PROTEST CHANNEL

Sit revolucionar mora da pronađe neki drugi razlog za pobunu...

Obično se prvi tekst u, nadam se, dugom serijalu, započinje nekakvim upoznavanjem sa autorom. Da se odmah vidi kakav se junak nameračio da vam dva puta mesečno oduzima umereno do znatno vremena, u zavisnosti od toga koliko brzo čitate. Uredništvo ovog cenjenog sajta smatralo me je dovoljno velikom facom te, shodno njihovom nerazumnom precenjivanju mene, nećemo se puno upoznavati.

Ipak, moram reći da sam ja Onaj Sa Radija zato što je to bitno za baš ovaj tekst i baš ovu temu. Svako jutro, već pet i kusur godina, sa mojim prijateljem Mlađom, budim i rasanjujem one kojima to prija. Prvo Vojvođane, pa one po celoj Srbiji sa internetskom dijasporom, a trenutno samo internetsku raju, ma gde bila.

Menjali smo radio-stanice, uporno bežeći od galopirajuće kretenizacije. Ona nas je, nažalost, stizala. Mi bismo onda pobegli na rezervni položaj i tamo bili najbolji što možemo. Kretenizacija, udružena sa (kasnije) režimizacijom, sad je zauzela ama baš sve. Mi bukvalno stojimo na jednom malom ostrvu, manjem od pešačkog ostrva (pešačko ostrvo najlepše je ostrvo u saobraćajnom arhipelagu) zvanom Oradio. Njega jako zapljuskuju talasi gore navedenog procesa i ne znamo koliko će to parče slobodnog kopna još biti nepotopljeno. Oradio je deo Radio Televizije Vojvodine (RTV). RTV je, kad se već služim ovim nespretnim geografskim metaforama, bila jedno veće ostrvo koje nisu ozbiljnije zapljuskivali talasi kretenizacije. Naprotiv, dugo je stojala postojano i odolevala. Odolevala je svojim programom. Fer informativnim, zabavnim zabavnim, i obrazovnim obrazovnim. Bila je ono što radio-televizija koju je narod obavezan da finansira i trebalo da bude. A uzevši u obzir vreme i mesto na kojem funkcioniše – i mnogo više od toga!

Desili se onda (pokrajinski) izbori. Došla nova ekipa koja je Vojvodinu priželjkivala kao teniser kojem fali samo jedan onaj važan turnir da bi imao sve. Kao ja sličicu na kojoj Skeletor prolazi kroz portal, da popunim Masterse album, u leto 1990. godine.

O toj ekipi pouzdano znamo da o postojanju Vojvodine nema pozitivan stav. Neki od njih su pre samo 5-10 godina delovali kao da im je životni cilj dezintegracija Vojvodine. Eto, sad im se dala na raspolaganje, a oni su se odmah bacili na posao. Još se nisu ni prebrojali glasovi, a RTV je dobila simboličnu Seču knezova. Sve ono što sam naveo kao kvalitete RTV, poskidano je za čas, a preko noći zacarili su mediokriteti. Militantna ispodprosečnost uzela je da kroji program.

U Srbiji je jako loše. To znaju svi. Svi! Samo je jedan deo ili plaćen da laže ili živi u nadi da će im se isplatiti da lažu da nije jako loše. Opet, u našem gradu nije bilo većih protesta. Sve do ranjavanja RTV! Novi Sad je onda pokazao da ne može baš svaka svinjarija da prođe tek tako. Izgleda da je neko učačkao ono što nas pogađa! Dva, a uskoro i treći #podrziRTV protest, okupila su par hiljada Novosađana na ulicama. Istina je da je to onaj najprogresivniji, najviše misleći procenat (pola procenta, da budemo iskreni), koji, inače, ima kratak fitilj za tiraniju ali, neko mora prvi da popizdi!

Iako ovo nisu nepregledne mase gladnih, nezaposlenih kojima je dosta obmane, pljačke i bahatosti vlasti, ona se itekako iznervirala. Jer, počelo je nešto. Neko se trgao iz hipnoze i budi i ostale. Svi već dugo znamo da je car go ali nismo znali da i ostali znaju a to je najvažnija komponenta cele stvari. Ja znam da ti znaš da ja znam da ti znaš...

Koliko god voleo House of Cards, Bron, Vere i Zavere i ostale odlične programe koje možemo gledati SAMO na RTV, ako nećemo da torentujemo, na ulicu izlazim, na klupu se penjem i megafon uzimam ne zbog njih nego zato što mrzim džiberluk, siledžijstvo i nacionalizam i ne želim da to opet bude praksa. Jer, kako reče starac Medije: “Kakav ti je TV program, takav ti je život”.

Samo prvi put sam odužio! Ubuduće će biti kraće i slađe.
#PodrziRTV