PRIČA S DETELINARE: Svi "pijani" brojevi Rumenačke ulice

Rumenačka ulica u Novom Sadu. Jedna sasvim obična ulica, u kojoj žive sasvim obični ljudi. Ali ova ulica ne bi bila toliko interesantna da u njoj ne postoje pijani brojevi! Pitate se kako brojevi mogu biti pijani? I mi smo se to pitali dok smo svakodnevno prolazili Rumenačkom ulicom. Evo i objašnjenja zašto se u Rumenačkoj brojevi zovu "pijani".

Кada krenete ovom ulicom od njenog početka, od Sajma (raskrsnica sa Bulevarom kralja Petra prvog), sa leve strane ulice, gde se nalaze neparni brojevi, kućni brojevi počinju od broja 1, logično, zar ne? Ali sa desne – parne strane, kućni brojevi počinju od broja 92A?!? Ali to nije sve, kućni brojevi sa neparne strane, između broja 57 i 125 su se negde "izgubili", i to baš na raskrsnici sa Ulicom Кornelija Stankovića, koja je inače i "granica" Nove i Stare Detelinare.

Od rođenja živim u ovoj ulici, i kad sam porastao dovoljno da razumem neke životne stvari, tokom svakodnevnih šetnji ulicom, primetio sam jednu neshvatljivu pojavu. Svi znamo da se brojevi u ulicama razvrstavaju na parne i neparne. Parni su sa desne strane, a neparni sa leve strane ulice, i postavljeni su redom, od početka do kraja ulice. Tako bi pak trebalo da bude, ali to nije slučaj sa Rumenačkom ulicom. Rumenačka ulica je posebna, i to zbog svojih pijanih brojeva. Кako "pijani"? Evo kako...

Rumenačka ulica postoji još od davnina, a naziv je dobila po naseljenom mestu Rumenka, koje je smešteno na samo 12-ak kilometara severno od Novog Sada. Ovo je ulica koja zapravo vodi do Rumenke, zato je i dobila taj naziv "Rumenačka". Danas veoma široka i podosta tranzitna ulica, sa mnogo saobraćaja, pre otrilike 50-ak godina, možda malo više, predstavljala je samo jedan u nizu sokaka, kojih je bilo mnogo po Novom Sadu. Stare kuće, iza kojih su se sakrivale prelepe bašte koje bi se zelenele na proleće, a ulica popločana starom kaldrmom, o koju se čulo lupanje konjske zaprege svaki put kada bi prošla. Tada, u doba kada se iz odžaka kuća iznad kvartova širio gust dim tokom zimskih perioda, Rumenačka ulica je bila samo jedna u nizu sokaka koji su odisali životom. I u njoj ništa nije bilo čudno, a po najmanje ti kućni brojevi, zbog kojih je i nastao ovaj tekst.

Detelinara je počela da se gradi davnih šezdesetih godina prošlog veka. Rušene su kuće sa njivama i zasadima deteline (zbog kojih je Detelinara i dobila naziv), a tada veoma uspešna građevinska kompanija "Neimar" je gradila stambene objekte. Gradile su se razne zgrade, raznih oblika, uglavnom do četiri sprata. Tadašnja "Nova" Detelinara dobila je u međuvremenu naziv "Stara", jer je danas, u odnosu na današnju "Novu" Detelinaru, ona zaista stara. I dalje Vam nije jasno zašto su brojevi u Rumenačkoj ulici "pijani"?

​Rumenačka ulica, kakvu je danas poznaje većina Novosađana, šezdesetih godina prošlog veka je bila mnogo drugačija. Ne, ovde ne mislimo samo na kuće sa dimnjacima i njivama i kaldrmu! Ovde mislimo na dužinu i poziciju ulice. Rumenačka kakvu danas poznajemo samo je deo one stare Rumenačke, koje se sećaju samo naše bake i deke. Ta stara Rumenačka ulica, prostirala se od Miletićeve ka Detelinari, gde se danas nalazi Bulevar kralja Petra prvog. 

Prilikom izgradnje Detelinare, najpre je započeta izgradnja današnje Stare Detelinare, te su se tako na mestu kuća, našle višespratnice, koje su samo preuzele kućne brojeve od starih kuća. Posle bombardovanja Srbije, počelo je rušenje Nove Detelinare i izgradnja novih višespratnica. U to vreme, stara Rumenačka ulica je već uveliko bila proširena, veći deo kuća porušen, a Bulevar kralja Petra prvog izgrađen i proširen. Time je porušena stara Rumenačka, koja se protezala od Miletićeve do Sajma i dalje ka Rumenci. Nova Rumenačka ulica je tada "počela" od Sajma, tačnije od raskrsnice sa Bulevarom kralja Petra prvog. U to vreme, kada je Rumenačka rekonstruisana, a bulevar izgrađen, zgrade koje su se našle u Rumenačkoj već su imale svoje brojeve, a nakon izgradnje novih zgrada, one su dobile nove kućne brojeve.

Tako je Rumenačka ulica dobila svoje pijane brojeve, koji stalno bune prolaznike koji u njoj ne žive. A ako Vam se desi da tražite kućne brojeve 2-98, ili 59-123, nemojte se truditi, nećete ih naći. Oni odavno ne postoje. 

Autor: ​Marko Mazalica​
Izvor: Stambena zajednica Rumenačka 129, 131