Sergej Trifunović, glumac: Onoliko koliko ova vlast ide u lošem pravcu, toliko mi idemo u dobrom

Povodom predstave "Voz" koja se povremeno igra u Pozorištu mladih, razgovarali smo sa glumcem koji je svoju popularnost pretočio u društveni aktivizam što je rezultiralo i ozbiljnim političkim angažmanom.

Pored brojnih izvanrednih uloga koje je odigrao, Sergej Trifunović verbalnim rafalima ispucava, na sebi svojstven način, niz potresnih istina kada su današnje društvene anomalije u pitanju. Za naš portal ispričao je kako se upustio u politički ambis, kakve je unutrašnje dijaloge vodio sa samim sobom tokom donošenja te odluke i koliko veruje u misiju svog rada sa upečatljivom porukom omladini za koju veruje da ima nade…

Izjavio si da su neke tvoje životne ideje bile glupe. Da li je ideja da uđeš u politiku bila pametna?

– Mislim da je to bila najbolja moguća odluka. Kada je Janković dao ostavku na Tviteru, pomislio sam kako je jedna građanska opcija otišla u totalni mrak jer u tom trenutku nije faktički ni postojala neka opozicija, već više neprincipijelna koalicija koju sačinjavaju ljudi koji su različiti u idejama, stavovima i po mnogo čemu. Tako da je prosto bila nužnost da se svi oni ujedine, ali suštinski, među njima ne postoji skoro ništa zajedničko. Niko od nas nije bio ni svestan koliko je potreba za opozicijom bila velika. Nazvao sam Đilasa i rekao mu da ću da postanem član partije. Pre toga sam sa njim razgovarao u vezi sa protestima koji su bili moja građanska dužnost kada još nisam ni razmišljao o tome da uđem u politiku i u tom trenutku bio sam državni neprijatelj broj jedan. Kada je Đilas čuo moju odluku da uđem u politiku, nasmejao se.

Rešio sam da skočim u taj ambis kako se ne bih celog života kajao za nešto što sam mogao, a nisam učinio i do sada se nijednom nisam pokajao.

Nije narod taj koji je izdao državu, izdali su je intelektualci. Gde su ti intelektualci danas?

– Nažalost, umorni su. Onog momenta kada se intelektualci ne oglašavaju, to je isto kao da su umrli. Ništa nam ne znače živi – to što hodaju i jedu, spavaju i obavljaju svoje ljudske dužnosti, ništa to ne znači kada ne obavljaju svoje moralne dužnosti. Intelektualac bez etike i etičkog delovanja je mrtav čovek. Samo retki ljudi, individualci, sprovode aktivizam, a ne znam gde su ostali… Za ovako malu državu, jezivo je što se aktivira samo petoro, šestoro ljudi.

Kakve su predispozicije sadašnjoj opoziciji?

– Sve bolje i bolje… Mislim da sve ide u nekom dobrom pravcu. Onoliko koliko ova vlast ide u lošem pravcu, toliko mi idemo u dobrom. Defetizam je za mene smrtni greh.

Postoji li dijalog između vlasti i naroda?

– Nijedna vlast, uključujući i bivšu i ovu sadašanju kriminogenu, nikada nije razgovarala sa svojim narodom. Nikada nije informisala svoj narod o ključnim stvarima. Nama niko nikada nije objasnio šta znači ulazak u Evropsku uniju ili problem Kosova… Sa ovim narodom niko nije bio iskren.

Jesi li bio svestan koliko je politika zapravo prljava?

– Majka mi je stalno govorila da je politika kurva. I unutrašnjem dijalogu sa samim sobom na skijanju u Austriji nakon donesene odluke da se kandidujem, rekao sam sebi – ne znaš ništa o ovome, skačeš u ambis, ljudi će te mrzeti, neki će pokušati da te kupe, možda će pokušati da te ubiju i jedino što treba da učiniš, jeste da budeš iskren prema sebi i svima ostalima. I toga se držim kao pijan plota.

Nama niko nikada nije objasnio šta znači ulazak u Evropsku uniju ili problem Kosova

Šta se dešava sa tvojim humanitarnim radom?

– Fondacija "Podrži život" egzistira paralelno sa mojim političkim angažmanom. To je stvar koja je odavno osovljena. U martu smo proslavili pet godina postojanja i to funkcioniše kao sat. Kadgod se pojavi bolesno dete, mi odmah reagujemo. Fondacija je već dete koje je poraslo i osamostalilo se. Pored toga, uvek podržavam sve akcije i kačim na društvenim mrežama i bukvalno u svemu učestvujem. Šapić i ja imamo dogovor o saradnji. Mi radimo akcije za decu od 18 godina, a on radi za sve uzraste.

Kakav je epilog nepristojne ponude koju si dobio od strane SNS-a?

– Ja sam jedini glumac u Srbiji koji je ikada prijavio da je dobio nepristojnu ponudu. Epilog je takav da sam ponudu odbio i tu se priča završava. Više puta je pokušavano da mi se ponudi novac u vidu potkupljivanja. Kao kada je na račun fondacije uplaćeno 250.000 evra, nakon čega sam primio poziv od svinjskog "Telegrafa" sa pitanjem da li želim da se zahvalim Aleksandru Vučiću na tome… To je bio glupi marketinški potez.

U Novom Sadu je politika to što su tri novosadska studenta prebijena, a Novosadski univerzitet se nikada nije oglasio po tom pitanju

Za šta treba da se bori današnja omladina, koga sluša i čemu da stremi?

– Kao prvo, mora da se uključi. Politika ne sme da ih ne interesuje, jer, što reče Breht: "Najgora vrsta nepismenosti je politička nepismenost". Omladinu uopšte ne zanima politika, a ne shvataju to da je politika njihovo studiranje, račun za "Info stan"… U Novom Sadu je politika to što su tri novosadska studenta prebijena, a Novosadski univerzitet se nikada nije oglasio po tom pitanju. Oni nesrećnici na koje sam urlao u menzi megafonom – to je politika. Ta gomila ljudi koja je lepo sela da jede jer ih ne interesuje šta se oko njih događa…

Jesi li neraskidivi deo svoje uloge u predstavi "Voz"?

– U životu sam se naigrao uloga negativaca i vrlo mi je drago što je publika uspela da se zaljubi u šiptarskog plaćenog ubicu koji kolje ljude. To je veliko glumačko dostignuće… Volim da glumim negativce zato što volim da ih pravdam. Volim da volite sve moje negativce… A uloga koju glumim u predstavi "Voz" zapravo nije ni uloga pozitivca, nego uloga istine… Jer moj lik govori istinu o životu, a život je prelep…

Da li je ikome zazvonio telefon u toku predstave?

– Publika je večeras bila odlična, nikome nije zazvonio telefon, a to se gotovo uvek i svuda dešava. Večeras je bilo 161. izvođenje predstave… Novi Sad je ranije bio posebno mesto jer je ovde bila nepotkupljiva publika, morao si da zaslužiš aplauz. Sećam se svih predstava koje sam igrao u Pozorištu mladih… To je bila jedna ozbiljna, kulturna i prava publika, međutim, Novi Sad je izmenio svoje lice i to više nije ta ista publika, ali je treba profilisati. Na publici se radi i nju treba da edukuje pozorište i zato budžet za kulturu treba da bude 4,8 a ne 0,6 odsto.