CAKE Beats: Ko su momci koji stoje iza ovih žurki i koja je tajna njihovog uspeha

Izuzetno posećene CAKE Beats žurke, fokusirane na hip hop zvuk, na svaka dva meseca okupljaju velik broj mladih ljudi , kojima u našem pomalo uspavanom gradu ovo predstavlja jedinu priliku da se provedu, opuste i igraju uz muziku koja im se ne nudi na svakom koraku.

Novi Sad je poznat po mnogo čemu, ali po živahnom noćnom životu i ne toliko.

Sve ovo se promenilo pre tri godine, kada su veterani hip hop zvuka na našim prostorima, kada je DJ-ing u pitanju, odlučili da malo ozbiljnije pristupe organizaciji ovakve vrste provoda i naprave žurke pod imenom CAKE Beats. Bojan Vuković, čije je DJ ime Rasheed i Srđan Marjanović, poznatiji kao Yeah Left, prihvatili su se nimalo lakog posla približavanja trap pravca u hip hopu novosadskoj publici i mladeži.

Kako večeras, 16. decembra, slave svoj treći rođendan, a očekuje ih i novogodišnja žurka na kojoj će line-up biti i više nego impresivan, porazgovarali smo sa njima o muzici i samim počecima ovih fenomenalnih žurki.

CAKE Beats je vrlo zabavno ime, koje se lako pamti, ko ga je smislio?

- Rasheed:  Nisam skroz siguran, hteli smo neko ime i to nam je nekako bilo kul, krenuo sam da ga ubacujem  u vizuale u kojima je odlično funkcionisalo.

Srđan: Pri tome ima i slengovsko značenje u hip hopu, pare, novac, materijalna vrednost...

Rasheed: ...Tako da smo to nekako povezali, imali smo i male specijale gde smo na samim počecima, u prvih godinu, godinu i po, na svoje žurke donosili prave torte koje su bile posluživane u ranim jutarnjim časovima, a današnja rođendanska “torta’“ će biti posebna.

Za početak, ko čini CAKE Beats?

- Srđan: CAKE smo zapravo započeli nas dvojica naravno, ali kako je projekat rastao, priključilo se još ljudi bez kojih mi ne bismo mogli da funkcionišemo. Pored nas tu su i Nikola, Sonja, resident DJ Vladimir (Pushta G), naš videograf Igor…

Kako uopšte izgleda organizacija tako velike žurke?

- Rasheed:  To je proces u suštini. Mi smo nekako od te prve žurke, pa do danas, kada slavimo svoj treći rođendan, prošli kroz mnogo klubova, mnogo okruženja i na kraju smo došli do toga da smo prešli na bukvalno iznajmljivanje klubova u kojima radimo sve sami, tako da proces nije najjednostavniji. Sve je nekako na nama, od šanka, obezbeđenja, toaleta, osvetljenja, bine, zvuka..

Kako danas slavite treći rođendan, a organizujete i deo novogodišnjeg provoda u Studiu M, kako biste poredili te prve žurke sa onim što nam spremate večeras i za dve nedelje?

- Rasheed:  Za početak, na prvoj žurci je bilo tek oko pedesetak ljudi, uključijući i naših 7 DJ-eva, hahaha. Srećom broj publike je rastao sa svakom novom žurkom, a sada se tu okuplja zaista povelik broj ljudi, koji stalno raste. Večeras očekujemo bar 700 ljudi, a za doček Nove Godine i više, s obzirom na to da će to biti prvi solo nastup u Novom Sadu izuzetno popularnog predstavnika trap pravca, Kreša Bengalke.

Kako biste opisali atmosferu na vašim žurkama?

- Rasheed:  To sve mora da se vidi, to je bas iskustvo. Potpuno razuzdano, hahaha.

Srđan: It’s lit.

Rasheed:  To je i poenta, da atmosfera bude dovedena do vrhunca svaki put, i da se svaki put potrudimo da dignemo lestvicu još više i da uradimo još bolju žurku, koja ce biti još uspešnija od prethodne.

Srđan: Najbolji pokazatelj je, po meni, razgovor sa obezbeđenjem ili ljudima iz šanka, koji su navikli da za taj broj ljudi u Novom Sadu rade uglavnom tehno i dnb žurke. Nije sad svakodnevna pojava da imaš hip hop događaj na dvomesečnoj bazi, gde će dolaziti taj određen broj ljudi. Najjači utisak im je kako muzika, koja je relativno sporog tempa, može da stvori takvu energiju, desi se da nastane “šutka” čak i na laganijim pesmama.

Kako je uopšte krenulo vaše interesovanje za muziku?

- Srđan: Prošli smo mi sve te rep lektire ’80ih i ’90ih, ali smo isto tako oberučke prihvatali sve nove tendencije koje su se javljale i početkom 2000ih i sredinom, pa onda i sada 2010ih, ne vidim ništa loše u tome, prihvatamo slobodnu evoluciju zvuka. Jer, po nama, nije nijedan od velikana, nebitno kog žanra, da li je Hendriks, da li je Prins, niko nije napravio neku veliku stvar u svom domenu tako što je hodao utabanim stazama, nego zato sto je izašao iz svojih okvira, čime je doprineo i evoluciji tog zvuka, tako da smo se mi prepustili tome.

Što mislite, zbog čega je trap na koji ste mahom usmereni, toliko blizak milenijalcima, mladim ljudima koji posećuju vaše žurke? Ja imam teoriju da je trap u stvari jedini pank danas u muzici, da ima te neke revolucione tendencije, sirovost koja je ’70ih bila punk i pocetak hiphop-a koji se komercijalizovao kasnije, da trap nekako vraća oštrinu muzici koja je sada popularna. Da li mislite da zato publika najbolje reaguje na taj pravac?

- Rasheed: Donekle se slažem sa tom teorijom, verujem da se svakih 5-10 godina pojavljuje neki novi pank. Ima taj deo, a nekako ima i taj hip hop bunt deo ali prilagođen više za plesanje i provod u klubu. To je dobar recept za sve.

Srđan: Hip hop jeste nastao kao bunt, bunt crnačke zajednice, protiv opresije, kao novi način izražavanja, slobode govora... MC-ing i i repovanje kao takvo, rap “bitke“ , brejkdens i DJ-ing, sve je nastalo sa ciljem da se borbe sa noževima, lancima i pištoljima reše na nenasilan način. Sada se ljudi suočavaju sa malo drugačijim problemima.  Kao što je to pre bila puka borba za opstanak, sada su to neki drugi problemi sa kojima se poistovećuju ti milenijalci. Da li su to problemi sa osobama suprotnog (ili istog?) pola ili socijalne razlike predstavljene na nekom finijem nivou, koji je primamljiviji mladom umu.

Da li imate utisak da je i vaša publika edukovana po pitanju muzike i da li vam je važno da ih na žurkama nešto i naučite, da im pružite muziku koju po prvi put čuju?

- Srđan: Publika nam je IZUZETNO edukovana. Po prvi put nam se događa da nam ljudi dolaze sa muzičkim željama i da mi pomislimo, “e pa ovo je kul, može se zavrteti”. Vidi se da su “gladni” muzike. Srećom po njih, imaju veoma brz  net koji im omogućava da se obrazuju. Mi smo skidali pesme sa CDova ili preko dial-upa u njihovim godinama, po šest sati. Ja nemam ništa protiv hiperprodukcije na koju se svi žale, mislim da je sloboda izbora uvek pozitivna stvar.

Koliko je teško organizovati neki hip hop koncert sa izvođačima koji nisu lokalni, očigledno je da postoji publika za to, a nema puno takvih nastupa u Srbiji. Da li mislite da saradnja CAKEa sa Exit festivalom, na kojem ste vodili nekoliko večeri na jednoj od bina, može da promeni to?

- Srđan: Problem je naravno u novcu, izvođači koji nas zanimaju, pogotovo sa američkog podneblja, koštaju, a sponzorima čija bi pomoć bila neohodna je taj zvuk i dalje nešto strano.

Rasheed: Nešto je lakše sarađivati sa izvođačima iz regiona. Na našem podneblju uglavnom su ljudi i dalje fokusirani na tu neku stariju školu, što nama, koji smo fokusirani na moderniji zvuk baš i ne odgovara, a  mi želimo da evoluiramo zajedno sa zvukom koji preferiramo.

Koji je vaš krajni cilj, kada je CAKE u pitanju?

- Rasheed: Produkcija nove muzike i događaja bi bila sledeći logičan korak. A pokrenuli smo i svoj brend CAKE Beats odeće, koji bismo takođe voleli malo da proširimo, a krajnji da umremo srećni i bogati.

Gde ekipa iz Cakea provodi svoje vreme u Novom Sadu, kada ne organizuje žurke?

- Rasheed: Ja vrtim muziku već veoma dugo, tako da uglavnom izlazim na mesta na kojima nastupam. U Novom Sadu izlazim u "Puberaj", to je jedino što mi pada na pamet, a volim i Kaž’te na primer. Na klopu uglavnom idem u “Priču” na Telepu i “Toster”.

Srđan: Za kafu “Trčika”, a za hranu "Project Wine and Deli", na primer, ali uglavnom smo sa ekipom kod nekog kući ukoliko ne postoji prilika za “lituaciju”