ULICA ANTONA ČEHOVA: Mir, lepota i tišina Streljačkog sokaka

Grbavica je jedan od najstarijih delova Novog Sada i u 19. veku je bila periferija, ali danas se praktično smatra širim centrom grada. Do pre dve decenije najveći deo Grbavice činile se porodične kuće, a onda je stigla pomahnitala visoka gradnja i kvart je pretvoren u betonske kanjone bez mnogo zelenila, dečijih igrališta, sunca i humanih uslova za život.

Međutim, jedan sokak još uvek odoleva naletu urbanističkog haosa i čuva miris i toplotu prošlih, ljudskih vremena. Na obodu Grbavice, blago je skrivena Ulica Antona Čehova koja je po mnogo čemu specifična. 

Nekad zvana Streljačka ulica, bila je na obodu grada, a naziv je dobila po Streljačkoj družini Novi Sad 1790, koja je najstariji aktivni spotski klub u našoj zemlji i ujedno je prvi oblik slobodnog građanskog udruživanja u Novom Sadu. Nekoliko desetina građana se udružilo i kupilo imanje na izlasku iz grada. U dvorištu su izgradili gostionu i vrt, a u jednom uglu sredili mesto za gađanje iz puške. Povodom proslave stogodišnjice udruženja umesto daščare, stare streljane, 1890. godine sagrađeno je velelepno zdanje. Iznad ulaza ćirilicom je pisalo "Strelјačka dvorana", a sa leve i desne strane je isti tekst stajao na nemačkom i mađarskom jeziku. 

Novosađanima je ova jedinstvena građevina znana kao Eđšeg. Naziv je dobila po mađarskoj reči Egység koja u prevodu znači "Jedinstvo". Upravo to je bio naziv sportskog društva koje je osnovano posle Drugog svetskog rata i nalazilo se u ovim prostorijama. U okviru društva oformili su se košarkaški, kuglaški i fudbalski klub. FK "Eđšeg" je učestvovao u zvaničnim fudbalskim takmičenjima, a 1956. godine se spaja sa FK "Trgovački", koji je dve godine ranije promenio ime u FK "Novi Sad" i bio mu je potreban stadion. Ovim spajanjem nastala je osnova današnjeg FK "Novi Sad", a kasnijom fuzijom sa FK "Radnički" nastao je RFK "Novi Sad".

Eđšeg ima veoma dugu istoriju, a u njemu su se nekad održavali balovi i banketi. Zgradu je projektovao Georg Molnar, građevinske radove je obavio Karl Lerer, a enterijer je osmislio Anton Tikmajer. Objekat je oblikovan i dekorisan u stilu istoricizma sa velikom oslikanom svečanom salom. Parterna zgrada ima složenu osnovu, površina dvorca iznosi oko 435 m² i ima razuđeno krovište sa trapezastim kupolama. Nad glavnim ulazom dominira kula kvadratnog preseka. Iako je toliko decenija bio mesto okupljanja, vremenom je ovaj objekat zanemaren i to toliko da je krajem 20. veka bio potpuno devastiran.

Novi krov je urađen 2000. godine, kako enterijer ne bi više kisnuo, a potpuna rekonstrukcija urađena je 12 godina kasnije, kada su posle dugo vremena ponovo otvorena vrata ovog spomenika kulture. Tako sad imamo Kulturnu stanicu Eđšeg u kojoj se odvijaju performansi, izložbe, dečije radionice, kamerni koncerti i drugi kreativni sadržaji. Obnovljeno je i prostrano dvorište, kao i sportski tereni na kojima se redovno čuje zvuk lopte i graja Novosađana. Zanimljivo je da je ovo prvi objekat kulturnog nasleđa na kojem su primenjeni obnovljivi izvori energije – geotermalne sonde postavljene u dvorištu zgrade, a koje omogućavaju akumulaciju toplotne energije zemlje koja se daljom preradom u sistemu koristi za potrebe objekta.

Pre nekoliko godina, kanadski umetnik Ben Johnston, je preko puta Eđšega uradio mural "Love" sa 3D efektom. Poruka crteža je da su ljubav i tolerancija jedne od najlepših osobina koje ima naš grad. Međutim, slika na zidu je potpuno izbledela, skoro je neprimetna, pa je moguće i da pomenute vrline više ne krase Novi Sad.

Do Ulice Antona Čehova se može doći iz više pravaca. U šor ruskog doktora i pisca možete zakoračiti iz Futoške, Braće Ribnikar, Doža Đerđa, Gogoljeve, Puškinove i Ljermontovljeve ulice.

Nekad je postojao i prolaz kroz Katoličko groblje. To je bila zgodna prečica i najviše su je koristili đaci, ali je vremenom zatvorena, podizanjem zida jer je bilo uznemirujućih situacija, pogotovo noću. Jevrejsko groblje se tu nalazi od 1800. godine, da bi šezdeset godina kasnije postalo i Katoličko groblje. Stoga možemo reći da ulica ima oblik nepravilnog latiničnog slova F.

Nekad se iz Gogoljove nije moglo ući, ali su bageri uradili svoje pod najezdom višespratnica. Na tom ćošku su jedine stambene zgrade novijeg datuma u Čehovoj ulici, pa se nadamo da će tako i ostati. U tom parčetu ulice, među niskom raznovrsnog drveća, ušuškan je Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. To je možda i najbolje radno mesto u Novom Sadu. Okruženi ste zelenilom i tišinom, a od centra grada se udaljeni manje od dva kilometra.

Prekoputa Instituta je objekat Doma zdravlja "Novi Sad", a tu je i krivudava uličica kojom, provlačeći se između oblakodera stižete do parkića "Grbavica".

Na ulazu iz Puškinove ulice s desne strane ćete se zagledati u mural duž celog zida, a s leve, dočekaće vas mala oaza. Usamljena klupica na parčetu zelene površine, ali joj društvo pravi desetak stabala i po koji žbun. Mesto za predah, poljupce i opuštanje koje na druženje prima bića sa čistim dušama.

U nastavku su niske zgrade iz doba socijalizma sa uočljivom dogradnjom kao one detelinarske, reklo bi se. Iz tih vremena ostale su i zelene kocke između starih višespratnica, pa okruženje jeste miroljubivo. Tu je i pešački prolaz do Ljermontovljeve ulice, sa sve onim garažama kojih je nekad svaki deo grada bio pun, pa sve deluje kao da vas je vremenska mašina ubacila u Žilnikov crno beli film.

Na broju 28 postavljena je tabla Anton Čehov sa kratkom biografijom i najznačajnijim delima pisca. Za svaku pohvalu. Nismo saznali kad je tabla postavljena, ali je poznato da je Pokret uličnih čitača obeleževao rođendane književnika javnim čitanjem odlomaka njihovih dela i to po mogućnosti u ulici koja nosi njihovo ime. Tako su se u ovom lepom šoru čitala ostvarenja Čehova, ali i Branka Miljkovića. 

Do pre desetak godina, ulica je bila od poslednjih u gradu u kojoj je i dalje bila kaldrma. Onda je došla rekonstrukcija i asfalt, ali i plava parking zona. Najveće ruglo u ulici je nedovršena betonska grdosija na ćošku, u blizini groblja. Iako na tabli stoji da su radovi trebali biti završeni pre dve godine, gradilište je pusto, ograđeno žičanom ogradom bez ikakvih naznaka da bi ovaj "poduhvat" mogao u skorije vreme da bude gotov. 

U smeru prema Futoškoj ulici zaista ima lepih kuća, vila, zdanja iz prošlog veka, ali i trošnih objekata. Može se reći da ulica još uvek nije narušena visokom gradnjom i da je dom raznovrsnog drveća.  Iako je ovaj pravac prečica od Limana do Sajmišta, ulica nije frekventna, pa deluje da se ovde pre dolazi, nego prolazi. U ulici ne postoji nijedna prodavnica, ni kladionica.

Mir, lepota i tišina, to je Ulica Antona Čehova. 

Tekst: Dejan Ignjić 

Fotografije: Aleksandar Jovanović