POŠTANSKA ULICA: Skrivena pešačka zona i zaboravljeni pankerski prolaz (FOTO)

Asocijacije na reč pošta mogu biti razne, sve u zavisnosti od toga kad ste rođeni, gde živite, kakva su vam interesovanja, čime se bavite… Pismo, računi, ispiti, mejl, trudnoća, Bukovski, pošiljke, penzija, redovi, markica, klan Krkobabića, PTT, poštari, paket… Nekom, pogotovo Novosađaninu, prva pomisao može biti i ulica, a odgovor je jednostavan. U Novom Sadu je pored pošte smeštena i Poštanska ulica.

Zgrada Mađarske kraljevske pošte, u gradu znane kao stara pošta, ponosno stoji na ulasku u ovu ulicu. Tu je smeštena još od 19. veka i ugledno ističe svoj stil klasicizma i neorenesanse. Treba znati da je prvo bila jednospratnica, da bi je kasnije nadogradili i izmenili krov. Imali smo sreće da je preživela sve strukture vlastodržaca, okupatora i uzurpatora. Nije zgoreg sesti na Trg mladenaca i zagledati se u nju i osetiti kako emituje crno bele pokretne slike. Odmah pored nje je prelepo listopadno drvo koje odoleva zlu u odelu ljudskih uništitelja, željnih mrtvih stabala. Zdanje i stvorenje, stražari i čuvari Poštanske ulice.

Neki će reći da Poštanska ulica čuva stare zanate i važne objekte za kulturno-istorijsko nasleđe grada, a zapravo je zadnjica mermernog monumenta. Ta impresivna građevina, iznikla je pre više od pola stoleća i podseća na beogradsku palatu "Albanija". Zgrada glavne pošte je urađena prema projektu Dragiše Brašovana. Prvi novosadski oblakoder sa modernim krstovima na krovu je neobičnog položaja u odnosu na uličnu regulaciju kako bi se "drugovima iz Beograda" zaklonio pogled na Sinagogu. Ništa tu nije neuobičajeno. Lokalna bratija im, srušila je Jermensku crkvu zarad pružanja sovjetske avenije. I najveće ime novosadske moderne arhitekture, Đorđe Tabaković, imao je udela u ovom arhitektonskom čudu. Unutrašnjost objekta je on uredio.

Ova mala uličica je i u zaleđini nekadašnjeg Norka (skraćenica nastala od Novosadska robna kuća, a u gradu je šaljivo zaživela krilatica "Nemoj Ovde Robu Kupovati"), sad renovirani "New Nork". Dizanjem ovog objekta nakon mramornog nebodera, praktično je nestala jedna strana Poštanske ulice. Donekle je sivilo građevinske visine ublažio mural, nastao uoči dolaska aktuelne godine. S obzirom na dugu istoriju ulice, moglo je tu nešto smislenije osvanuti, u duhu Neoplante ili bar Novog Sada, a ovako imamo portret autorkine bliske prijateljice. Da apsurd bude veći, umetnica nije iz Ujvideka, a nakon svečanog otvaranja grafita nam je poručila da je njeno polje veoma intimno, pa je želela da svojim muralom utiče na atmosferu i ostavi prolaznicima mogućnost da sami smisle poruku koju njen crtež u toj ulici šalje.

Iako istorijom bogata, jedinstvena po svojim starim zanatskim radnjama, Poštanska ulica je zaboravljena. Kratka ulica, još kraće pamćenje. Od starih zanata preživeli su obućar, šeširdžija i brica, a naknadno im se pridružila radionica gudačkih instrumenata. Znanje se prenosilo s kolena, na koleno, a sad im malo fali da pokleknu.

Delovalo je pre dve godine, kad je urađena rekonstrukcija, da će ulica oživeti i dobiti pažnju kakvu zaslužuje, ali ne leži vraže. Stigao je behaton i sad zaista nema bara i baretina, pa se barem može normalno proći kroz nju, ali daljeg partnernog uređenja nije bilo. A, obećano je da je za "Poštansku ulicu novina pejzažno-arhitektonsko uređenje, odnosno nakon izgradnje saobraćajnih površina, ulica će biti i ozelenjena, što će biti velika promena jer na toj lokaciji trenutno nema nijednog drveta ili zelene površine". Umesto toga dobili smo šest žardinjera sa sasušenim žbunjastim oblikom zelenila. Lepi si postavljeni kandelabri, ali to nije dovoljno svetla da noću ovde ne bude javni pisoar, a to ovo slatka pešačka zona upravo jeste.  

Kako i dolikuje našem mentalitetu i vaspitanju, automobili se redovno uteruju, parkiraju, tutnje ovom tajnovitom slepom ulicom, odnosno autentičnim prolazom. Svakog momenta tu je nekoliko kola, a u taj broj ne računamo dostavna vozila. Ali važno je da je za bicikle zabranjeno, mada je i to nedorečeno. te će i njih će pre kazniti nego bahate vozače. I za kontejnere su mogli naći bolje rešenje. Ružno je i prljavo. Šta tek reći o fasadama. Uobičajeno novosadsko otpadanje sa visina.  Osim dva lepa, nalepljena portreta u jednom od dva kratka tunela, skoro svuda su škrabotine, a malo volje treba da se sredi. Umesto da ožive ovaj prostor, da Novosađanima ukažu kakav biser imaju u srcu grada, da vole tu da dolaze, da postave klupe, uličnu galeriju, moderno osvetljenje… ostavili su je da propada. Kao i što su bioskop "Jadran" zaboravili, a tu se nalazi od 1940. godine, doduše prvo se zvao "Palas". Šta bi sve lepo i korisno moglo da se napravi u tom prostoru. Baš smo voleli da dolazimo u to zavučeno, tiho kino. Ulica bi živnula kao 3D film da se ovaj zanimljivi objekat aktivira. Ko će se svega setiti?

Branislav Subotin je obućar i radionica se ovde nalazi od 1953. godine. Deda je pokrenuo posao još 1935. godine, a radnja se prvobitno nalazila kod Socijalnog.

– Bila je to zanatska ulica dok nije podignut Nork. Beše uramljivač, krznar, krojač… sad nas je ostalo samo troje. Dok nije renovirana, bilo je strašno. Nismo do lokala mogli doći kad padne kiša. Sad je pešačka zona, i znak ima (smeh), ali ne vredi. Ulaze kolima duž cele ulice, pauk nekad naiđe, ali ne vredi. Navikao narod da ovde ostavlja auta. Sad nemamo bare, ali imamo saobraćaj i parking. Preživljavamo kao i svi, a nekad je od nas pola Jugoslavije naručivalo kaubojke, čekalo se na red. Sad je obuća toliko nekvalitetna, a pogotovo patike. Nikad se nije dešavalo da ljudi toliko novih patika donose. Uvek smo imali radnike i šegrte. Sad niko neće da radi ovaj posao, ne pamtim kad nam je iz škole neki omladinac došao na praksu – rekao je jedan od čuvara zanata i Poštanske ulice.

Pored starih zanata, tu se nalaze još i turistička agencija i optičar. Verovatno su stariji Novosađani najčešći prolaznici, barem u prepodnevnim satima, jer je tu smešteno Udruženje penzionera Novog Sada u zaista prelepom zdanju. Ti posebni balkončići na kući su priča za sebe. Inače, na staroj pošti stoji tabla s natpisom Poštanska ulica dok je na Norku istaknuta ploča Prolaz Pekinške patke. Tako imamo dva u jednom. Ovaj novosadski kultni bend je zaslužio prolaz svojim legendarnim nastupom u izlogu robne kuće. Prašili su pankeri u staklenoj vitrini koja se nalazila na sredini prolaza. To je bilo 1979. godine. Lutke i muzika. Toliko moderno i jako.

U Poštansku ulicu se ulazi iz tri pravca. Svaki je poseban. Na jednoj strani je stara pošta, izlazak na Trg mladenaca, dok vas s desne strane posmatra Sinagoga. Neko drugo vreme je tamo. Prolaskom kroz pankerske senke, ispadate na Jevrejsku ulicu, saobraćajnu buku, fontanu, a beše tu i neobični stakleni svetionik, dom sajdžije. Duh modernizacije. Treći prolaz između Norka i Pošte je bio uobičajena ruta ka "Jadranu". Nekad znatno širi. Tu su se klinci na rešetkama razduvavali kao Merilin Monro u onoj čuvenoj sceni. To ni ne čudi jer je za ono doba Nork imao centralnu ventilaciju, što je u nas tada bila svetska novina.

"Sivilo me u obruče prima, na nebu mnogo olova ima, ko je čovek, znaš li to, a ko je robot, znaš li to". Ostaje Poštanska ulica, pankerski prolaz, bioskopski sokak… da jeca i sve nas doziva.

Zabeležio: Dejan Ignjić
Fotografije: Aleksandar Jovanović