splitu, toliko mladih ljudi iz regiona identifikovalo?

– Mlađi naraštaj iz različitih gradova živi dosta slične živote, dijele sličnu prošlost i slične sudbine. Logično je da se dosta mladih poistovjetilo s mojom glazbom jer školska naobrazba, društvo, konzumerizam i sve ostale današnje “vrijednosti” su jako slične u različitim sredinama Balkana.

Koji su to muzičari sa ovih prostora sa kojima najviše voliš da sarađuješ?

– Najviše volim surađivati s kolegama iz mog grada s kojima sam i izgradio ovo što imam danas. Ne mogu a da ne spomenem kolege iz Kiše Metaka, Vojka, Oreba, Vrha, Batmana, također Žuvija, Stipu i novopečenu grupu SpeedHeads.

Top pet albuma koje si slušao 2017. godine?

– Triestri – Gram tu rizlo, Smoke Mardeljano – Ja repujem, DJ Kovi i Mikri Maus – Muzika za nos (ukradene obrade), Lil Pump Album 2017, Miami Yacine – Casia.

Šta očekuješ od nastupa u Novom Sadu i od novosadske publike, koja je čuvena po svojoj statičnosti, da li misliš da ćeš uspeti da je ” razmrdaš”? Kako misliš da prošvercuješ Žuvija u Studio M?

– Očekujem da ćemo Novu godinu dočekati kako i priliči takvoj situaciji, boca šampanjca i te stvari. Žuvija neću švercat, bit će nadam se prilika da dođemo u “Krešo i Žuvi” kombinaciji u Novi Sad, kad bude vrijeme za to.

Čim pomislimo na Krešu Bengalku, pomislimo na “priču tvrdu”. Do koje mere je to zaista realnost koju svakodnevno živiš, a do koje je samo observacija fenomena tranzicije koji te okružuje?

– Bavljenje ovim poslom kojim se bavim, u okvirima Balkana, samo je po sebi dovoljno tvrdo da nema potrebe za pronalaženjem realnosti takvog tipa, ona je već tu. Pjesme koje pišem i glazba koju radim je po običaju nešto što proživljavam ili sam već proživio.

Razgovarala: Biljana Kovačević Gošić