NOVOSAĐANI: Dušan je iskusan skiper, ali često mora da bude i mehaničar i psiholog

NOVOSAĐANI: Dušan je iskusan skiper, ali često mora da bude i mehaničar i psiholog

Sa skoro 50 godina, bio je u nekim delovima planete na kojima 99 posto ljudi nikad neće otići, preplovio je Atlantski okean na katamaranu, doživeo napad orki na brod u aprilu, a nekada se jedrenjem, uspešno, bavio i sportski.

Kao profesionalni skiper, nakon više godina u kojima mu je osnovni posao bio da se bavi turističkim delom ovog posla, sada se sve više okreće nečemu drugom.

Dušan Zaharijević rođen je 6. avgusta 1974. u Novom Sadu, završio je Osnovnu školu "Đorđe Natošević", a potom Srednju Mašinsku, smer Mašinski tehničar.

Čini mu se da u detinjstvu ništa nije ukazivalo da će se baviti ovim pozivom.

– Posle srednje škole još nisam znao šta ću biti, ali sam vojni rok, u mornarskoj uniformi, proveo u Kumboru i Tivtu. Ipak, prvi ozbiljan susret sa jedrenjem imao sam kao gost na brodu kod rođaka u Hrvatskoj 1999. godine. To mi se dopalo pa sam krenuo s njima na jedrenja, pa na sportske jedrilice. Postao sam član kluba "Neoplanta 1748" sa kojim sam osvojio i prvenstvo Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a nakon toga bio i uspešan član posade "Aligator sailing team" iz Beograda – priseća se Dušan.


U to vreme jedrio je i do Švedske i Konga.

Nakon onog jedrenja 1999. godine, 2004. sa ekipom iz Hrvatske išao sam iz Zadra u Švedsku i taj put je trajao mesec dana. Trebalo je proći ceo Mediteran, izaći kroz Gibraltar, proći Španiju, Portugal... Holandiju, Dansku... da bi stigao u Švedsku. Na tom putovanju sam mnogo naučio, ali smo se i družili i postali prijatelji, i još uvek radim s nekima od njih – kaže.

Kada se okrenuo poslu skipera, prvobitno je radio s gostima, a onda je počeo i "transfere" brodova koji su mu sad, u stvari, dominantni. Najjednostavnije rečeno, posao mu je da preveze brod "od tačke A do tačke B".

Često idemo iz fabrike u Francuskoj, iz Biskajskog zaliva, koji važi za jedno od najtežih mesta za plovidbu na svetu, a baš tamo fabrika spušta brodove u more. Ove godine sam tamo bio čak pet puta. La rošel (La rochelle) i Le sabl d'Olone (Les Sables-d'Olonne) su dva mesta iz kojih najčešće polazimo. Ove godine sam s gostima radio samo tri nedelje dok je nekad bilo npr. 20 nedelja, ali sam zato u 2023. imao 5-6 "deliverija", a ranije sam radio po dva. Mislim da ću nastaviti u tom smeru jer sam se posle 20 godina rada s ljudima malo umorio. Ume da bude psihički naporno – promeniš 8 različitih ljudi svake nedelje... To je sezonski posao, dok posao prevoza – transfera brodova može da se radi maltene cele godine. On jeste teži jer radimo i noću i po svakakvom vremenu – pojašnjava novosadski skiper.


Da bi postao skiper, odnosno kapetan jahte do 24 metra Dušan je polagao u Crnoj Gori. Prethodno je morao da ima dozvolu za čamac dve godine i na osnovu toga je slušao predavanja i položio. Morao je da poznaje navigaciju, karte, prvu pomoć, engleski, meteorologiju, radio stanicu koja je vrlo bitna, da poznaje motor i konstrukciju broda...

Ipak, napominje da je to samo dozvola, a da u ovom, specifičnom poslu 99% čini iskustvo.

Možeš da čitaš iz knjiga, ali dok to ne probaš i ne doživiš, teško je prepričati i objasniti – naglašava.

Kad prevozi ljude, turistički, zadužen je za njihovu i sigurnost broda, treba da im organizuje večeru, da bude i turistički vodič, da ih uputi u osnove jedrenja i života na brodu...

Često sam i psiholog. Na brodu je mali prostor i vrlo brzo se otkrije ko je kakav – ističe.

Do poslova uglavnom dolazi preko poznanstava, a poslednjih nekoliko puta je išao preko jedne firme koja se samo time bavi.


Najčešće odlazim avionom, onda napravimo "check in" – pregledamo i preuzmemo brod. Kad je nov, onda je mnogo lakše, a kad su polovni i imaju mane, nije sjajno. Mi možemo da vozimo kontra talasa i kontra vetra, ali onda će brod doći sav "razvaljen". Od nas traže da to ne radimo tako da stanemo i čekamo lepše vreme u marini da bi koliko-toliko ostao nov posle puta – objašnjava naš sagovornik.

Nekad moraju da čekaju i zbog administrativnih problema, mada kaže da vlasti nisu toliko striktne te je dovoljno da imaju kopije svih dokumenata, umesto originala.

Pre 15-ak godina smo vozili novi brod, u La korunji je došla policajka u civilu, tražila dokumenta i, kad smo joj pokazali pasoše, zaključila je da je sigurno sve u redu jer problematični "tipovi" nemaju dokumenta – navodi Dušan.

Gusare je video kod Senegala, ali da im nisu došli na brod jer im "verovatno nisu bili zanimljivi".

Oni gledaju jahte ili velike brodove gde mogu da naplate ozbiljan otkup – kaže ovaj Novosađanin.


Trudi se da više ide s ljudima koje poznaje ili po preporuci jer im se dešavalo da im dodaju nekog člana posade koji npr. "nije dorastao zadatku".

"Titulu" skipera stekneš čim dobiješ diplomu samo što neki nemaju dovoljno iskustva i znanja, dođu ljudi koji su odvozali dve godine čartera s gostima i hoće da idu na neki veliki put. A za takav put moraš biti i psihički spreman, i da znaš šta te čeka, i da možeš da istrpiš različite ljude – napominje Dušan.

Jedno od najvažnijih putovanja u životu bio je i put preko Atlantika prošle godine.

Razdaljina je bila desetak hiljada kilometara, trajalo je oko dva meseca, ali smo imali peh jer je bilo loše vreme na Mediteranu pa smo više stajali nego što smo plovili. A sam prelazak okeana... Kada smo izašli iz Gibraltara, imali smo 6 dana do Las Palmasa pa još 7 dana do Kabo Verdea – to je isto sve na okeanu, nisi ni blizu obale. Sam prelazak Atlantika je trajao 12 dana i 4 sata. Brod plovi stalno, mi se menjamo  pojašnjava.


Kada prevoze brod, ne staju noću, plove 24/7, a kad voze ljude, onda je, kaže, skroz drugačije.

Ustaneš ujutru, putnici doručkuju, popiju kafu, isplovimo, odemo na neko kupanje... Oko 13 ili 14 sati se nešto pojede na brzinu, suvo, a nekad neko kuva, nije obavezno... Onda odemo na drugo mesto da se okupamo ili malo jedrimo i onda se predveče, oko 17-18h negde "vežemo" za tu noć. Ili, ako odlučimo da spavaju u uvali "na sidru", dođemo u uvalu, usidrimo se popodne, tu se provede veče, noć... Kad se usidrimo, onda je slobodno vreme i za goste i za mene. Nekad odem s njima na večeru, a nekad idem sam... Koliko god da smo dobri, treba mi malo da izluftiram, naporno je 24 sata na malom prostoru s istim ljudima – ističe.

Što se tiče cene, napominje da su ova putovanja postala jako popularna te da" low cost" ide i od 400 evra.

Ali onda moraš biti spreman da ti je skiper neiskusan, "svež" i da ti je brod stariji pa možeš da imaš probleme. To je cena za nedelju dana npr. samo za iznajmljivanje broda, na to treba dodati put do tamo, hranu, gorivo za brod, troškove veza i najam skipera. To je samo deo troškova, ali moraju biti spremni i na dodatne izdatke... Za nekih 600-700 evra po osobi bi moglo sve ukupno da se provede 7 dana... Iznajmljuju ljudi i kabine, ali to je mač s dve oštrice jer dođeš s ljudima koje ne poznaješ. Mali je prostor, a dosta putnika – upozorava Zaharijević.


Na tu veličinu broda može da stane maksimalno desetak ljudi, računajući i njih.

Kada je putovao preko okeana, bilo ih je trojica. Neki skiperi rade i sami, ali upozorava da to može da bude opasno i da bi trebalo da ih bude bar dvojica.

Mi se promenimo na svaka tri sata. Ustaljeno je pravilo da su te smene po četiri sata, ali 4. sat je jako naporan, pogotovo ako si sam i ako je hladno pa smo je zato skratili na tri. Noću ispoštujemo taj ritam, a preko dana, nekad pustiš nekog da odspava duže, sve zavisi od dogovora... Zavisi i koliko traje put. Ne možeš sam, ali ako je troje ili četvoro, onda se manje i zaradi – objašnjava Dušan.

Što se tiče zarade, trenutno su dnevnice od 150 do 200 evra, što je za naše uslove veoma dobro.

Posle korone su svi nagrnuli na jedrenje jer si, ipak, bio izolovan donekle, sa prijateljima na brodu... Ove godine, kako su cene otišle gore, sad su i gosti zahtevniji, misle da su preplatili , neki se bune, traže povrat novca... Postalo je teže. Počeo sam da radim 2004. i malo sam se zasitio tog odnosa s ljudima, pre je bilo zanimljivijeističe sagovornik portala Moj Novi Sad.

Napad orki

Kaže da nije imao mnogo neprijatnosti, ali su proletos, 30. aprila, njihovu brodicu napale orke, kitovi ubice.

 – Išli smo sa Tenerifa u Francusku, Tulon i to je već bilo u Gibraltaru, iznad Tandžera u Maroku. Najviše te plaši to što orka lupa u brod, vidiš ogromnu životinju pored, dugačku od 8 do 10 metara, i osetiš nemoć. Počele su da udaraju, mi smo probali da bacimo šampon za sudove u more, nisu odustale, nastavile su, neki bacaju pesak i petarde... Brod je bio na autopilotu, to se dogodilo usred noći. U Gibraltaru imaš separaciju – kao autoput za velike brodove, mnogo je saobraćaja. Prvo sam isključio autopilota, ona je udarala, menjala nam kurs... U toj teškoj nemoći, probao sam u rikverc, brod je počeo da se vrti u krug, i one su prestale, dva-tri kruga su bile mirne, ali kad smo krenuli napred, opet su počele, ja sam opet krenuo u rikverc i onda su prestale. Posle sat vremena je došla još jedna i samo jednom je udarila – panonski mornar priča kako je uspeo da umakne opasnim životinjama.

Napadi su počeli da se dešavaju pre 3-4 godine i sve ih je više.

Čuo sam da su prevrtali neke ribare, ali to nije proverena informacija. One pokušavaju da polome list kormila i onda brod postane neupravljiv. Postoji opasnost da naprave rupu u brodu i da počne da tone. Moraš da tražiš asistenciju, da te neko odvuče u marinu. Neko kaže da ih list kormila podseća na peraju, drugi kažu da je jedna orka, velika ženka, počela pa su druge naučile od nje. Priča se da joj je neko slučajno povredio mladunče. Napadi se dešavaju sve češće, i to sa španske strane Gibraltara, odnosno sa severne strane jer su tu stavili mreže za tune. Orke jedu tune, to im je glavna hrana s tim da isto migriraju. Postoje sajtovi na kojima razmenjujemo informacije – neki javljaju da su ih samo videli, a posebno je označeno ako je bilo interakcije. Kako je topliji okean, idu severnije gde je hladnije – napominje Dušan.


Katamaran ili jedrilica

Za nas koji se ne razumemo u brodove, Zaharijević objašnjava razliku između ova dva prevozna sredstva.

Katamaran ima dva trupa. Jedrilica ima jedan trup i ima mnogo bolje hidrodinamičke sposobnosti. Katamaran je komformniji, širi, ima više prostora, kokpit gde se boravi preko dana je veći, komotniji. Ipak, on ne može tako dobro da jedri kao jedrilica... Kad možemo, idemo na jedra jer je brod brži i ne trošiš gorivo, ali kod katamarana je problem jer njima samo mali ugao odgovara kada mogu da jedre – kaže ovaj morski vuk.


Što je put duži, psihički je napornije...

Imaš kupatilo, krevet, kabinu i prostor napolju, to je napravljeno za lepo vreme, a kad je kiša, onda je dosadnije i napornije... Prvi ti je pritisak jer moraš da paziš na brod, njegova vrednost je za nas nedostižna, od 600.000 do milion evra npr. napominje.

Društveni život skipera

Društveni život na putovanjima postoji, ima "skiperskih lokala" u kojima se sedi, gde može sresti nekog koga zna od ranije, ali ima i ljudi koje je upoznao privatno i koji nemaju veze s poslom, a vremenom su se sprijateljili.

Kaže da ga je ka ovom poslu privukla ljubav prema moru i našao je način da bude u njegovoj neposrednoj blizini. Napominje da je obavezan i odgovoran 24 sata, i kad vozi turiste i kad prevozi brod. Ipak, sve ređe se okupa u moru.

Ove godine sam se prvi put okupao zato što sam išao da ronim, da skinem neku kesu s propelera (smeh) – priseća se.


Odmor mu je kad dođe kući, ali je letos proveo nekoliko dana u Opatiji
za svoju dušu. Voli da ode u neki grad i provede tamo određeno vreme... Privatno je, nažalost, dosta uskraćen zbog posla i stalnih putovanja.

Otprilike pola godine sam na brodu. Ove sezone sam baš mnogo radio, i više nego što treba, uglavnom bude pola-pola... Za mene ne postoje ni rođendani, Nova godina ni Božić ni Uskrs – često radim za praznike. Evo, ove godine sam za Uskrs bio u avionu, na putu iz Splita za Tenerife – proveo sam ga na aerodromu i u avionu. Uskraćen si i za društvo, mada se sad više toliko ne družim, promenila se ekipa i grad. Zbog te udaljenosti i razdvojenosti trpi i ljubav, posebno kad je veza na početku pa ne možete da dočekate da se vidite, a ja odem na nekoliko nedelja – priča Dušan o težim stvarima svog posla.

Kao iskusni moreplovac,  preporučuje Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos na Jonskom, a Vis, Korčulu i Lastovo na Jadranskom moru.

Pitali smo ga da nam ispriča neku anegdotu, primera radi, da li je neki putnik upao u more ili nešto slično.

– Desi se s vremena na vreme, upadnem i ja, a ne oni. Pogotovo kad je "sidro" pa se izlazi napolje s čamcem. Kad se vraćaju iz grada, kad popiju, budu svega... – priseća se.

Novi Sad, Srbija

Kaže da se malo isključio iz društvenog života, ali voli da ode na kafu, prošeta svog psa Lazu koji ga verno čeka da se vrati s putešestvija...


– Odem u komšiluk na kafu, nemam neko određeno mesto, pre sam se više vezivao. Sad sedim kod kuće i gledam TV, nerviram se šta će biti s državom... Ako nam uvedu sankcije ili samo vize, ja sam već u problemu... Posao mi mnogo zavisi od politike. Skoro 20 godina se priča o ulasku u Evropsku uniju, a ništa se ne dešava, a moj posao i ja smo vezani za more. Dok nisu ukinute, godinama sam morao da vadim vizu. Situacija u zemlji je katastrofalna, ideš u EU, ali ne ideš, ne napreduješ –
nezadovoljan je naš sagovornik.

Kada upozna nekog novog (u inostranstvu), kaže da neki ne znaju za nas i za našu situaciju, ali ima ljudi koji znaju i imaju predubeđenje.

Još sam ja visok 2 metra pa imaju dodatnu zadršku dok me ne upoznaju, posebno oni koji znaju da je ovde loša situacija. Jako dugo stižu loše vesti odavde – jedino pozitivno je neki sport – kaže ovaj Novosađanin.

Destinacije

U poslednjih godinu dana najviše je bio u Španiji, Portugalu, dvaput je vozio od Francuske do Gibraltara, bio je u Grčkoj, putovao iz Francuske do Hrvatske, tu je i deo Italije...


Ranije sam bio u Švedskoj i Kongu, a prošle godine na Cabo Verdeu (Zelenortska ostrva) u Africi gde 99% ljudi neće stići, mada sam sreo i neke hrvatske turiste. Tamo je "teška egzotika", oni su bili pod Portugalom i još uvek imaju monetu eskudoš koja je bila u Portugalu pre uvođenja evra – seća se naš sugrađanin.

Planovi

Početkom januara putuje u Biskajski zaliv, a za leto razmišlja o radu u iIaliji jer su mu jedini izazov postala mesta na kojima još nije bio.

Ima ponude i da se bavi edukacijom, ali još nije siguran da li će ih prihvatiti.

Oceni vest:
41
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mile

    pre 83 dana i 3 sata

    Dule je brat....sjajan lik.

    Oceni komentar:
    2
    11
  • Pira

    pre 82 dana i 10 sati

    Lepa i nadahnuta priča, iskusnog skipera, moreplovca i druga. Da je više takvih poput Dušana, Srbija bi bila značajno bolje mesto!

    Oceni komentar:
    0
    12
  • Poštovanje Kapetanu!

    pre 82 dana i 6 sati

    Pa, on ne može da zažali što se rodio.
    Za razliku od nas ostalih, koji smo poštovali sva pravila, slušali sve norme, radili za druge i na kraju ostali niko i ništa, 80 kg mesa za sanduk.

    Oceni komentar:
    0
    9
  • Marko

    pre 74 dana i 8 sati

    Gustao sam s Duletom na transferu makar je cijelim putem tvrdio da smo mi baksusi i da sta je bre ovo njemu trebalo. Svejedno bi ponovo s njim na more

    Oceni komentar:
    0
    1