NOVOSAĐANI: Ako ne radite s talentovanom decom, male su šanse da će uspeti

Posao joj predstavlja zadovoljstvo, jer radi sa decom. Znanjem i upornošću pokušava da oslobodi maštu najmlađih i time razvije njihov umetnički talenat. Tvrdi da ne postoji granica dečje kreativnosti, osim ako je odrasli ne postave, što smatra pogrešnim.

Dejana Nešović je rođena u Kuli 1976. godine. Nakon završetka gimnazije došla je u Novi Sad da studira na Akademiji umetnosti, na odseku za slikarstvo. Po okončanju studija ostala je u glavnom gradu Vojvodine i posvetila se životnom pozivu. Pored umetničke karijere, 2002. godine je zajedno sa koleginicom Miom Stojanović, pokrenula školu slikanja za decu i odrasle, koja od 2008. postala Udruženje građana "Studio Mano". Tokom šesnaest godina postojanja škole, kroz nju je prošlo preko hiljadu dece. Dejana je udata i majka je jednog deteta.

- Odmah posle akademije došle smo na ideju da radimo i sa decom. Tada nije bilo toliko ovakvih škola. Krenulo je nekoliko mališana, bilo im je lepo, roditelji su bili zadovoljni, pa su nas preporučili drugima i tako je počelo – priseća se Dejana i nastavlja:

- Deca prođu sve slikarske i crtačke tehnike. Od uglja za crtanje, suvog pastela, tuševa, akrilnih boja do kombinacija svih tehnika zajedno. Radi se i kolaž, a jedan mesec u godini posvećen je vajanju. Način rada i teme su prilagođene uzrastu – objašnjava Nešović.

Sagovornica portala mojnovisad.com kaže da rade sa različitim grupama, od četvorogodišnjaka, dok gornja granica i ne postoji, jer dolaze srednjoškolci, studenti, ali ponekad i stariji.

- Najbitnije je da dete to voli i da okruženje to prepoznaje, bilo da su to roditelji, ili vaspitači. Ono ovde krene da gradi svoju kreativnost i znanje. Talenat je jedan odsto, a ostalo je rad. Ako ne radite sa talentovanom decom, male su šanse da će uspeti – kaže Dejana.

Godišnje kroz školu slikanja prođe oko 60 dece, a od početka prošlo ih je više od hiljadu.

- Ličnost dece se koriguje. Drže olovke i četke, barataju različitim materijalima i time usavršavaju motoričke sposobnosti i to im kasnije pomaže puno u redovnoj školi. Dete nađe put da se lakše izrazi kroz crtež, nego rečima. U našem društvu se slikanju i crtanju kao disciplini još ne pridaje dovoljan značaj, a deca pamte vizuelno i na taj način uče – kaže Nešović.

Pojedina deca dolaze u školu slikanja redovno dvanaest godina i predavači su ispratili njihovo detinjstvo. Oni su danas odlični crtači i njima nije problem da polože prijemni ispit za srednju umetničku školu, ili akademiju.

- Kada radite sa decom vi shvatite koliko su ona inovativna i koliko mogu da urade. Ne postoji granica kod njih, jedino ako je mi odrasli ne postavimo, a to je loše. Nedavno su na konkursu Železnica Srbije, od šesnaest nagrađenih radova dva bila naša, a pristiglo ih je pet hiljada – rekla je Dejana.

Tokom godina udruženje je dobilo brojne nagrade.

Radionice "Studija Mano" održavaju se svakog vikenda u prostorijama Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

- Na kraju godine redovno organizujemo završnu izložbu dečjih radova, koja bude tematska, ili predstavimo ono što smo preko godine stvarali – kaže Novosađanka Dejana Nešović.

ĐACI UPOZNAJU SAVREMENU UMETNOST: Od 2008. godine "Studio Mano" počeo je saradnju sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, u okviru projekta "Edukacija – program za najmlađe". Projekat se ostvaruje u dogovoru sa osnovnim školama. Đaci se vode na izložbe da bi se upoznali sa savremenom umetnošću, a nakon toga Dejana i Mia im zadaju teme koje su vezane za izložbu koju su videli. Ovaj deo rada je odvojen od redovne škole slikanja "Studia Mano".

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Aleksandar Jovanović, "Studio Mano" (Dejana Nešović i Mia Stojanović)