Novosađani: Pankerka koja pleše u ritmu kastanjeta

Vesna Vojvodić je devojka koju ćete vrlo lako prepoznati po nesputanom osmehu i pozitivnom stavu. Šta više, velike su šanse da ćete je primetiti na nekoj svirci u gradu – kako u prvom redu u publici, tako i na bini, za bubnjevima. Rođena Sarajka, u Subotici je odrasla, a kako voli da kaže, u Novom Sadu porasla.

- Novi Sad sam volela i pre nego što sam se doselila ovde. Deluje mi kao grad po meri čoveka, kako po svojoj veličini jer se uz malo volje može prepešačiti, tako i po broju ljudi sa kojima možeš da razmenjuješ ideje, kuješ planove ili, jednostavno, uživaš u kafi. Isto tako, uvek možeš da biraš hoćeš li ostati kod kuće, ili otići na dešavanje kulturnog ili zabavnog karaktera, priča Vesna Vojvodić za naš portal.

- Ima u Novom Sadu i stvari koje mi se ne sviđaju. Estetski su mi neprihvatljivi loše urađeni plakati, pritom loše izlepljeni na još lošije odabranim lokacijama... Čak ih i na žardinjere po centru stavljaju! Druga stvar koja me malo ozbiljnije dotiče, a mislim da nije samo stvar Novog Sada, je to što mi se čini da se nedovoljno pomaže onima koji nemaju svoje najbliže da budu tu za njih. Po meni nije dovoljna pomoć volontera, dnevni boravak, svratište, kuke dobrote i čista dobra volja. Da bi se zaista pomoglo tim ljudima i deci, da bi im se pružilo ono što im nedostaje, potrebno je odvojiti pozamašnu količinu novca. Nisam stručno lice, ali sam sigurna da ima onih koji znaju kako je moguće izdvojiti sredstva i rešiti taj problem.  

Osim što svira u pank bendu, Vesna skoro deceniju aktivno igra flamenko, ali i pomaže u učenju polaznica ovog egzotičnog plesa.

- Pre desetak godina sam iz čiste radoznalosti i ćefa počela da idem na časove flamenka i da lupam bubanj... Ubrzo sam našla još nekoliko žena koje su svirale druge instrumente, i tako su nastale Tri kapljice. Bilo je "turbulentno", ali sad nas ima tri, a to smo Mina, Saška i ja. Zajedno vežbamo, smišljamo, divimo se svim našim pesmama i mislimo da su hit do hita, priča nam nasmejano Vesna.

- Dajemo se do kraja, bez laži i izmišljanja, uživamo i volimo se. A flamenko... Krenula sam jer mi se naprosto đuskalo, nesvesna da će taj ples u potpunosti odgovarati mom senzibilitetu i da ću se kroz njega upoznavati, prihvatati, ali i menjati sebe. Naša grupa i škola flamenka se zove La Sed Gitana, i tu takođe vežbamo, smišljamo, divimo se svim našim pesmama i koreografijama, i mislimo da su hit do hita! Mislim da sam svakoga koga znam suptilno ili direktno pitala da li bi hteo da pleše sa nama, jednom, ili više puta... Srećom, ljudi još uvek nisu počeli da me izbegavaju... ili to rade tako da ja ne primetim, zaključuje Vesna uz smešak.