Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Zoran Knežev Fotografija: privatna arhiva

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu pred Drugi svetski rat

Pred sam kraj tridesetih godina XX veka u Evropi se već vodi rat, a to polako počinje da pogađa i privredno najrazvijenije zemlje tog dela kontinenta. Jedan broj zemalja morao je svoju privredu da stavi u službu rata, a prirodno je da se i sve ostale zemlje moraju prilagoditi novom stanju u Evropi. To prilagođavanje, međutim odvijalo se sa velikim teškoćama i ogromnim gubicima na privrednim dobrima, pa je tako i naša zemlja delila sudbinu ostalih zemalja, ali u Novom Sadu se nekako po tradiciji iz ranijih vremena, uvek u proleće i jesen održavaju sajmovi i vašari, pa evo prilike da se podsetimo na jedan takav.

Listajući staru novosadsku štampu zaintrigirala me je jedna manifestacija, nekako baš u ovo doba godine, par godina pred Drugi svetski rat. Od 29. aprila do 2. maja 1939. godine održao se u Novom Sadu IX Sajam priplodne stoke i Poljoprivredna izložba, tada već čuvena i poznata širom tadašnje države, ali i u obližnjem inostranstvu. Značaj ovih izložbi je veoma bitan zbog velikog broja izlagača iz zemlje i inostranstva, koji su dolazili i prikazivali svoje proizvode, ali i osvajali prve nagrade za uzgoj priplodne stoke, goveda i svinja. Ta tradicija održavanja Novosadskoj sajma se zadržala i do dana današnjeg, i Novi Sad je i danas prepoznatljiv i po sajamskim manifestacijama kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Međunarodna poljoprivredna izložba i sajam u Novom Sadu, te 1939. godine, ulazio je u devetu godinu postojanja. Za tih devet godina, ona je svojim radom umnogome doprinela podizanju poljoprivrede ne samo u Dunavskoj banovini, već i u celoj zemlji, pa se otuda broj posetilaca Međunarodne izložbe povećavao iz godine u godinu. Privrednici i poslovni ljudi dolazili su iz inostranstva, ne samo da posete i vide izložbu, već su vrlo često dolazili da bi mogli da prouče i nauče, ono što ih najviše interesuje, i da dobiju tačna obaveštenja o merama, koje bi i oni preduzeli za unapređenje poljoprivrede u svojim zemljama. Ova činjenica podizala je stalno ugled novosadske izložbe, kako u inostranstvu, tako i u okvirima države. Preko izložbe u Novom Sadu izvršen je neverovatan uticaj na poljoprivredu, da je ona i u materijalnom pogledu dopinosila da se opšti prihodi njene produkcije povećavaju, što je imalo nesumnjivo uticaj na ekonomsko podizanje ne samo Dunavske banovine, već i cele zemlje.

Svojim uvodnim člankom "Poljoprivredni glasnik" (broj 8, od 15. aprila 1939. godine) obaveštava svoje čitaoce da će na IX Poljoprivrednoj izložbi biti izloženo oko 320 bikova i 80 junica, najvećim delom simentalske rase, zatim oko 600 svinja, oko 150 ovaca i veći broj sitne stoke. Ministarstvo poljoprivrede, kao i Banska uprava Dunavske banovine, predvideli su i ovaj put da nagrade najistaknutija grla sa pozamašnom novčanom svotom za ondašnje prilike. Interesantno je da je takođe najavljena i jedna novost, a to je da će u posebnom odeljenju biti izloženo oko 120 rasnih pasa, čiju smotru priređuje Kinološki klub u Novom Sadu.

Izložba 1939. godine trebala je da bude veća i impozantnija od svih prethodnih, a priređivači su činili ogromne napore da udovolje svim prohtevima i potrebama odgajivača stoke i ostalih poljoprivrednika. Do te izložbe je sve slične manifestacije u Novom Sadu organizovao ugledni i vredni poljoprivredni i stočarski stručnjak g. Pavle Pecija Popović, u saradnji sa najpriznatijim stručnjacima iz te oblasti. I te 1939. godine on je upravljao poslovima oko organizacije izložbe sa stručnjacima Poljoprivredne komore Dunavske banovine.

Pavle Pecija Popović

Od te godine organizacija ovakvih priredbi je data Poljoprivrednoj komori, koja je i zaista bila najpozvanija da organizuje ovaj važan, težak i po celu Vojvodinu koristan posao. S obzirom da je stočarstvo, tih godina predstavljalo vrlo važnu granu u našoj poljoprivredi i da se naša zemlja pojavljivala i važila na stranim tržištima kao prodavac dobro odnegovane stoke, razumljivo je što je novosadska izložba obratila naročitu pažnju podizanju stočarstva. Svoj uticaj Uprava izložbe vršila je najviše preko zadruga, te je na taj način mnogo doprinela i za razvoj samog zadrugarstva. Radeći u ovom pravcu ona je naročito obraćala pažnju i na krajeve Srbije, koji pripadaju Dunavskoj banovini, gde stočarstvo nije bilo na istoj razini sa stočarstvom u krajevima Vojvodine. Zahvaljujući samoj izložbi, broj stočarskih zadruga u srbijanskim krajevima je postajao sve veći, pa se zato u velikoj meri dodeljuju nagrade dobrim odgajivaima stoke iz južnog dela Dunavske banovine.

Savez stočarskih odgajivačkih zadruga u Novom Sadu najmlađi je od svih tadašnjih stočarskih saveza. Njega je osnovalo deset stočarskih zadruga iz okoline Novog Sada krajem 1935. godine. U toku 1936. godine, uspeo je da broj svojih zadruga podigne na 30, dok je u 1937. godini taj broj pao na 18 zadruga. U 1938. godini Savez je došao opet na svoj raniji uticaj i način rada iz 1936. godine i uspeo je da 1939. godine postane jedna solidna stočarska zadružna organizacija za sve organizovane stočare iz svih severnih krajeva zemlje. Te godine u svom članstvu Savez već broji 86 dobro organizovanih stočarskih zadruga, koji se iz dana u dan povećavao.

Pored stručnog stočarskog rada na unapređenju stočarstva, Savez je, imajući u vidu da bez dobrog zdravstvenog stanja stoke ne može biti ni naprednog stočarstva, osnovao i veterinarsko odeljenje sa ciljem da i praktičnim radom svojih zadružnih veterinara na terenu pomogne svojim zadrugarima, da zadrugari zaštite svoju stoku od raznih stočnih bolesti. Ovo veterinarsko odeljenje počelo je sa radom početkom meseca februara 1939. godine, i već je za par meseci rada vakcinisalo 17.200 komada zadrugarske stoke, protiv zaraznih bolesti.

Pred kraj 1938. godine Savez je počeo posvećivati veliku pažnju rešavanju pašnjačkih pitanja kod svojih zadruga, te je poveo veliku akciju da zadruge dođu do svojih pašnjaka, na kojima bi se osnivale stočarske stanice za odgajivanje podmlatka stoke, i to naročito kod krupne stoke (volova i goveda). Posebnu pažnju je posvetio plasiranju priplodnih grla, pa je insistirano da što veči broj članova bude prisutan na izložbi i sajmu priplodne stoke u Novom Sadu, te su oni izložili 65 goveda simentalske rase i 9 komada podolske rase, pa 62 komada svinja rase berkšir i 45 komada rase mangulica, te 58 komada ovaca cigaja i 11 komada rase karakul.

Uporedo sa izložbom poljoprivrede i izlaganjem stoke, izlažu se i mašinski aparati i mašine, koji služe podizanju i unapređenju poljoprivrede. Domaće i strane firme takmiče se da poljoprivrednicima pruže što bolje i racionalnije sprave, koje će služiti za uspešno podizanje gazdinstva.

Te 1939. godine, već 26. aprila stigla je sva stoka koja će biti izložena, a 27 i 28. aprila ocenjivački odbori izvršili su pregled i ocenjivanje stoke, te je Odbor doneo odluku o grlima koje treba nagraditi.

Sajam je svečano otvoren 29. aprila, u 10 časova, a Svečanom otvaranju su prisustvovali načelnik Banske uprave dr Vladan Jojkić, Kosta Pavlović, dr Milan Petrović, Kosta Miroslavljević, predsednik Novosadske opštine, Todor Bugarski, direktor Finansijske direkcije i mnoge druge zvanice. Pošto je pozdravio Ministre i Bana predsednik priređivačkog odbora izložbe, narodni poslanik Milan Badžak, pozdravio je izaslanika francuskog poslanstva barona g. Roša i izaslanika mađarskog poslanstva g. Konkolj-Tege i Deaka, i obratio se prisutnima: “Poljoprivredna komora Dunavske banovine prvi put organizuje jednu ovakvu priredbu koja ima širi, pa čak i međunarodni značaj... Poljoprivredna komora uložiće sve napore da odgovori svom zadatku i da svim sredstvima sa kojima raspolaže unapredi još više poljoprivredu u našoj banovini, koja ima sve uslove da postane najnaprednija i najjači ekonomsko-privredni centar u čitavoj Kraljevini. Kao predsednik izložbenog odbora, ja ne mogu a da se ovom prilikom u ime Poljoprivredne komore najsrdačnije ne zahvalim Udruženju poljoprivrednika koje je dosad organizovalo Međunarodne izložbe i sajmove u Novom Sadu. Blagodareći njemu, ova je izložba postigla veliki ugled u zemlji i na strani i njen je uspeh obezbeđen i za buduće vreme”.

PRED 83. POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU: Najznačajnija priredba Novosadskog sajma ove godine održava se od 14. do 20. maja. Posetioce manfestacije očekuje bogata izložba poljoprivredne mehanizacije, a pripremaju se izložba organske proizvodnje i proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kao i Nacionalna izložba stoke. Više informacija potražite na sajtu Novosadskog sajma ili OVDE.

Tih dana ceo Novi Sad je imao neku življu sliku, a ne samo Šumadijska (gde se poslednji put na toj lokaciji održavao Sajam) i okolne ulice. Na sajmište je već od ranih jutarnjih sati dolazilo mnoštvo sveta, a u posebnim paviljonima izlagali su svoje poznate vinarske proizvode, tada naša najveća podrumarstva: Aleksandra Adamovića iz Novog Sada, Popovića-Smotre iz Sr. Karlovaca i dr. U velikom zajedničkom paviljonu izložena su vina najpoznatijih vinskih zadruga i vinogradara, njih oko 200. U vinskom paviljonu smeštena je i ribarska čarda kao i paviljon mineralnih voda – Bukovičke, Radenske i novosadskog “Orijenta”. U posebnom odeljenju nalazila su se župska vina Milojka Dunjića, a naročitu pažnju privukle su ekonomija Đoke Dunđerskog, kao i izložba uzoraka njegovih fabrika “Kulpin” i “Kamendin”.

U dvorištu, pred izložbenom zgradom, bila je smeštena izložba raznih poljoprivrednih i drugih mašina, zastupništva firmi “Erma”, “Lebherc i Komp.”, “Knotek i Komp.”, “Jugo-Agrar”, zatim “Rek i Komp.” koja je izložila proizvode velike nemačke fabrike "Lanc”.

Autor: Zoran Knežev, hroničar i pulicista

Izvori:
“Dan”
“Poljoprivredni glasnik”
“Jugoslovenski dnevnik”

Fotografije:
Iz digitalne kolekcije autora
“Dan”

Povezane vesti

Povezani album

Novosadski sajam

10.05.2015. - mojnovisad.com na Poljoprivrednom sajmu

Љиља

pre 3191 dan i 18 sati

Г Кнежев, сваки историјски рад је једно књижевно дело. Зато се од аутора текста из историје захтева да добро познаје књижевни језик на којем пише текст из историје и основна начела литерарног стваралаштва. Не може се, нити сме, наводећи имена учесника неког догађаја, то чинити онако како се то жаргонски ради, надимком и презименом. Такав начин идентификације личности примерен је међу познаницима у неформалном разговору, а никако у писаној форми. Ако сте већ желели навести да је Ђорђе Ђунђерски имао надимак Ђока, онда сте то требали написати као додатак имену: Ђорђе Ђока Дунђерски, како је уосталом и он имао обичај да се потпише у приватној коресподенцији.

Oceni komentar:

Agneš Ozer

pre 3118 dana i 19 sati

Poštovani,
bilo bi fer navesti literaturu i izvore.

nema deda mraza

pre 2033 dana i 17 sati

ju, ta sta je to predratno na latinici.
pa ovi nam iz dana u dan pricaju da se latinica uvela '45-e a vi nam pokazujete tu nesto na latinici