NOVOSAĐANI: Biljana je nastavnica informatike i autorka udžbenika "Digitalni svet"

Kao jedna od malobrojnih elektroinženjerki u prosveti, pokušava da uvede inovativni sistem razmišljanja, podstakne logičko razmišljanje i razvije svest o bezbednom digitalnom okruženju. Njeni časovi, radionice i projekti usmereni su ka motivisanju đaka i negovanju veština potrebnih za 21. vek.

Biljana Kalafatić rođena je u Novom Sadu, na Bogojavljenje, kao jedinica u porodici zanatlija, u kojoj je bila ispunjena ljubavlju. Njeni roditelji su imali frizerski salon u Jevrejskoj ulici. Iako su bili iznenađeni, sa velikim veseljem su prihvatili njen izbor da se posveti nauci. Ljubav prema matematici i programiranju pokazala je još u osnovnoj školi, gde su je matematički zadaci i eksperimenti opuštali i motivisali da se posveti istraživanju i učenju. Završila je "Jovinu" gimnaziju, informatički smer, a potom i diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka, smer informatika i računarstvo. Suprug joj je velika podrška u životu, zajednički su prošli kroz mnoge izazove. a danas su ponosni roditelji sina i ćerke. Neočekivano, svi putevi su je odveli u prosvetu. Već duži niz godina predaje računarstvo i informatiku u osnovnoj školi "Petefi Šandor", a uz to je I pedagoški savetnik i savetnik spoljni saradnik školske uprave Novi Sad.

U prosveti se našla sasvim slučajno, ali, kako kaže, gledajući iz ove perspektive, ni za šta na svetu ne bi menjala svoj posao.

– Iako sam maštala o karijeri u IT sektoru banke, život me je odveo u potpuno drugom pravcu: postala sam profesor stručnih predmeta u Srednjoj Elektrotehničkoj školi. Predavati u prepunoj učionici u računarskom odeljenju (tada pretežno muškom) bio je pravi izazov, jer je trebalo balansirati teorijsku nastavu i praktične vežbe, uz istovremeno rešavanje brojnih pitanja i nedoumica učenika. Nikada me nije bilo sramota da priznam kada nešto ne znam i da obećam da ću se sledeći put detaljno pripremiti za odgovor. U to vreme nije bilo ChatGPT-a da uskoči kao pomoć u trenutku – sa osmehom se priseća Biljana rada u prvoj školi.

U svakodnevnoj nastavi u osnovnoj školi "Petefi Šandor", svoj predmet pokušava učenicima da približi na njima prijemčive i zabavne načine, ali i da ih uputi na međusobno poštovanje, uvažavanje i vršnjačku edukaciju.

– Na početku svake školske godine, kada mi petaci prvi put uđu na čas, volim da im kažem da već imaju zaključenu peticu za kraj godine. Međutim, naglašavam da tu ocenu moraju negovati, poštovati i truditi se da je zadrže. Objašnjavam im da ocena nije pravo merilo znanja i da je za mene najveći uspeh kada na času dobijemo onaj "Wow" efekat, trenutak kada shvate nešto novo i uzbudljivo. Pored nastavnog plana i programa, trudim se da ih naučim kako da povezuju znanja iz različitih predmeta. Informatičko znanje koristimo kao alat za stvaranje interaktivnih prezentacija iz geografije, istorije i biologije, za animacije iz matematike, fizike i hemije, kao i za kreiranje zanimljivih edukativnih reels-ova i korišćenje elektronskih mapa. Najvažnija lekcija koju želim da im prenesem je da je škola mesto gde se ne samo uči, već i vaspitava. Posebno im skrećem pažnju na to da život nema opciju "Undo" i da zato moraju da promišljaju o svojim bezbednim digitalnim tragovima, te da budu odgovorni u svemu što rade – napominje naša sagovornica.

Primećuje da su deca danas preopterećena klasičnim učenjem "napamet", brigom da dobiju što bolju ocenu i da što brže zaborave naučeno, ali i brojnim vannastavnim aktivnostima. Uverena je da to treba i može da se promeni, ali je potreban "izlazak iz kutije".

– Novi Sad se izdvaja kao grad sa vrhunskim IT kompanijama, koje mogu biti ključni partneri u promociji važnosti predmeta digitalni svet u nižim razredima osnovnih škola. Cilj je da najmlađi razviju ljubav prema inovacijama, algoritamskom razmišljanju i kodiranju, istovremeno jačajući logičko i kritičko mišljenje. Kroz zajednički napor možemo postaviti čvrste temelje za buduće generacije koje će biti spremne da odgovore na izazove digitalnog doba. Osim toga, neophodno je raditi na razvoju ličnih i socijalnih veština učenika, poput upravljanja vremenom, empatije, prilagodljivosti, upornosti i motivacije. Deca treba da nauče kako da povezuju različita znanja i efikasno organizuju svoje vreme, tako da ga mogu koristiti i za šetnje, druženje i uživanje u detinjstvu. Oni prirodno teže jasnim pravilima, traže mentore koji će ih podržati i voditi, te imaju želju da budu uspešni i značajni. Zato je ključno podsticati inovativni sistem razmišljanja – konstatuje Biljana.

Kroz profesionalnu karijeru uvek ju nosio ogroman entuzijazam, što ju je odvelo i u svet udžbenika i raznih edukativnih projekata. Izdala je knjigu "Svet kompjutera", slikovnicu namenjenu najmlađima. Pre četiri godine, postala je i autorka udžbenika za predmet digitalni svet namenjenog učenicima prvog razreda osnovne škole, čime je dodatno doprinela razvoju digitalne pismenosti od najranijeg uzrasta.

– Dobila sam izuzetnu priliku od izdavačke kuće "Logos" da, zajedno sa svojom dragom prijateljicom i vaspitačicom Natašom Anđelković, napišem ovaj udžbenik. Rok je bio veoma kratak, a nismo imale nikakav uzorak ili model na koji bismo se oslonile, ali sa velikom posvećenošću provodile smo bezbroj sati osmišljavajući sadržaj koji će biti zanimljiv i lako razumljiv deci. Naš cilj je bio da najmlađima omogućimo siguran i pristupačan ulazak u digitalni svet. Volim da edukujem decu nižeg uzrasta, pa često organizujem radionice iz tog predmeta u školi. Takođe, ove školske godine sam sa učiteljicom Dijanom Malidžom ušla u pilot projekat koji se bavi primenom algoritamskog načina razmišljanja u matematici, srpskom jeziku, svetu oko nas, i uživam u svakom koraku ovog izazovnog i inspirativnog rada – objašnjava Kalafatić.

Kao nastavnica informatike, ukazuje na važnost bezbednog korišćenja internetu, pa je učestvovala na velikom broju projekata u vezi sa ovom temom.

– Bezbednost na internetu smatram ključnim aspektom digitalnog obrazovanja. U okviru projekta "Bezbednost dece na internetu" ostvarila sam zapažen uspeh sa nagrađenim radom na temu Cyber bullying. Kroz taj rad nastojala sam da podignem svest o opasnostima digitalnog nasilja i značaju prevencije. Cilj je bio da deca prepoznaju rizične situacije, razviju veštine za adekvatnu reakciju i nauče kako da koriste internet na bezbedan i odgovoran način. Verujem da edukacijom i razgovorom možemo stvoriti sigurnije digitalno okruženje za najmlađe – tvrdi ona.

Kroz realizovane projekte, uspešno je skrenula pažnju o značaju multidisciplinarnog učenja, jer su učenici imali mogućnost da integrišu različite oblasti znanja i primene ih u stvarnim životnim situacijama.

– Među projektima koje bih izdvojila je pokrajinski projekat iz 2014. godine pod nazivom "Na virtuelnim krilima do završne mature". Ovaj projekat bio je namenjen prvenstveno mojoj deci, ali i svim osmacima, kako bih im olakšala pripremu za završni ispit male mature. Korišćenjem mobilnih telefona i web alata želela sam da učenje učinim pristupačnijim, zanimljivijim i efikasnijim. Takođe, značajan je i projekat "STEMklub", koji je imao za cilj da kroz interaktivne igre i aktivnosti integrišemo tehnologiju u proces učenja. Korišćenjem Bluebot robota, Microbit kontrolera i izradom realističnih 3D maketa, učenici su se uključivali u rešavanje logičkih, problemskih i istraživačkih zadataka. Ovi zadaci su zahtevali primenu STEM principa (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), omogućavajući deci da praktično primene stečena znanja i veštine. Kroz ovakve projekte, učenici stiču ne samo tehničke kompetencije, već i ljubav prema istraživanju i inovacijama – ističe novosadska nastavnica.

U svom dosadašnjem radu, bila je edukator na velikom broju seminara, uključujući i edukaciju za uvođenje digitalnih udžbenika, kao i za metodiku primene multimedije u nastavi. Takođe, bila je realizator u projektu "Mentori za digitalni razvoj škole", koji su sproveli Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i UNICEF, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

– U školi u kojoj radim volim da organizujem događaje poput Evropske nedelje programiranja, Hour of code i Međunarodnog takmičenja iz informatike i računarstva "Dabar". Ove godine su radionice u okviru EUCodeweek bile fokusirane na jačanje svesti o zdravoj užini, učenici nižih razreda su bili podeljeni u deset timova i za svakim stolom je bio jedan Bluebot robot koji je imao zadatak da iskodira put do jabuke, mandarine i narandže. Voće su nam obezbedili roditelji jedne devojčice osmog razreda. Na radionice uvek uključujem učenike viših razreda, jer smatram da je vršnjačka edukacija dragocena – naglašava Biljana.

Zanimljivo je i to što entuzijastična Novosađanka ume da piše i naopačke, držeći list papira okrenut prema sagovorniku. Ovaj neobičan način pisanja koristi I u svojoj nastavi, kako bi učenicima pružila vizuelno drugačije iskustvo. Vrlo često okupi odeljenje u kome je razredni starešina, kreira im veliku mapu uma kao sistematizaciju gradiva, a bitne činjenice, formule i asocijacije ispisuje naopačke.

– Jedna sam od osnivača udruženja Podsticajni centar za inovativni siSTEM razmišljanja "siSTEMklik", čiji članovi veruju da je detetu više nego ikada pre potreban dobar edukator. Naša misija je da pružimo ono što internet i web alati ne mogu: da budemo mentori, motivatori i oslonac koji će decu ohrabriti da postanu dobri ljudi. Verujemo da je pravi edukator ključni faktor u razvoju deteta, jer ne samo da pruža znanje, već i oblikuje karakter i razvija socijalne veštine, što je neophodno za suočavanje sa izazovima modernog društva – uverena je Biljana.

Od roditelja njenih đaka čuli smo da podstiče introvertnu decu da se otvore, talentovanu da se takmiče, a sve svoje đake – da razmišljaju, kao i to da učenici mnogo vole njene časove.