Sve veći broj obolelih od velikog kašlja

Sve veći broj obolelih od velikog kašlja

Povećan broj građana obolelih od raznih respiratornih bolesti puni ambulante poslednjih nedelja, a takva situacija uobičajena je svake godine dolaskom hladnijih dana. Specifičnost ove jeseni je rast broja potvrđenih slučajeva velikog kašlja, a u najvećem riziku od komplikacija i teške kliničke slike su nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca mlađa od 12 meseci, naročito novorođenčad.

Od početka godine pa do 6. decembra u Srbiji je, prema podacima Batuta, prijavljeno je ukupno 458 potvrđeniih slučajeva velikog kašlja.

Kako je iz Batuta rečeno za N1, kod devet prijavljenih slučajeva simptomi su počeli u poslednjih 10 dana, među kojima je najmlađa obolela beba stara dva i po meseca. Od navedenih devet slučajeva, hospitalizovano je dvoje dece mlađe od šest meseci.

Specijalista za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić za N1 kaže da je ova bolest bila gotovo iskorenjena u Srbiji i da je nije bilo skoro 15 godina, te da se tokom 2023. godine beleži veliki rast zaraženih i obolelih koji su dokazani PCR testiranjem.

Prema njenim rečima, pojava bolesti koje su bile gotovo iskorenjene, objašnjavaju se nedovoljnim i neblagovremenim vakcinisanjem dece, po preporučenom kalendaru vakcinacije.

Procenat vakcinisane dece treba da bude oko 95 odsto, ali je on i u Srbiji, ali i u svetu znatno manji. Širenju ove bolesti doprinosi loš odziv za vakcinaciju, nekoliko godina unazad – navodi ona.

Doktorka Plavšić za portal N1 pojašnjava da se vakcinacija sprovodi petovaletnom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B ( (DTaP-IPVHib).

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", obuhvat vakcinisane dece je u 2022. godini iznosio 91, 9 odsto, što nije dovoljno za postizanje kolektivnog imuniteta – naglašava dr Plavšić.

Dodaje da vakcina pruža zaštitu od obolevanja u oko 90 odsto slučajeva i da će, u slučaju da vakcinisani ipak dobiju veliki kašalj, klinička slika biti znatno blaža.

Pertusis ili veliki kašalj (magareći kašalj) je veoma zarazna bakterijska infekcija disajnih puteva, čiji je uzročnik bakterija Bordetella pertussis, a bolest se prenosi kapljičnim putem, sa obolele osobe na drugu.

Inkubacija za ovu bolest je od sedam do 10 dana, ali može biti i tri nedelje. Osoba sa pertusisom može da bude zarazna čak četiri do pet nedelja. Prema rečima doktorke Plavšić, pacijent je tada najzarazniji, a praktično nema izraženih simptoma.

Simptomi pertusisa javljaju se sedam do deset dana nakon zaraze, nekada i posle tri nedelje. Na početku liče na običnu prehladu, praćenu kijanjem, kašljem, povišenom temperaturom. Unutar dve nedelje kašalj postaje teži i intenzivniji sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja, često i povraćanjem. Ovakvi napadi teškog, iscrpljujućeg kašlja mogu da traju od jednog do dva meseca – objašnjava dr Plavšić.

U najvećem riziku od obolevanja su nevakcinisane bebe, kod kojih može biti izražena najteža klinička slika, a takođe i deca i mladi uzrasta od 10 do 20 godina.

Oceni vest:
2
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan