NOVOSAĐANI: Predanost, talenat i ljubav ostvaruju snove

Inspirisan očevom karijerom, zakoračio je u svet sporta. Talenat, koji iskazuje, kao i ljubav prema fudbalu, nagoveštavaju mu lepu budućnost.

Četrnaestogodišnji Veljko Jelenković, učenik Osnovne škole “Đorđe Natošević”, trenira fudbal od svoje pete godine. Danas igra sa pionirima Vojvodine i deo je mlađih reprezentacija Srbije. Živi sa ocem Nebojšom, mamom Aleksandrom i sestrom Lanom.

- Moja prva igračka je bila lopta i, kako moja mama u šali voli da kaže, njom sam polomio mnoge stvari. Pošto je tata profesionalni fudbaler uvek sam gledao kako igra i to me je valjda privuklo ovom sportu – priseća se Veljko sa osmehom na licu.

Zbog očevog profesionalnog angažmana porodica je često živela u Bugarskoj, ali to nije ometalo Veljka u druženju sa loptom.

- U inostranstvu sam često išao sa tatom na treninge i sećam se da mi je dopuštao da šutiram na gol. Tamo sam tokom leta trenirao sa decom u omladinskoj školi njegovog kluba – priča Veljko.

Do početka prvog razreda sagovornik portala mojnovisad.com se vratio u Novi Sad. Roditelji su ga upisali u tadašnju školu fudbala "Bistrica", kod trenera Zorana Gligorića, koja je kasnije prerasla i u klub. Nakon nekoliko godina provedenih tamo, mladi Jelenković prešao je u FK Vojvodina.

- Tamo su počeli ozbiljniji i naporniji treninzi. Prvo sam trenirao kod Miodraga Pantelića sa klasom 2002, koja je godinu dana starija od mene. Danas sam među pionirima koji su moje godište (2003), a trener nam je Momir Brankov. Igram na poziciji zadnjeg veznog igrača. Nedeljno treniram četiri do pet puta, a vikendom igramo utakmice – kaže Jelenković.

Vredan rad mladih fudbalera se isplatio, a mladi Novosađanin je sa saigračima osvajao mnoga takmičenja. Tako su pre godinu i po dana pobedili na "Skoplje kupu", pa na "Verajns kupu" u Nemačkoj prošle godine. Poslednjeg vikenda ovog meseca su na domaćem terenu, u finalu 35. Memorijala "Stevan Nešticki", koji je održan u FC Vujadin Boškov, savladali ekipu Dinama iz Moskve (slika gore).

- Sve je više obaveza i teško je uskladiti školu i sport, ali nastavnici imaju razumevanja. Uskoro će doći vreme i za upis u srednju školu i dobro ću razmisliti gde ću nastaviti sa školovanjem. Volim ovaj sport i kad imam slobodnog vremena i tada sa drugarima igram fudbal. Treninge nisam propuštao ni zbog bolesti, ni zbog kiše, iako je mama u takvim trenucima negodovala. Po kiši i danas volim da igram i da se uprljam – iskren je Veljko.

Zahvaljujući sportu i svom talentu, ovaj dečak je putovao u Italiju, Grčku, Nemačku, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Francusku. Tvrdi da se najviše oduševio Nicom i Monte Karlom, gde su mu se u sećanje urezale besprekorno čiste ulice, predivna arhitektura i raskoš skupocenih jahti.

- Redovno dobijam pozive za sve skupove reprezentacije i pripreme za kvalifikacije koje će biti za dve godine. Cilj mi je da postanem prvotimac Vojvodine, pa da igram za reprezentaciju i posle da nastavim karijeru u inostranstvu. Naravno bez zanemarivanja obaveza prema školi. Imam podršku cele porodice i to mi puno znači – završava svoju priču Veljko Jelenković.