Pojava prvih kafana...

Pojava prvih kafana...

Još u srednjem veku, uz manastirske trpezarije, goste su primale i ugostiteljske radnje koje su služile za zabavu, a koje su se nalazile uz puteve kao prihvatilišta za karavane. Period proveden pod Osmanskim carstvom značio je procvat ugostiteljstva u institucijama kao što su bili karavansaraji, hanovi, kafane i bećarske odaje u kojima su odsedale mlade zanatlije i kalfe koje su dolazile u grad na usavršavanje. U različitim istorijskim periodima kafane i krčme su imale različite uloge, ali su oduvek bile mesto gde se vino i hrana prodaju i konzumiraju.

 

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

 

Iako je „Zakonopravilom“, još u srednjem veku, bilo zabranjeno podizanje krčmi u crkvenim dvorištima, izuzetaka je bilo. Od davnina, pri formiranju naselja, prvo su se gradile crkva i krčma, po pravilu jedna u blizini druge i to u samom centru. Odobrenja ili nekad „licencije“ davala je država i na taj način određivala ko može prodavati alkoholna pića i na koji način. U Srbiji se početkom šezdesetih godina XIX veka iskristalisala precizna definicija razlikovanja kafane od mehane. U mehani se moglo dobiti piće sa hranom, i ponegde soba za prenoćište. Takve ustanove mogle su biti u varoši, na selu ili na drumu. Kafana je mogla postojati samo u gradovima, što je od nje činilo jednu od ključnih institucija urbanog života. To je bilo najvažnije sastajalište ljudi, posebno kada se ima u vidu da su do kraja XIX veka kuće ostale porodična skrovišta, strogo privatan prostor u kome se, osim za slavu i izuzev komšiluka, nisu primali gosti.

Tokom ranijih decenija XIX veka u kafanama su uglavnom sedeli samo mladi ljudi koji su se školovali u inostranstvu, neoženjeni činovnici, oficiri i stranci koji su posećivali nekoliko boljih lokala. Bilo je tu književnika, pesnika, glumaca, političara, boema i ljudi ostalih fela, ali to je bio otprilike neki redovan sastav kafanskog života tog doba. Većim uplivom stranih kompanija i stranaca na prostor Vojvodine i Novog Sada, kafane su u novosadski život prenosile i duh Evrope, pa je njihova uloga u kulturnom životu bila velika. Tako su nastajale kafane i pivnice sa velikim baštama, jer pivo bolje prija u društvu pod otvorenim nebom. Stare krčme su se užurbano modernizovale, a prema peštanskim i bečkim uzorima, skoro svi hoteli u tadašnjem Novom Sadu imali su bašte i užurbano su nicale dvorane za nobl-balove.

Oceni vest:
4
187

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan