Zaključen stečaj nad Razvojnom bankom Vojvodine

Privredni sud u Novom Sadu zaključio je stečaj nad Razvojnom bankom Vojvodine (RBV) rešenjem od 18. januara ove godine, koje je postalo pravosnažno tek na kraju jula.

Prema prvobitnom tekstu rešenja u koje je Biznis.rs imao uvid, raspodelom viška deobne mase Autonomna pokrajina Vojvodina dobila je najmanje 51,82 odsto ukupne nominalne vrednosti preferencijalnih akcija, odnosno – oko 1,45 milijardi dinara.

Agencija za privredne registre je, inače, 13. avgusta donela rešenje o brisanju Razvojne banke Vojvodine iz registra privrednih subjekata  – ali na to rešenje još teče rok za žalbe od 15 dana, koliko će još potrajati "pravni život" Razvojne banke Vojvodine.

Okončanjem stečaja, završen je pravni postupak koji je trajao duže od decenije i tokom koga je preduzeto više od 2.100 procesnih radnji.

Razvojna banka Vojvodine izgubila je licencu Narodne banke Srbije u aprilu 2013. godine zbog "hroničnog nedostatka kapitala, kritične potkapitalizovanosti i ugrožene mogućnosti isplate obaveza prema poveriocima, kao i činjenice da je ova banka mogla biti uzrok sistemskog rizika finansijskog sektora Republike Srbije", saopšteno je tada iz kabineta guvernerke Jorgovanke Tabaković.

Prema informacijama koje je tada objavila centralna banka, Republika Srbija i AP Vojvodina morale su da obezbede dodatna sredstva za pokriće depozita u ovoj banci.

– RBV je zaključila Ugovor o preuzimanju dela imovine i obaveza s Bankom Poštanskom štedionicom a.d. Beograd i Agencijom za osiguranje depozita, te je tim ugovorom prenela sve osigurane i neosigurane depozite u iznosu od 17,55 milijardi dinara na Banku Poštansku štedionicu a.d. Beograd. S obzirom na to da RBV nije imala dovoljno likvidne i kvalitetne aktive za pokriće depozita koji su bili predmet prenosa, Republika Srbija i AP Vojvodina bile su prinuđene da obezbede dodatna sredstva u iznosu od 6,36 milijardi dinara za pokriće navedenih depozita – istakla je centralna banka u saopštenju iz 2015. godine.

Sunovrat RBV i još tri domaće banke desio se neposredno posle velike svetske finansijske krize, a razlog leži u staroj boljci – odobravanju pozajmica bez odgovarajućeg obezbeđenja, što je u slučaju RBV rezultiralo ogromnim udelom problematičnih i nenaplativih kredita (NPL).

Spekulisalo se da je NPL u portfelju RBV dostigao čak 75 odsto, ali je taj podatak svojevremeno na konferenciji za novinare demantovao član Izvršnog odbora banke Goran Kostić, rekavši da udeo NPL zapravo iznosi "oko 62 odsto".

U svakom slučaju, Vojvodina je prema prvobitnom tekstu rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, a pre eventualnih izmena tokom žalbenog postupka, dobila barem 120 miliona dinara u novcu, 179 miliona prenosom potraživanja od fizičkih lica – dužnika RBV kao i blizu 520 miliona dinara na ime prenosa potraživanja od dužnika – pravnih lica.

Još najmanje oko 20 miliona dinara Vojvodina bi trebalo da dobije od udela i akcija RBV u drugim pravnim licima kao i od zakupa i potraživanja iz sudskih postupaka.

Najviše novca, međutim, severna pokrajina trebalo bi da dobije u vidu nekretnina RBV – u vrednosti od najmanje 607 miliona dinara.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, Vojvodina i jeste najveći akcionar RBV, sa 64,7 odsto vlasništva, dok 23 odsto pripada Republici Srbiji. Još 2,64 odsto pripada novosadskom DDOR-u dok svi ostali akcionari imaju pakete manje od 0,5 odsto kapitala.

– Zaključuje se stečajni postupak nad stečajnim dužnikom RBV a nastavlja se postupak nad stečajnom masom koju čine parnični i izvršni postupci sa pasivnom legitimacijom stečajne mase, kao i krivični postupci u kojima je stečajni dužnik oštećeni – odlučio je Privredni sud u Novom Sadu i ovlastio Agenciju za osiguranje depozita (AOD) za zastupnika stečajne mase RBV.

Pred tom Agencijom, koja je "stečajni upravnik" propalih banaka, osiguravajućih društava i ostalih finansijskih institucija vodi se inače još 10 stečajnih postupaka za banke.

Među njima su i dalje tri "velike državne banke" – Beogradska, Beobanka i Jugobanka – čiji se stečajni postupci bliže trajanju od četvrt veka, s obzirom na to da su otvoreni daleke 2002. godine.

Izvor: Biznis.rs  (Milica Rilak)