NOVOSADSKA ROK ANKETA: Ko je najuticajniji gradski bend svih vremena?

Naši pređašnji sagovornici iz rubrika "Gradske face" i "Novosađani" otkrivaju vam svoje lokalne muzičke favorite i artističke pojave bez kojih rok scena Grada Novog Sada ne bi bila to što jeste.

U vreme “zlatnog doba” SFRJ najčešće u senci muzičkih događaja u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu – a s pojavom panka i novog talasa dodajmo tu i Ljubljanu i Rijeku – novosadska rok scena se od ranih šezdesetih godina prošlog veka mogla podičiti solidnim brojem svirački i autorski kvalitetnih sastava, ali čiji jedan od najvećih hendikepa bio nedostatak velike diskografske kuće u gradu u kom žive i stvaraju.

Uprkos svemu, gledano iz današnje vizure, činjenica je da relativno malobrojni rok albumi nastali u Novom Sadu u poslednjih pet decenija staju među ono najbolje što je u okvirima tog žanra objavljeno na, usuđujemo se reći, čitavom Balkanu, dok se uticaj pojedinih novosadskih sastava osim, logično, “na lokalu”, često može naći i u stvaralaštvu bendova iz ostatka Srbije i regiona – u slučaju, na primer, Pekinške patke – čak i mnogo dalje (pogledajte video).

Mi smo ovom prilikom reč dali našim cenjenim pređašnjim sagovornicima, lokalnim muzičarima – kao i novinarima, publicistima, didžejevima i drugim ljudima iz “rokenrol biznisa" – ne bismo li dobili odgovor na jednostavno ali, ispostavlja se, ipak kompleksno pitanje koje glasi:

Ko je, po vašem mišljenju, najuticajniji novosadski bend i zašto?

- Termin "uticajan" podrazumeva da su iza nekoga ostali sledbenici ili nastavljači, ali novosadski bendovi su, nažalost, uglavnom bili toliko kratkoveki da bi opusom zaokružili i svoju estetiku, a kamoli da se drugi na nju nadovežu – kaže nam na početku ove svojevrsne debate bez replike Miladin Miško Lazović, novinar i publicista.

- Dakle, najznačajnije bendove, koji nisu bili relevantni samo od Telepa do Klise, stvorile su nezaobilazne ličnosti davno udavljenog avangardnog pokreta stvorenog krajem šezdesetih oko Tribine mladih, Peđa Vranešević i Slobodan Tišma. Bez veterana nema udarca – zaključuje Lazović i nastavlja: 

- Pa Laboratorija zvuka je još 1978. pre nego što je i pank, a kamoli novi talas pošteno stigao u Jugoslaviju, odsvirala prvu nju vejv pesmu "Dok vam je još vreme". I to gde – na "Opatijskom festivalu", rezervisanom za ljubitelje ultralakih nota i gerijatrijsku publiku. Dobro ih nije strefio šlog od Peđinog huncutluka i bezobrazluka. Nije kao Bregović mlatio gitarom kao mladi Houra, niti terao Bebeka da, duboko u četvrtoj deceniji života peva o problemima bubuljičavih pubertetlija koje roditelji ne razumeju. Grupa je bila poštovana širom zemlje, a u njihovom gradu su moralistima bili neoprostivo krivi jer su – popularni. Optuživani su i da su se prodali, a mogli su mnogo, mnogo više zaraditi da nisu sa sobom vukli čitavo pozorište, koje je uključivalo čudake i marginalce, da svoju zajebantsku Ideju na sceni ilustruju. Svaki album bio je zaokružena konceptualna celina i nikada niko nije posle Laboratorije tako promišljeno, sofisticirano i provokativno, rabio kemp, po svim njegovim definicijama. Uostalom, ko je rekao da artificijelnost mora biti zakopčana, samodovoljna i dosadna – kaže nam ovaj rođeni Beograđanin, a naš sugrađanin već više od tri decenije.

Među uticajne gradske bendove Lazović ubraja i Lunu i La stradu, skrećući nam pritom pažnju na Ogledala Lune, skoro kilogram tešku knjigu, nakon koje je, kaže, “svaki kroki bogohulan”.

- Nikad Novi Sad u jednom bendu nije imao tako moćan instrumentalni temelj kakav su činili Bale, Mina i Firči, a retko ko je kao "deda" pisao stihove dostojne svake svevremene antologije i one ozbiljne literature. Uzgred, u nekim svojim varijantama Balaševićev prateći orkestar zvučao je toliko svirački moćno, da me je asocirao na Springstinov E-Street Band – napominje naš prvi sagovornik i dodaje:

- Ipak, dok me ima tvrdim da su najuticajniji bili i ostali pulski KUD Idijoti, jer je zbog njihovog beskomromisnog stava stotine ovdašnjih klinaca rešilo da praši ljuti pank. Nažalost, i sami su zaboravili kako su im se zvale grupe, jer uglavnom nisu opstali ni do prve svirke u sali mesne zajednice – kaže Miško Lazović.

Najuticajni novosadski bend – a iz Pule: KUD Idijoti su, vidi se iz priloženog, u našem gradu uvek bili sjajno prihvaćeni

Pomenuti Bale, imenom i prezimenom Zoran Bulatović – gitarista sa verovatno najjačim “pedigreom” među novosadskim rokenrolerima – za najuticajniji gradski bend smatra Imperium of Jazz legendarnog Branka Andrića Andrle, čiji je, predosećate, i sâm bio član. 

 - Jedna od stilskih osobina Imperiuma – BEZUMLJE – mnogo je uticala na buduće generacije, i to ne samo bendova, nego generacije uopšte. Nažalost, Imperiumovo BEZUMLJE je pogrešno protumačeno, te je ono što je preuzeto preraslo u BEZUMLJE u svom negativnom obliku. Razlog za takav sled događaja je to što Imperium nije imao dovoljno medijskog prostora koji bi pravilno prikazao suptilnost BEZUMLJA koje je on gajio, a posledice toga se danas vide u svim porama društva. No, ima i svetlih primera koji su pravilno razumeli Imperium, a u regionu i šire to bi bili Rambo Amadeus, Let 3, Laibach i Mimi Mercedez. Ako se ikada desi bend sličan Imperiumu, obratite pažnju, budite nežni prema njemu i ne dozvolite da ga se pogrešno protumači, biće to od koristi svima (u regionu i šire) – piše nam Bale iz Italije, svog višegodišnjeg prebivališta.

Vreme novog talasa i novog romantizma u muzici: Peđa Vranešević i Zoran Bulatović

Takođe “rodom” Limanac, novinar Aleksandar Reljić deli mišljenje svog nekadašnjeg komšije i producenta.

- Najuticajniji lik na novosadskoj sceni bio je pokojni Branko Andrić Andrla, koji je zapravo objedinio sve generacije muzičara i umetnika uopšte, i svojim izrazom i idejama obeležio epohu novosadske scene. Od činjenice da su kroz njegov Imperivm of Jazz prošle sve generacije najvažnijih novosadskih muzičara (oko 150), pre svega autora, do toga da je osnovao još jedan, izuzetno uticajni Vojvođanski bluz bend. O njegovom velikom doprinosu na novosadskoj pank i andergraund scen, ne treba puno trošiti reči – smatra Relja, poznavaocima muzičkih prilika u gradu znan prevashodno kao gitarista i jedan od originalnih članova Generacije bez budućnosti, jednog od najvoljenijih novosadskih bendova tokom devedesetih.

Kroz njegov bend prošle su čitave generacije sjajnih lokalnih muzičara: Branko Andrić (1942-2005) i Imperium of Jazz u jednoj od poslednjih postava (l-d: Miloš Rašković, Vladimir Cinkocki, Srđan Stanković, Ljubomir Pejić i Andrla)

Kao deklarisani pobornik pank subkulture već čitave četiri decenije, diplomirani sociolog, novinar “Dnevnika” i koautor knjige Novosadska pank verzija Sava Savić ostaje veran svojim mladalačkim korenima kada je u pitanju izbor najuticajnijeg gradskog vokalno-instrumentalnog sastava “rokerske provenijencije”.

- To je bez sumnje Pekinška patka, bend koji je nastao u najplodonosnije rokenrol vreme na ovim prostorima, koji je pokrenuo čitavu plejadu bendova u ovom delu tadašnje SFRJ i svakako emotivno veoma značajan za nas, tada mlađe tinejdžere, koji smo Patku pratili i divili joj se bez pardona. Ukoliko ostanemo na tragu panka, onda dolazimo i do kultnog benda Dva minuta mržnje, koji je ostavio dubok trag i bio pokretač, opet novog, širokog talasa tzv. Oi! bendova na prostoru cele bivše Juge – kaže Savić.

Tri frtalja Dva minuta mržnje (l-d): Dragan Škrbić, Boris Davidovac (1965-2017) i Saša Ivanović

- S druge strane, ako rokenrol priči priđemo kompleksnije, uz nezaobilaznu artističku notu u njenom najširem značenju, onda rezon vodi ka bendu Laboratorija zvuka, kao pripadniku neke mejnstrim podgrupe nju-vejv pravca, odnosno ka grupi Luna, bendu koji je, sa malo snimljenog materijala i kratkim vekom trajanja, takođe ostavio izuzetan trag, i, uprkos tome što je bio istinski anderground, stekao brojne poštovaoce na prostorima i SFRJ i bivše Juge – dodaje Sava, tokom osamdesetih godina aktivan i kao bas gitarista u nekoliko lokalnih pank i nju vejv sastava.

SVI IZAŠLI IZ PATKINOG "ŠINJELA": “Ono što posebno volim kod vojvođanske rok scene je totalna različitost scena u svim njenim većim gradovima. Šta je zajednički imenitelj bendovima iz Subotice, Sombora, Zrenjanina, Novog Sada i Pančeva? Ništa, osim činjenice da su vojvođanski. Shodno tome, veoma je teško izdvojiti jedan bend koji je ostavio takav trag da se njegov uticaj može smatrati presudnim za karijere kasnije nastalih. Ipak, ako moram da izdvojim jedan, to je, po meni, van svake sumnje, Pekinška patka, pod čijim je šinjelom nastala kompletna novosadska, a dobrim delom i vojvođanska pank scena” – smatra Bogomir Bogica Mijatović, novinar u penziji i autor krucijalnih dela domaće muzičke publicistike, knjige NS Rokopedija i Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini (1963-2013). 

 Pekinška patka na Omladinskom festivalu u Subotici (l-d): Laslo Pihler, Boško Prosenica, Boris Oslovčan (1960-2017), Nebojša Čonkić i Sreten Kovačević

Iako tvrdi da je najuticajniji novosadski rok bend svih vremena nezahvalno i nemoguće izdvojiti “a da se ne uđe u raspravu sa samim sobom”, Vladimir Radusinović Radule, lider grupe Atheist Rap, ipak odaje izvesno priznanje svojim nekadašnjim komšijama sa Limana 1.

 - Nikada nisam do imbecilnosti obožavao neki bend, i u većini slučajeva oni koji su uticali na mene bili su na autsajderskim pozicijama. Dva minuta mržnje bili su među prvima koji su spojili pank i jezgrovitu kritiku tadašnjeg društva, a njihova pojava i nastupi su potvrđivali te stavove. Mada je u to vreme postojalo još bendova koji su imali slične nazore, njihov rad je ostao u senci, jer jednostavno nisu imali kvalitetnih snimaka i/ili nisu potrajali duže u stalnim postavama – zaključuje Radule.

Glas bendu Peđe i Bate Vraneševića daje i njihov bivši bas gitarista, danas Član veća za saobraćaj i puteve u Gradskoj upravi, Aleksandar Caki Kravić.

- Svojom originalnošću stvarno su predstavljali atrakciju u bivšoj Jugoslaviji. Bilo je još dobrih grupa novosadskih grupa, ali one nisu imale originalnost kakvu je imala Laboratorija – smatra dugogodišnji član pratećeg benda Đorđa Balaševića.

Naš sledeći sagovornik bio je Branislav Bane Krstić, spiritus movens sastava Garavi sokak, koji je svoj rokerski pedigre stekao još davne 1981. godine, kada je osnovao Pa šta! – “pank bend sa Klise koji svira Bitlse”.

- Celu tu scenu poznajem lično, sa većinom bendova sam prijatelj. Na podjednak način cenim barem deset bendova iz našeg grada. Svi oni su posebni i neuporedivi. Neki imaju veći format, neki dimenziju, neki put, neki pesme... ali svi liče na Novi Sad, na njegovu bolju stranu. Ja ne mogu da ih merim po uticaju, jer uticaj nije prava mera za rokenrol, barem ne kad je u pitanju Novi Sad. Nabrojaću samo tri, od mnogih koje poštujem i volim – Obojeni program, Laboratorija zvuka, Amajlija... – predstavlja nam Bane svoj “Top 3”.

- Boye! Zato što su tada bile najbolji ženski bend na svetu, vrlo jednostavno – minimalistički i uz osmeh odgovara nam Branislav Babić Kebra, frontmen sastava na čiji uticaj van granica Novog Sada ukazuje u svom odgovoru i jedan od bivših članova Programa:

- Bez sumnje, Obojeni program. Malo mi je bezveze da navodim svoj bivši bend, ali tako je. To sam pogotovo shvatio nakon preseljenja u Beograd – koliko je OP snažno uticao na sve beogradske, hajmo ih nazvati, alternativne muzičare – kaže Dragan Knežević, poznat mnogima od vas i kao nekadašnji gitarista prestoničke grupe Artan Lili.

Obojeni program kao trio (l-d): Kebra, Edi Keler i Miroslav Bedov na nastupu u “Kazinu” na Spensu

Poput Kebre, kratak i jezgrovit odgovor dao nam je i Slobodan Tišma, široj srpskoj javnosti poznat po književnom stvaralaštvu, a brojnim svojim sugrađanima najpre kao lider La Strade, te “glas i stihovi” Lune. 

- Najuticajniji novosadski bend svih vremena je bez konkurencije Obojeni program. Nepotrebno je svako obrazloženje – smatra Tišma, dok njegov izbor nadopunjuje talentovani multimedijalni umetnik mlađe generacije Jovan Obradović Shpira:

- Obojeni Program – zato što imaju potpuno drugačiji pristup muzici, a uticali su na veliki broj bendova kako u gradu, tako i van njega – kaže nam Špira.

CIRKUS ZVANI LABORATORIJA: “Sećam se dobro kad sam ih prvi put video na teveu, negde sedamdeset devete, sa sve Petrom Čelikom i Vilmošem Kaubojem. Sve mi je ličilo na cirkus, a još kad sam čuo da su iz Novog Sada, nekako sam imao osećaj da su to na ekranu moje komšije. Šta sam imao tada, dvanaest-trinaest godina, još nisam ni imao izgrađen ukus, ložio sam se na razne stvari, a Laboratorija mi je bila beskrajno simpatična. Kada se pogleda unazad, mislim da braća Vranešević nisu iskoristila sav svoj potencijal, ali su ipak imali zavidnu karijeru. O broju muzičara koji su prošli kroz bend se zna da je povelik, a većina od njih su i pre i posle bili ili izgradili neko ime na sceni. Pomenuću samo Baleta, Zoxa, Aleksandra Pejaka, Olaha Vincea, Firčija...” – kaže nam Zoran Popnovakov, vrstan poznalac lokalne rok scene, te jedan osnivača i urednika onlajn Nepolitikinog zabavnika “Dotkom”.

Dejan Pajić Pako, nekadašnji voditelj emisije Rock FM Radio Show, a danas didžej zadužen za rokenrol štimung u više gradskih lokala, na posebno mesto stavlja Pekinšku patku, potom Love Hunters, ali ističe i grupu Griva, koja je, podseća nas, takođe imala veliku popularnost. 

- Težak je izbor, jer tu je još i Obojeni program, koji meni nikad nije nešto mnogo prijao, ali postoji kvalitet, tu ćemo se složiti. Pored svih navedenih, veliki uticaj su izvršili i Pero Defformero, pojavom Brkova i sličnih bendova nakon njih. Luna, Rex Ilusivi i ostali takođe, ostavili su veliki pečat, kao i nezaboravne Boye. Tu su naravno i Ateisti. Žao mi je što Korozija odavno ne radi, mogli su još biti aktivni i siguran sam da bi napravili velike stvari. Moram da spomenem i Gun Sale, kao i dreDDup – kaže Pako.

Naš kolumnista, radijski voditelj Daško Milinović, u čiji se “minuli rad” ubrajaju i tri albuma s pank-rok kvartetom Red Union, nije se mnogo dvoumio prilikom odluke da za najuticajniji gradski rok sastav proglasi Atheist Rap.

- Verovatno najveći bend iz Novog Sada. Nemam pri ruci podatke o prodatim pločama ili o broju ulaznica ali mi je subjektivan osećaj taj. Mogao bih možda da dodam – meni omiljen, a poznat bend iz Novog Sada. Dobro poznati i voljeni svuda po ex-YU, a i dalje verni pank-roku i publici. Jedni od retkih koji su odlučili da im muzika bude poziv, što je svakako za poštovanje – zaključuje večiti panker iza čijeg nekadašnjeg benda stoji i nekoliko (zapadno)evropskih turneja.

Logo Red Uniona u stilu KUD Idijota (l-d): Daško, Nenad Gucunja, Ljubomir Babić i Nebojša Ćato, zasigurno najuposleniji bubnjar danas u Novom Sadu

- Uf, zajebano pitanje... – zatečen je Mladen Urdarević Mlađa, Daškov dugogodišnji radijski kolega, rokerskoj populaciji Novog Sada dobro poznat i kao član beskompromisnih rok sastava Korozija i Ragman.

- Možda Laboratorija Zvuka? Bili su svojevremeno najpopularniji novosadski bend. Imali su tu snažnu umetničku crtu, ali su pesme i dalje bile prioritet. Dakle, prvo dobra pesma, a onda i Vilmoš Kauboj kao višnja na šlagu torte – kaže Mlađa, koji je tokom dosadašnje muzičke karijere bio uposlen kao bubnjar, basista, gitarista i vokalni solista.

Vesna Vojvodić, bubnjarka novosadskog all-girl trija Tri kapljice, deli pak Daškovo mišljenje:

- Ima nekoliko bendova za koje mislim da su uticali na mnoge slušaoce, a i na one koji su se uhvatili za instrumente, ali kada mi neko kaže "Novi Sad" i "bend", meni prvo pada na pamet Atheist Rap. Njihove pesme me vode na različita mesta, mislim da kod velikog broja drugih ljudi postoji sličan doživljaj – kaže Vesna (na slici dole uz gitaristkinju Minu Stojanović i basistkinju Sašku Vukušić).

SUBA ISKORAČIO U NEŠTO NOVO: “Najveći uticaj, po meni, ne samo na novosadsku muzičku scenu, već na muziku uopšte, ostavio je Mitar Subotić Suba i njegov bend Rex Ilusivii. Muzika koju su oni stvarali, tačnije iza koje je on stajao, kako sa njima a tako kasnije i solo, promenila je tokove na muzičkoj sceni. To je tada bio ozbiljan iskorak u nešto novo, nepoznato, a kasnije postalo prihvaćeno i uzor i inspiracija mnogima, kako sa domaće tako i sa inostrane muzičke scene. Taj novi talas kojem su pripadali bio je pravi period da se baš taj miks ambijenta, pop, rok zvuka i latino ritmova izdvoji i ostane svih ovih godina prisutan i u novoj muzici”, smatra novosadski modni stilista Srđan Šveljo, ljubiteljima kvalitetne plesne muzike svakako poznatiji kao DJ Fanatik.

Aleksandar Savara Savić, novosadsko čudo od bubnjara, ne krije da je sastav u kom je i sâm svirao izvršio na njega najveći uticaj, ali i dodaje da bi na listi “opušteno moglo da se nađe barem još četiri ili pet gradskih bendova”.

- Ritam nereda uticao je na više načina, počev od malko agresivnije mjuze i tekstova od standardnih Oi! i pank bendova iz Novog Sada, pa do oblačenja, kako u vreme kad sam bio klinac, tako i posle, tokom odrastanja. I, naravno, na kraju su dosta uticali na moju vrstu svirke, “afirmišući” me u novosadskom bubnjarskom svetu, iako sam pre njih svirao sa takođe dosta dobrim bendovima – kaže nam Savara, koji je lomio palice i kao član grupa Blitzikrieg i Koma, reoformljene postave Dva minuta mržnje i drugih.

Ritam nereda na bini (l-d): Tihomir Šarka Tića, Slobodan Petronić Boban i Radomir Četojević Četa

Mihajlo Obrenov – reditelj “Kontakta”, hvaljenog dokumentarca o novosadskoj andergraund sceni, te lider i frontmen industrijal-rok sastava dreDDup – mišljenja je da u Novom Sadu postoje tri struje bendova koje su bile kratkotrajno uticajne, a opet veoma važne za vremena u kojima su stvarale, i to, kako navodi, “na prvom mestu zbog pomeranja granica zvuka i uticaja na druge bendove, kao i same muzičke misli kod publike”.

- Prva struja je iz osamdesetih – Luna, Boye i VIVIsect. Devedesetih su to Obojeni program, Katarza i Noise Destruction. I, dvehiljaditih – Ground Zero, Žexon 5 i Casillas – konkretizuje svoj odgovor Obrenov.

Izbor Slavka Matića, vokalnog soliste i tekstopisca pankburaške atrakcije Zbogom Brus Li, pao je, možda i očekivano, na lik i delo producenta njihovog debitantskog albuma Penk Punk Pink Pank Ponk.

- Uticaj braće Vranešević, Predraga posebice, proteže se još od šezdesetih godina proteklog stoljeća. Pozorišna, filmska i TV muzika, arhitektura, konceptualna umetnost, konceptualni album, prva rok opera, performans, freak show, erotika, humor… Punk Rock, New Wave, Alternative, Classic Rock, Mod revival, Rhythm and Blues, ‘50s sound, Mainstream Rock, Ska, Electro, Pop… Jedan veliki jugoslovenski hit i pristojan broj pamtljivih songova. Scenska pojavnost i pokret. Mladenov glas. Imiđ. Brend – kaže popularni Vijetnamac, ali i napominje:

- Meni lično, ipak, Sing Sing Singers, iz prostog razloga što je to prvi bend koji sam gledao uživo.

 “KO SE PRONAĐE U MUZICI LUNE, OSTAJE U NJU ZALJUBLJEN ZAUVEK”

Piše: Predrag Novković¹

Teško je odabrati samo jedan bend koji bi se mogao opisati kao najuticajniji novosadski bend u istoriji. Čitava ta istorija novosadske scene obiluje odličnim i vrlo dobrim bendovima, značajnim i važnim kako za razdoblje u kome su svirali, tako i za generacije koje su dolazile posle njih. Ipak, svoj izbor sam sveo na ova tri, a evo i zašto:

Pekinška Patka

Bend koji je doneo pank na ove prostore, ne samo u Novi Sad. Bili su sve ono što je pank bend s kraja sedamdesetih trebalo da bude – dah nečeg novog, drugačijeg, životnog i jednostavnog. Izgoreli su podjednako brzo kao što su se i pojavili, ali su uticali na veliki broj bendova i oblikovanje publike u decenijama koje su došle posle. Između ostalih i na bend koji sledi, a zove se

Atheist Rap

Potpuna suprotnost it's better to burn out than to fade away filozofiji Pekinške Patke, Atheisti kao njihovi legitimni nasledinci opstaju skoro tri decenije. Jedan od prvih bendova koji je iskoristio prazan prostor početkom devedesetih i uskočio u voz Brzih bendova Srbije, koji se i dan-danas valja prugama zemlje i regiona. Otvorili prostor za sve druge novosadske bendove svoje i kasnijih generacija, pa kada bi se gledalo samo to gde se sve zbog njih čulo za Novi Sad, moglo bi se reći da su baš oni najuticajniji. 




Na kraju, ali nikako najmanje važna, tu je

Luna

Kad god se povede diskusija da li je rokenrol umetnost, kao argument navedem Lunu. U vreme kada je ovaj bend svirao bio sam vrlo mlad, nisam takvu muziku ni slušao, ali sam u časopisima čitao i na radiju čuo za njih. Fantastičan spoj istovremeno nežnih i monumentalnih melodija, uklopljenih u Tišminu originalnu poetiku, to je nešto što ne razume svako. I ne treba. Ali svako ko se u muzici Lune pronađe, ostaje u nju zaljubljen zauvek. Njihov koncert na Exitu je jedan od najlepših događaja u mom životu.



(¹ – autor je novinar i urednik na novosadskom “O Radiju”, svojevremeno i bubnjar u nekoliko beogradskih i novosadskih rok sastava – prim. red.)

Operski pevač u SNP Vojislav Malešev, istovremeno i istureni član dva lokalna benda – Drum’n’Zez i Killo Killo banda – takođe se odlučio da glas da Laboratoriji, ali, kako naglašava, “posle dužeg razmišljanja”.

- Mislim da su svojom kreativnošću, inovativnošću, alternativnim pristupom komercijalnim formama, angažovanim i subverzivnim sadržajem i hiperproduktivnošću, koja je uz to bila i prilično dugotrajna, bili toliko ispred svog vremena da mi čak ni danas nismo u stanju da isprocesuiramo svu kompleksnost njihovih dela. Autohtonost i originalnost je u njihovom slučaju toliko neosporna da je besmisleno dovoditi ih u pitanje – zaključuje Voja.

Naš nedavni sagovornik u rubrici Gradske face, Jovan Matić iz benda The Gift, mišljenja je da četiri novosadska benda dele laskavu titulu najuticajnijeg.

- To su Obojeni program kao jedna zdrava verzija putanje kako od jednog malog studijskog benda s početka osamdestih postati mega-bend ovog regiona, Luna/La Strada koji su stajali rame uz rame sa EKV-om, Atheist Rap kao predstavnici prave pank scene, te Love Huntersi. Dodao bih i Minstrel, bez obzira što sam i sâm bio deo tog benda. Nastupao sam sa njima samo dva puta i moj udeo u tom bendu je nebitan, ali njihov sociološki udeo je velik i bitan. Oni su bend koji nikad nije postao popularan, ali je uvek bio ispoštovan od svih nas. Sigurno se nalazi nešto jako u svemu tome – ističe Joca Ajkula.

U našoj anketi učestvovale su još dve dame, a jedna od njih, Bojana Kozomora, PR menadžerka Exit festivala, glas je takođe dala jednom pank sastavu.

- Znam da ima mnogo uticajnijih bendova od njih, ali meni je Red Union posebno važan jer predstavljao novu krv na novosadskoj, pa samim tim i domaćoj pank sceni i bio inspiracija novoj generaciji klinaca da se bave muzikom – kaže Bojana.

Njena fah-koleginica, PR menadžerka bioskopa Arena Cineplex Jelena Galetin, koju poznavaoci muzičke istorije Grada Novog Sada pamte i kao saksofonistkinju ska-pank bendova Ringišpil i Mamurlook, obrazlaže nam šta ju je navelo da se u našoj anketi odluči baš za Laboratoriju zvuka:

- Oni su krajem sedamdestih godina doneli u Novi Sad taj novi talas koji je u tom periodu bivao sve popularniji u celom svetu. Samim tim, podigli su i novosadsku scenu na viši nivo i inspirisali brojne bendove koji su u narednim godinama nastojali da na domaću scenu vrate sada već pomalo zaboravljene žanrove – ska i rege.

Danju PR, noću saksofonistkinja: Jelena na nastupu s bendom Mamurlook

Igor Todorović programski urednik u SKCNS i mlađi koautor knjige Novosadska pank verzija, te nekadašnji vokalni solista u više lokalnih bendova hardkor-pank usmerenja, dotakao se još jednog dugovečnog i zasigurno uticajnog gradskog sastava.

- To je, bez sumnje, Vrisak generacije, čije ime se u anderground krugovima izgovara sa dubokim poštovanjem – 30 godina, nebrojeno himni, sjajnih albuma i nezaboravnih koncerata. Mislim da nema čoveka koji se očešao o pank i hardkor na ovim prostorima a da mu u top pet bendova nije upravo Vrisak – smatra popularni Zgro.

Još jedan kolumnista našeg portala, pesnik i muzičar Nebojša Reljin, nakon dužeg razmišljanja o novosadskoj sceni – koju smatra “jednom od najcenjenijih u Srbiji, pa i bivšoj Jugoslaviji” – odlučio se za grupu Atheist Rap.

- Ateisti su krajem 80-tih i početkom 90-tih napravili popriličan bum, ujedinivši andergraund i mejnstrim publiku, postajući vremenom bend za koga svi znaju. Bilo je i biće kvalitetnijih bendova od njih, ali svojom muzikom, koja pomiruje veliki broj stilova, te vrednim, višedecenijskim radom, njihov uticaj u Novom Sadu, a i daleko šire, ogroman je – tvrdi frontmen i tekstopisac hardkor kvarteta Proleće.

Najmlađi učesnik naše ankete, Milovan Đuđić Jimmy iz sastava The Petting Blues Band, očito ne deli mišljenje dobrog dela naših sagovornika.

- Novi Sad je oduvek bio grad koji je negovao pank. Rok muzike ovde nije bilo u toj meri da bi mogla da ostavi bilo kakav uticaj. To je moje mišljenje. Ja se lično trudim da promenim to stanje stvari svirajući i stvarajući sa svojim bendom – kaže nam talentovani bluz gitarsta rođen u Novom Sadu 1993. godine.

Bluzer u “gradu panka”: Jimmy na nastupu The Petting Blues Banda

S druge strane, naš sugrađanin Bogdan Đorđević – klasično obrazovani pijanista i pedagog u muzičkoj školi “Isidor Bajić”, koji rok muziku sluša i prati još od najranijeg detinjstva – svoj glas daje bendovima Luna i La Strada.

- Slobodan Tišma je u to vreme sa ostalim članovima uradio nešto što je bilo ispred vremena, jer autori poput njega uvek se nalaze na tzv. ničijoj zemlji. To je, nažalost, gubitnička pozicija, jer Tišma nije pripadao ni književnim krugovima i intelektualcima tog vremena, niti muzičkim krugovima i svima koji su tada bili popularni. Upravo takava pozicija mu je omogućila da stvari vidi bolje od svih, sve mu je bilo jasnije. Zato sve pesme Lune i La Strade i danas zvuče aktuelno – zaključuje Đorđević.

Poznavaoci novosadskog rokenrola vrlo lako će uočiti grešku u gornjem tekstu 

NAJUTICAJNIJI NOVOSADSKI BENDOVI – U 5 KATEGORIJA

Piše: Minja Dunđerski²

Lokalno... Imperium Of Jazz – najslobodnija forma benda u kojem su zbog frontmena Branka Andrića Andrle učestvovali mnogobrojni NS muzičari...

Međugradski... Obojeni program – novosadski bend koji je najviše uticao na mnoge alternativne muzičare, naročito u Beogradu...




Ex-jugoslovenski... Pekinška patka – ne postoji ni jedan pank bend u bivšoj Jugoslaviji na koji nije uticao ovaj izuzetan sastav...

Globalno... Boris Kovač & La Campanella / LaDaABa Orchest / Meta Sekcija / Ritual Nova Ensemble / Ultima Armonia – ime koje se prepoznaje u Evropi, Americi i šire...

Lično... DMT (Distorzija Motorne Testere) – eksplozivni & čistokrvni rokenrol bend zbog kojeg sam najviše istraživao i otkrivao globalnu garažnu scenu...



(² – autor je novosadski rok kritičar, organizator koncerata, muzički kolekcionar i didžej – prim.red.)

Na samom kraju, umesto da se pozabavimo statistikom, procentima, tabelama i dubokomislenim zaključcima – što nam i nije bio cilj – reč dajemo Predragu Vraneševiću, koji je s bratom Mladenom (1947-2006) osnovao i predvodio najuticaniji novosadski rok bend svih vremena – sudeći barem po glasovima i obrazloženjima u našoj anketi – Laboratoriju zvuka.

- Dugo sam razmišljao na ovu temu i došao do zaključka da je nemoguće dati egzaktan odgovor. Na bend utiče više činilaca. Teško je izdvojiti jedan a zanemariti ostale. Pokušaću to primerom da pokažem. Recimo, Obojeni program. Svojevremeno sam kao urednik na TV došao na ideju da snimim dva serijala – “Novosadska škola vedrog rokenrola” i “Novosadska škola tamnog rokenrola”. Moja malenkost bi, recimo, bila predvodnik prve škole, a drugi veteran, Slobodan Tišma, je onaj ispod čijeg šinjela su stasali bendovi poput Programa itd. Međutim, to uopšte nije tačno. Na Kebru je više uticao nedavno upokojeni Mark E. Smit iz mančesterskog benda The Fall. Možda je Mark imao uticaja i na samog Tišmu. Pritom ne treba zanemariti ni ostale članove benda. Uostalom, i u mojoj kolekciji longplejki istaknuto mesto zauzima prvi album grupe The Fall, iako, istini za volju, to nije moja šolja čaja. Na mene je, recimo, uticao Frenk Zapa sa Majkama Invencije, Rej Dejvis iz Kinksa, Sex Pistols i The Clash sa svojim crnohumornim provokacijama. Bale, Tišma, Firči i Mina jesu snimili “Nestvarne stvari”, malo remek-delo, ali ja na horizontu ne vidim ikoga ko je pošao tim putem – zaključuje Peđa, uz napomenu da nam je dao dovoljno argumenata zbog čega ne može da se izjasni ko je najuticajniji novosadski rok bend svih vremena i zašto.

Zabeležio: Stevan Gojkov
Fotografije: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com, Radovan Ristić, Aleksandar Kamasi, Gabriel Radatović, Aleksandar Popović, Sava Marinković, Bojan Miletić, Marina Pešić, privatne arhive Igora Todorovića, Bogomira Mijatovića i Stevana Gojkova
Naslovni kolaž: Nikola Berbakov