Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Aleksandar Jovanović Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com
NOVOSAĐANI: Lutka Juca s Fejsbuk profilom
Na životnoj prekretnici oslonila se na svoju kreativnost. Ljubav prema ručnom radu, talenat i nesebična podrška porodice, pomogli su joj da iznedri lutku koja predstavlja vojvođansko podneblje i koja je našla put do mnogih država sveta.
Nataša Dujin rođena je u Novom Sadu 1958. godine. U rodnom gradu je završila gimnaziju i Višu ekonomsku školu. Godinama je sa suprugom vodila džez klub, a krajem 2014. kreirala je ručno rađenu lutkicu po imenu Juca. koja simboliše Vojvodinu i koja se danas prodaje u istoimenoj radnji u jednom od pasaža Dunavske ulice. Majka je dvoje dece, sina i ćerke.
- Iako sam ekonomista nemam ni dan radnog staža u struci. Radila sam razne poslove, ali celog života sam se bavila ručnim radom. To je deo mene i to sam naučila od svoje prabake, koja je počela da me uči od moje pete godine. Posle sam šila lutkama, kasnije, kao devojka, šila sam za sebe i štrikala sam. Kasnije sam se udala i nakon rođenja dece odlučila sam da se posvetim porodici – priča Nataša i nastavlja:
- Onda smo suprug i ja 1998. otvorili džez klub koji je radio šesnaest godina. Organizovala sam razna dešavanja u klubu koja nisu bila vezana za muziku, pre svega predavanja i izložbe. Nakon zatvaranja lokala mesecima sam razmišljala čime bih se mogla baviti dalje u životu. Udubljena u sopstvene misli, često sam u ruci držala drvene kugle, kanap i materijal, koje sam nizala i skidala, da bih u jednom momentu shvatila da sam slučajno napravila lutku – objašnjava naša sagovornica.
Posle skoro godinu dana usavršavanja tehnike i lika, nastala je lutka Juca. Napravljena je od drveta, kudelje i pamuka. Njena frizura (kikice i mašnice), rumeni obrazi, šarene suknjice, tufnaste podsuknje i male drvene klompice podsećaju kako su devojke nekada izgledale u Vojvodini. Ona je suvenir koja simboliše ženu sa ovih podneblja.
- Jednog dana mi je samo sinulo da je nazovem Juca. Ona je moja nostalgija za mirnim i bezbednim vremenima, a to je detinjstvo. Može se kupiti samo kao lutka, ali pravim je i kao privezak za ogrlicu, magnet za frižider i u ramovima za ukras na zidu. Juca se izrađulje i po temama. Tako da imate Jucinu priču u raznim životnim situacijama. Kao balerinu, na ljuljašci, na Štrandu, kako bere cveće i hvata leptire i dve Juce kako štrikaju. Veoma je popularna i Juca kao kuvarica i ta lutka se nalazi na maloj kuhinjskoj dasci, na čijem kraju se nalazi mali kuvar, koji na srpskom i na engleskom opisuje recepte za valjuške i nasuvo – priča Nataša.
Sagovornica portala mojnovisad.com svoju kreaciju je u početku prodavala po sajmovima, bazarima i vašarima širom Vojvodine. Kada je shvatila da je lutka prihvaćena, uz podršku porodice, otvorila je "Jucin dućan" u pasažu 23 Dunavske ulice.
- Juca je maskota ove radnje, ali prodajem proizvode i rukotvorine žena primenjenih umetnika iz cele Srbije. Može se kupiti nakit, torbe, neseseri, ručno oslikani podmetači i čarape, lampe od tikve, ali i mnoge druge zanimljivosti. Preko društvenih mreža smo u kontaktu sa saradnicima, ali i kupcima. Fejsbuk profil (Jucin dućan i Juca lutkica) i Instagram nalog vodi moja ćerka – kaže Nataša.
Juca je danas po celom svetu. Od Evrope, do SAD, Meksika, Čilea, Australije, Afrike i Japana. Najčešći kupci su sugrađani koji ovu lutku kupuju kao poklon i šalju je članovima svojih porodica koji su u inostranstvu i time ih podsećaju na domovinu. Nažalost, poslednjih nekoliko meseci u radnju često dolaze ljudi kako bi kupili oproštajni dar prijateljima koji odlaze iz Srbije u potrazi za boljim životom.
- Navraćaju često i turisti da bi uzeli suvenir. Jednom prilikom sam napravila i Jucu pevačicu. Baš se potrefilo da su ušli Italijanski turisti i jedna žena iz grupe me je pitala šta ta lutka predstavlja. Ja sam odgovorila da je to Juca na muzičkom festivalu San Remo i odmah ju je kupila. Posle nam se javila preko interneta. Bile je oduševljena kada je otkrila da Juca ima Fejsbuk profil i poslala nam je fotografije kako je izložena u njenom stanu – priča Nataša sa osmehom na licu.
Ovoj Novosađanki danas treba samo nekoliko sati da napravi jednu lutku.
- Uskoro ćemo imati Jucu u narodnim nošnjama nacionalnih zajednica Vojvodine. Juca će se menjati i razvijati, jer ako se to ne desi, znači da stagniram u svojoj kreativnosti. Zato uvek planiram novine – završava svoju priču Nataša Dujin.
Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović
Ovaj članak još uvek nije komentarisan