UKUS JUGA SRBIJE: Sve za vaše stomače u "Niško sokače" (FOTO)

Ukoliko želite pošteno i "momački" da se najedete, a usput sve to da platite "neku siću", restoran "Sokače niško" u Temerinskoj 98 pravo je mesto za ljubitelje dobre i ukusne domaće hrane.

Ovaj lokal drži bračni par Stojanović, Lidija iz Svrljiga i Nišlija Srđan rodom iz Babušnice. Stariji sin Stefan zajedno s njima čini tim – radeći kao konobar – a mlađi Filip studira gastronomiju. Stoga, reč je o pravom porodičnom poslu. 

Kafanica je smeštena daleko od glavnih gradskih turističkih punktova i očiju većine Novosađana, ali ukoliko namerno ili slučajno navratite u "Sokače niško", imaćete utisak kao da ste na trenutak otputovali na jug Srbije, u Niš ili Nišku banju, barem kada je klopa u pitanju.

U restoranu sa svega nekoliko stolova, prekrivenih kariranim crveno-belim stolnjacima, mnoge mušterije sve rade unatraške.

Za doručak poručuju sarmu ili svadbarski kupus, za ručak se jede meso sa roštilja, teleća glava ili škembići, a za večeru mnogi naručuju "bombonjeru od mesa", šopsku ili srpsku salatu, pljeskavice, ražnjiće, belu vešalicu…

Ipak, ovde su najvažniji je ljubaznost i široka otvorena južnjačka srca Srđana i Lidije, koji se prema svojim gostima ophode kao prema najrođenijem svom.

- Ovde nema "fenseraja", nema italijanske paste i pice ili američkih burgera. Nema nas ni na internetu jer nam je najbitnija hrana i reklama "od usta do usta", koja jeste spora, ali je efikasnija. Nije nam bitan izgled kafane već ono što se u njoj nudi. Od malena sam želeo da vodim jedan ovakav restoran, gde će se služiti isključivo specijaliteti iz mog rodnog kraja, i na kraju mi se san ostvario, naravno, uz pomoć moje supruge Lidije. Kada sam upisao ugostiteljsku školu otac nije sa mnom razgovarao mesec dana jer je mislio da ću i ja njegovim stopama, u majstore – ističe Srđan.

Kako kaže, "Niško sokače" je držao i u svom rodnom kraju. Nakon toga je rešio da lokal otvori i u Novom Sadu. Nije bilo lako, ali uspeo je. Dešavalo se da gosti dođu i da traže gomboce, i tada ih je gledao u čudu, jer nije znao ni šta je to.

- Mi gomboce ne pravimo jer nismo stručnjaci za tu vrstu hrane kao Vojvođani, ali smo zato eksperti za mleveno meso, jela sa roštilja, za domaću kobasicu, jela od paprika i naravno najbolji smo u kuvanju čuvenog svadbarskog kupusa koji se pravi od tri vrste mesa. U njega se stavlja i ovčetina, ali mi je izbegavamo jer je Novosađani slabo jedu – otkriva Srđan.

Na njihovom meniju sve je pomalo ljutkasto i začinjeno, a naš ljubazni sagovornik s oduševljenjem na licu priča kako nema ništa lepše nego kad se brk zamasti od hrane, a onda ga s belim hlebom gost obriše i na kraju to parčence hleba pojede.

Kako saznajemo, ono što Novosađani najviše vole da jedu jeste klasičan srpski roštilj ali i gurmanska jela poput škembića, pihtija, čorbi, gurmanske pljeskavice, džigerice u skrami, ćevapa, kobasice, škembića, goveđih repova… Ma, vole sve! Ovde se uvek traži i porcija više niške zakuske i Balkan gril miksa, moravske salate, kajmaka, punjene paprike, urnebes salate i paprike u siru.

Porcije su ogromne i treba da budete "ozbiljan igrač" ne biste li se izborili s onim što iznesu pred vas, jer ako gost naglasi da, recimo, ne voli kobasicu u mešanom mesu, nju neće izbaciti iz tanjira, već će vam na tu porciju samo dodati meso koje volite.

- Držali smo kafanu i u Petrovaradinu ali smo sa te lokacije prešli na ovu, gde se ranije nalazila jedna od najstarijih gradskih kafana "Dva fenjera". Na ovom mestu se nalazimo sedam godina i mogu da se pohvalim da nam dolaze gosti iz cele Vojvodine. Za Novi Sad smo se opredelili upravo zbog Novosađana koji su nam bili redovne mušterije u restoranu u Niškoj banji. Takođe imamo i neke Subotičane koji uvek, kada putuju, svrate u Novi Sad, jedu, zatim naruče nešto i za  poneti, da čalabrcnu usput. I oni su ranije bili naši gosti u Niškoj banji. Taj restoran je zatvoren, jer nije izvodljivo da budemo na dva mesta u isto vreme – kaže Srđan.

Kod njih je, otkriva naš sagovornik, sve sa "južne pruge" – papriku i paradajz kupuju u Nišu, Leskovcu, Pirotu. Kupus kisele sami i od njega zavijaju najlepše domaće sarme, napravljene na srbijanski način, zapečene i bez puno safta. Ove čuvene sarme smo i mi jeli – i to za doručak, a do večere nam nije trebala ni užina.

- Ajvar pravimo sami od paprika sa juga. Jedne godine smo papriku kupili u megamarketu u Novom Sadu, Bože sačuvaj bačenih para. Paprika je bila puna vode i trula, pa smo više od polovine bacili – priča Srđan.

Upitan zašto su porcije baš tako velike i zašto salata "preliva" iz tanjira, Srđan ima objašnjenje:

- Kada odem negde u restoran ne volim da iz njega izađem gladan. Sećam se, kada sam bio dečak, letovao sam sa roditeljima na moru u Crnoj Gori, kad smo išli u restorane da jedemo, uvek bismo dobili salatu od paradajza koji je bio tanko sečen kao flis papir. Pošto obožavam paradajz, moja majka je u tašni imala bar dva paradajza i onda mi je krišom seckala ispod stola i davala da jedem. Ne želim da moji gosti krišom jedu  hranu iz torbe, želim da se osećaju kao kod moje ili svoje kuće i zato su porcije domaćinske – pojašnjava malo i kroz šalu naš sagovornik.

U kafani rado viđeni gosti su novinari iz obližnjih redakcija, a da su Srđan i Lidija pravi domaćini potvrđuje i činjenica da na meniju imaju i "Angelininu salatu".

- Angelina Čakširan je vaša koleginica novinarka koja je često dolazila kod nas na ručak. Pošto ne jede meso, mi smo za nju napravili specijalnu salatu koju smo kasnije uvrstili u naš meni – otkriva nam Srđan.

Gledano na količinu kvalitetne hrane, cene su ovde su zaista simbolične – za Balkan gril miks (dva kilograma mesa) treba da izdvojite 2.000 dinara, porcija ćevapa od 400 grama staje 410 dinara, rebarca u kajmaku su 700 dinara, tavče s kobasicom je 350 dinara, a toliko staju i škembići. Porcija sarme je 400 dinara, svadbarski kupus je 440 dinara, a specijalitet, teleća glava, staje 500 dinara. Ukoliko volite slatko, za palačinke ćete izdvojiti od 160 do 200 dinara.