NOVOSAĐANI: DJ Senada poručuje studentima da plešu i pevaju, jer je muzika kreativna sloboda

Novosađanka Senada Sevlić, DJ Senada ima ogromno muzičko iskustvo koje prevazilazi festivalske nastupe i klupske rezidencije. Reč je o ženi sa raznovrsnom karijerom u muzičkoj industriji, jer je radila kao event menadžer, backstage menadžer i promoter. Stoga joj je dvadesetogodišnje muzičko putovanje kroz ritam i zabavu učvrstilo status pionirke srpske house scene.

Inspirisana synth-pop zvukom osamdesetih godina prošlog veka, svoje house setove obogaćuje jedinstvenim balkanskim prizvukom, stvarajući vibrantna i energična iskustva na plesnom podijumu.

Njena strast prema muzici krenula je u ranoj mladosti, kada je sate i sate posvećivala usavršavanju veština na sintisajzeru i bubnjevima razvijajući urođeni osećaj za ritam. Ovo rano iskustvo usadilo joj je duboko poštovanje prema moći muzike da poveže ljude, inspiriše ih i zabavi.

Bila je prva mlada gospođica koja je otvorila Dance Arenu na Exit festivalu, na kojem je dugo godina radila u bek-stejdžu kao najbliži čovek svetskih di-džej zvezda, a čest je gost i u beogradskim klubovima. Danas je pozivaju da nastupa po mnogim gradskim mestima gde se sluša tehno, ali je rado viđena didžejka i na privatnim žurkama. Od 2021. godine didžejiše na Mikonosu, koji joj, kako kaže, promenio život. Svojevremeno je kreirala brend "Domaćica" koji se zasniva na domaćim namazima.

Rođena je 1980. godine, odrasla je na Limanu 2, završila je Osnovnu školu "Jovan Popović", a nakon osnovne, upisuje Sportsku gimnaziju. Posle mesec dana se prebacuje u Gimnaziju "Laza Kostić", pošto joj raspored časova u Sportskoj nije odgovarao, jer je u tom periodu trenirala košarku, a 12 godina je igrala u ŽKK "Vojvodina". Bila je na mestu plej mejkera, a u tom sportu se obrela sasvim slučajo: igrala je ulični basket na Naselju sa braćom, kada su joj prišla dva čoveka i kada su je pitali da li trenira i da li bi mogla da ih upozna sa roditeljima. Otišla je na prvi trening i tamo se zadržala 12 godina, a kako kaže košarka, a kasnije i didžejisanje su joj pomogli da se izdigne iznad situacije, jer je bila stidljiva i anksiozna i nije znala kako da se ponaša u velikim grupama. Sada je to odavno iza nje. Kasnije upisuje Fakultet tehničkih nauka, ali se ubrzo prebacuje na FAM2 odnosno na Fakultet za menadžment i medije.

Smatra da je elektronska scena bila underground ili jedan oblik mikrorevolucije među mladima. Navodi da su se ovih meseci proredile svirke zbog trenutne situacije u zemlji, a po njenom mišljenju, to je sasvim logičan sled. Na to ne gleda kao na gubljenje posla, jer smatra da se svi borimo za nešto što je mnogo veće i važnije od svega, a to je sloboda. Potpuno je oduševljena studentskim protestima i mladom snagom i energijom koja tera suze na oči i zato planira da organizuje žurku za studente, a pregovori sa didžejevima i vlasnicima lokala su uveliko u toku. Senada ne želi da otkrije na kojoj lokaciji će se to dogoditi, jer ne želi da bilo ko od njenih kolega ili kafedžija bude ugrožen, pošto se "zna kao naša država fukcioniše".

– Ni sama ne znam kako je sve počelo to sa muzikom, možda su na mene uticaj imali MTV3, MTV, ne mogu da se setim. Znam samo da sam od malih nogu pravila instrumente i da me to sve jako zanimalo. Slušala sam potpuno drugačiju muziku u odnosu na sve ostale članove moje porodice. Volela sam Bouvija, Cure, Joy of Division, a kasnije sam prešla i na Prodigy, Faithless, Orbital... Tad sam shvatila da mene u suštini to privlači i da tu sebe vidim. Sve ovo se dešavalo pred kraj osnovne i u srednjoj školi – priča Senada.

U tom periodu nije ni znala šta je clubbing, koji je otkrila kada je imala šestnaest godina, a kada je Noise Distraction pravio svoju prvu žurku na Spensu. Njeni roditelji su u to vreme držali radnju na Spensu i zato je ona često boravila sa njima na poslu. Zvuci koje je čula da dopiru iz hale Spensa u njoj su budili radost i zato ubrzo kreće da odlazi na žurke gde se puštala tehno i house muzika.

– Na žurkama sam shvatila da želim da se bavim ovim poslom, jer osećala sam neopisivu radost i uvek mi se činilo kako je didžej zapravo dirigent dobre zabave. Ipak, biti žena didžej u Srbiji nije ni malo lak posao, trebalo je vući sve te gramofone i ploče, ali i objasniti roditeljima da je ovaj posao kao i svaki drugi, samo što se radi noću. Počela sam krišom da skupljam opremu koju sam držala u kući svoje drugarice. Sećam se da sam išla na časove miksanja kod Miše, a on me je i uveo u taj svet ploča – priseća se naša sagovornica.

I Senadini roditelji su imali predrasude kada je njen posao u pitanju, ali kada su videli da radi ono što obožava i da od toga zarađuje novac, stekli su drugačiju sliku. Ona ističe da su oduvek postojale predrasude prema ljudima koji se ne uklapaju u kliše. Kao primer je navela Love parade, gde se određena grupa ljudi borila za svoja prava, da bi na kraju to postao jedan od većih Festivala, a isto je i sa Exitom. Podsetila je i da su na prvim tehno žurkama rejveri među prvima počeli da koriste pištaljke kroz koje su izražavlali svoj vid nezadovoljstva.

Došlo je vreme i za prve tezgde, te je Senada sa 19 godina puštala muziku iz kamiona, kada su joj guperi bukvalno bili kod stomaka i zato nije mogla da diše. Kasnije je prvu žurku radila u "Club & Bar", a to je ujedno i prva žurka koju je sama pripremila i odradila. Posle ovog događaja sve je krenulo nekako spontano, imala je s ekipom emisiju na IN radiu, pa i na B teamu. Imala je društvo u kom su svi imali sličan muzički ukus, družili su se. Preslušavali su muziku sa radija, a tada je cela priča bila mnogo komplikovanija, jer internet je bio tek u začetku.

– Sada je sve drugačije, doduše postoje ljudi koji u klubovima puštaju ploče, ali je za mene to fizički težak posao. Muziku puštam sa laptopa ili USB-a. Lakše mi je, jer imam više prostora za kreativnost, a opet, s druge strane izgubila se ona prava čar miksanja. Obožavala sam "Out cafe" i "House cafe", koji se nalazio kod Socijalnog, gde je celu priču oko tehno scene pogurao Srđan Šveljo, poznatiji kao dj Fanatik. Naravno ne smem zaboraviti da spomenem ni mesta poput "Aquariusa" i "Kontrasta". To su bila kultna mesta gde se puštala elektronska muzika. Bile su ono zapravo unije ljudi, nas klinaca i starije ekipe koja nas je na neki način čuvala od svih sumnjivih radnji. Ma bili smo kao mala porodica – priča Senada.

Kada je krenuo Exit, Senada je odlazila kao posetilac, a kasnije je počela da radi za njih na Dance Areni, zbog čega joj se još više proširio put. To je period kada je radila pun gas i kada je putovala, a desio se i taj momenat kada tehno više nije bio undergraund, već je postao pop kultura, kada počinje hiperprodukcija. Otvorilo se i gomila školica za didžejing, pa je i Senada dosta menadžerisala i bukirala za mnoštvo klubova. Organizovala je i u "Crnoj kući" razne evente, jer je sve bilo usko povezano, a ona je kao didžejka imala kontakte sa izvođačima i sa ljudima iz muzičkog sveta. Prisetila se da je prva dovela bend Lolobriđida koji je nastupao u "CK13". Vremenom je, kako kaže, Exit počeo da se menja, a u našem gradu tehno scena postajala je nekako "mrtva".

– U Novom Sadu postoji tek nekoliko klubova u kojima se i dalje fura elektronska muzika, što je po mom mišljenju malo na grad od 400.00 ljudi. Smatram da je 2000. godine bio mnogo veći izbor. Danas se svelo sve na pomodarsto i zato postoji i ona izreka "Sa Dva galeba na Solomona". Nažalost, sve se spojilo, a to nazivam pop, jer underground više ne postoji. Exit je nekada davno bio muzički edukator, pogotovo elektronske scene. Mi dižejevi smo se pripremali nedeljama, išli smo u teretanu, pili smo vitamine kako bi izdržali noćni rad. Danas je sve to potpuno duga priča. Ne kažem da sada ne postoje klubovi, poput "Imperije", "Kašte", "Paberaja", "Tunela", "Đave", ali to nije kao pre – navodi ova Novosađanka.

Senada je prepoznatljiva po svom stilu i najviše voli da pušta melodic house i tech house, a to su žanrovi koji joj najviše prijaju, mada često mora i da se adaprira na sceni kada osluškuje publiku. Sreća joj se osmehnula, jer je dobila priliku da je intervjuišu u "Paši", španskoj kući koja drži Paša klub na Ibici od 1970. godine.

– Oni su najpoznatiji po edukaciji celog sveta u vezi sa house kulturom i sada imaju svoje klubove i evente širom sveta: Uspevam da dobijem posao na Mikonosu, gde radim za Pašu od 2021. godine. Tada sam počela da menjam život i pogled na ovaj posao. Na Mikonosu je sve drugačije, tamo se poštuju svi zaposleni, uključujiući i didžejeve, publika je šarenolika bukvalno dolaze svi poklonici tehna od 18 do 80 godina. Ne postoji ustručavanje ili sramota kada je đuskanje u pitanju. Mnogo je opuštenija atmosfera i eto mene tamo već pet godina u sezoni. To je inače fensi klub, gde dolazi elita, a zahvaljujući tome upoznala sam i sina Majkl Džeksona. Moram da vodim računa i o stajlingu, a ponekad mi je teško da svako veče smišljam novi autfit kako ne bih bila dosadna – ističe Senada.

Njen posao na ovom grčkom ostrvu počinje u 20.30, a sa završava se između 3 i 4 sata ujutru. Posao je poprilično naporan, a posebno kada je u pitanju koncentracija, jer u svakom trenutku prati kako se publika ponaša i shodno tome menja i tok muzike. Kroz setove koristi i trikove da bi publiku držala u istom raspoloženju. Ipak, tu se pojavljuju i problemčići, poput odlaska u toalet, gde je Senada zbog prirode posla naučila da sve obavi za 15 sekundi, pa se sada društvo šali sa njom da je "Brzi Gonzales". Kad završi sa poslom, Senada ode kući i ne može da zaspi još dva sata, koje koristi za konzumaciju čaja i gledanje u more, taman dok joj se utisci ne sumiraju i dok adrenalin ne padne na "ravnu" liniju“.

– Osim što uživam u elektronskoj muzici, volim i da kuvam za svoju dušu, ali sam se kulinarstvom bavila i profesionalno. Za mene je kuhinja sliča didžejingu, jer je stalno napeto, dinamično i uzbudljivo, pa ne treba da čudi što kažu da je ova profesija stvorena za psihopate. Šalu na stranu, i u kuhinji je potrebna konstantna koncentracija, baš kao i na sceni. Ne volim kancelarijski posao, to mi je nekako dosadno, dok u kuhinji i za pultom mogu da izrazim svoju kreativnost – kaže naša sugrađanka koja je pomno pratila kako kuvaju njena pokojna majka i baka, malo je učila sa neta, a onda se pojavio i čuveni Jamie Oliver, ostalo je istorija.

Obožava i životinje i pomaže psima koji su na gradskim ulicama i zato ima u planu da jednog dana živi na Dunavu, da ima životinje i svoju bašticu, kao i svoj studio.

– Želela bih da živim mirnim životom, ali da i imam malo mesto gde će se moja ekipa okupljati i gde nikad nećemo biti matori. Gde ćemo đuskati, družiti se i slušati elektronsku muziku. Volela bih da ostanem u Srbiji, jer tu su moji koreni i imam osećaj pripadnosti. Nažalost, počela sam da razmatram i druge opcije, jer mi povratak iz inostranstva pada sve teže i teže. Ljudi kod nas, za razliku od Evropljana, deluju kao mrtvi, ništa više nije lepo, ne osećamo se sigurno u sopstvenoj državi. Zato se nadam da će nove generacije i mlada snaga uspeti što mi matori nismo. I neka plešu, pevaju i igraju, jer muzika je kreativna sloboda, sloboda za sve ljude – zaključila je Senada.