"REBARCA KOD MARUŠKE": Restoran u kom posle jela svaki gost poliže prste (FOTO)

Piše: Ljiljana Natošević Milovanović

Pržena rebarca sigurno su jedno od omiljenijih jela od mesa, a jedu se rukama i to im daje dodatnu draž, posebno ako ste u društvu. Ukoliko volite rebarca koje se tope u ustima a koske se same odvaju od mesa onda je restoran "Rebarca kod Maruške" u Kisačkoj 41 pravo mesto za vas.

Lepo uređen lokal u starom vojvođanskom stilu, molovanih zidova, vraća u detinjstvo, a mirisi hrane šire se ulicom, pa i sit u momentu ogladni. Delicija, sočna, meka, ma prste da poližeš!

Ukoliko ste spremni da ne brojite kalorije unete u organizam, ovde ćete uživati u odličnoj hrani i prijatnom ambijentu, ali vas  konobar neće uslužiti jer o gostima restorana brine vlasnica lokala Mirjana Grigorijević.

Osim toga, ne morate da birate smenu kako biste dobili rebarca na koja ste navikli,  jer ceo dan radi ista kuvarica, Nataša, pa greške nema.

Mirjana i Nataša zapravo čine "Marušku", a njih dve su, po rečima vlasnice restorana, tim snova – ne svađaju se, nema varnica, sve se zajedno dogovaraju, a ono što je najbitnije je da unose puno ljubavi u svoj posao. Nedeljom ne rade, jer, kako Mirjana kaže, to je dan kada je red da se i njih dve odmore.

Radno vreme im je od 12 do 22 sata, ali, ukoliko se rebarca rasprodaju, lokal se zatvara i pre toga, jer Mirjana kaže da je skromnost vrlina, a to upravo čini ovu kuću drugačijom od ostalih.

- Restoran je dobio ime po pesmi, a ne po nekoj osobi. Međutim, od kada sam prošle godine otvorila lokal ljudi me sve češće zovu Maruška, ali to mi ne smeta. Bitno mi je da su gosti zadovoljni, jer kod nas se prave rebarca na potpuno drugačiji način od uobičajenog. Osim rebaraca imamo i butkice, pekarski krompir, rebrasti sendvič, somun moču i kao desert orasnice prelivene  čokoladom – priča Mirjana.

Novosađane  kod "Maruške" svakodnevno očekuje sveže meso proverenog i vrhunskog kvaliteta, ulje se ovde ne koristi, sve se peče u sopstvenom saftu, bez prženja u fritezi, sa najrazličitijim sosevima, a gramaža se dobija nakon, a ne pre pečenja.

 Kako saznajemo, Novosađani najviše vole da jedu rebarca prelivena sosom od kajmaka, ali ni sos od  višanja im nije stran.

- Rebarca se prelivaju sa sosovima pripremljenim na nekoliko načina. Sos od kajmaka je sa aromom belog luka, "Američki način" je barbikju sos sa slatkom aromom, imamo i rebarca u čili sosu, kao i rebarca sa sosom od senfa sa kiselo-slatko-ljutom aromom – navodi Mirjana.

Takođe, mogu da se probaju i rebarca spremljena na tradicionalan srpski način, sa slanom aromom, a od nedavno i rebarca u sosu od višanja i sosu od pomorandže.

Mirjana, koja zapravo nema veze sa ugostiteljstvom jer je po struci profesorka geografije, ističe da je na ideju da otvori restoran došla jer i sama obožava da jede hranu koju priprema. Zato, kako kaže, u ovom restoranu glavni sastojak i najbitniji začin jeste ljubav.

 - Puno sam putovala i iz ljubavi prema takvoj vrsti hrane došla sam na ideju da otvorim restoran gde će biti zadovoljen svačiji ukus. Sve države imaju nešto specifično, pa sam i ja sve to prilagodila i podredila našem podneblju. Svi sosevi su domaći, koji imaju tajnu recepturu. Barbikju sos koji je u SAD-u presladak, kod nas je prilagođen našem ukusu. Rebarca se pre pečenja pripremaju i po tri sata, jer odstoje u marinadi, izvade se kosti i tako pripremljena se peku. Mi stavljamo escajg ali ljudi ih jedu prstima. Najćešće naručuju porcije između 300 i 400 grama pečenog mesa, ali nedavno smo imali momka koji je naručio i pojeo 900 grama rebaraca i on za sada drži rekord – navodi sagovornica.

 
Budući da je u pitanju hrana koja se jede prstima, otuda i naziv "prste da poližeš".

- Nema te mušterije koja ne poliže prste posle obroka, prvo je jer su rebarca zaista ukusna, a drugo što se svi gosti umusaju. To su mala ravna rebra koja se ne jedu viljuškom, već prstima. To je hrana za prave hedoniste, gurmane – kaže Mirjana.

Ono što takođe Novosađani naručuju jeste rebrasti sendvič. U somun se stavljaju karamelizovani luk, iskoštena rebarca i sos po želji.

Takođe, prepoznatljivi su i po "Maruškinoj salati", koja se spravlja od šargarepe, belog luka i paprika i to odstoji u specijalnoj marinadi.  

 
U restoranu "Rebarca kod Maruške" naplaćuje se gotov proizvod, onoliko koliko se poruči, toliko se i dobije.

- U većini restorana kada se poruči kilogram mesa, stavi se sveže, ali kada se ispeče, ono kalira, pa se dobije oko 700 grama, a plati se kilogram. Mi smo jedinstveni po tome što se kod nas meso i krompir mere tek pošto se ispeku i dobije se stvarno onoliko koliko se poruči, što retko ko radi – ističe Mirjana.

Pored rebaraca, mnogi naručuju moče, poseban specijalitet kuće, somuni koji su preliveni saftom od pečenja rebaraca i zapečeni na roštilju.

Butkice su takođe tražene – odkošćeno, sočno meso od buta, zapečeno na kajmaku, služi se u porciji sa močom, a sva hrana odlično klizi uz pivo. Mada imaju u ponudi i odlično belo i crno vino, kao i domaću rakiju.

 - Hteli smo da krompir pripremamo na drugačiji način, a ne kao pomfrit. Pekarski je pečen u saftu od rebaraca i butkica – otkriva Mirjana i dodaje da će uskoro na meniju imati i podvarak, samo čekaju da dospe domaći kiseli kupus.

- Za ovih godinu dana od Novosađana imamo samo reči hvale i zato ćemo se truditi da kvalitet ostane isti, jer naše mušterije su naša najbolja preporuka – zaključila je naša sagovornica.

Cena rebaraca je 1.700 odnosno 1.800 dinara po kilogramu, pekarski krompir je 700 dinara za kilo, a kilogram svinjske kolenice košta 490 dinara.

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović, arhiva restorana "Rebarca kod Maruške"