Praktikuju li Novosađani popodnevni odmor

Kod nekih naroda ovaj pojam je poznat kao "siesta", a do pre koju deceniju i kod nas se gotovo podrazumevao: ljudi bi dolazili sa posla, ručali, odremali, pa potom obavljali šta dalje imaju ili uživali u šetnji i druženju sa porodicom ili prijateljima. Ritam života se odavno izmenio i radno vreme je retko gde u smenama, pa su i navike stanovništva postale drugačije.

Lekari najčešće ukazuju na to da je kratak dnevni predah veoma bitan za fizičko i mentalno zdravlje stanovništva, a kućni red u stambenim zajednicama i dalje zakonski podrazumeva period tokom popodneva (od 16 do 18 časova) kao vreme kada se podrazumeva tišina. Ipak, praksa je u većini slučajeva mnogo drugačija.

Iz razgovora sa Novosađanima, zaključili smo da retko ko uopšte ima i šansu za dremku popodne.

– Moje radno vreme je od 9 do 17 časova, ali uglavnom se na poslu zadržimo bar još pola sata duže. Dok dođem kući i ručam, to bude najranije 18.30, a tada mi je već kasno da odmaram. Da ne kažem da bar svakog drugog dana imam nešto i da poobavljam u centru grada, gde radim, pa iskoristim to odmah posle posla. Jednostavno, nema vremena za odmor tog tipa, a tako je i kod većine ljudi koje znam – kaže za naš portal Igor. M.

Za razliku od njega, naša sugrađanka Vera B. bi mogla da ima period tokom dana za odmor, jer radi od kuće, ali u vreme kad završi sa poslom odlazi po dete u vrtić, priprema ručak i pomaže starijem detetu oko domaćih zadataka i učenja.

– Dok sve to poobavljam, proš'o voz, već je vreme da izvedem mlađe dete napolje, a čeka me i kuvanje ručka za sutra. Veoma bi mi prijalo da mogu bar malo da se opustim i sklopim oči u pauzi između, ali nema šanse. Uveče se zato osećam totalno iscrpljenom – iskrena je ova Novosađanka.

Ipak, ima i onih kojima dnevni odmor nije ni na kraj pameti, jer su navikli na stalnu akciju i prija im, te ne koriste ovu mogućnost čak ni ako su u prilici.

– Sećam se mog oca, nije se desilo da dođe sa posla oko 14.30 a da se posle ručka ne izvali na trosed u dnevnoj sobi i zadrema, sa sve novinama preko lica. Ja tako ne radim, iako bih mogla, jer mi je žao da ne iskoristim svaki deo dana budna. Dovoljno mi je što spavam noću, a inače sam ranoranilac. Ne znam, valjda imam previše energije – s osmehom priča Lljiljana H.

U nekim zemljama, pogotovo u obalskim gradovima gde su velike vrućine, "siesta" je stvar kulture, pa čak i prodavnice rade dvokratno. Naravno, i radno vreme ljudima dopušta ovaj, za naše današnje pojmove, luksuz. U svakom slučaju, kod nas je nezamislivo dvokratno radno vreme, iako bi nekim stanovnicima našeg grada to godilo. Doduše, i upotreba klima uređaja je olakšala boravak na radnim mestima i kada je najveća žega, te ovakav radni raspored sigurno neće ući ni u razmatranje.

Što se poštovanja kućnog reda tiče, od naših sagovornika saznajemo da se o tome sve ređe vodi računa. Vika, trčanje, skakanje, igranje loptom, glasna muzika, pa čak i korišćenje usisivača, trebalo bi da budu nezamislivi u vreme dnevnog odmora. Praksa je, izgleda, drugačija.

– Ispred moje zgrade deca se redovno igraju u vreme odmora, a u susednom stanu studenti slušaju glasnu muziku kad god im je volja. Odustala sam od opominjanja i molbi, jednostavno niko više ne haje ni za koga, pa ni za bebe ili stare i bolesne – žali se Evica R.

Još nekoliko ispitanika požalilo se na komšije koje prave buku kad god im se prohte, a tvrde da im ni poziv Komunalnoj ne urodi plodom, jer kako oni odu, buka se nastavlja.

Na sreću, postoje i drugačiji primeri.

– Desilo se da su deca iz stana iznad našeg svirala sintizajzer baš u vreme kad sam uspavala bebu. Pozvonila sam na vrata, zamolila ih da budu malo tiši i zaista su to učinili. Sa normalnim ljudima je lako dogovoriti se – veli Jelena S, koja kaže da i sama veoma vodi računa da ne ometa ostale komšije, koje imaju razumevanja za bebin plač.

Kakva su vaša iskustva? Odmarate li tokom dana i da li vam radno vreme i komšiluk uopšte to dozvoljavaju?