NOVOSAĐANI: Aca je lekar, direktor marketinga, osnivač "Almašana" i pesnička duša

Iako je završio medicinu, put ga je odveo na neke druge strane: sada je uspešan direktor marketinga u jednom od najpoznatijih lokala brze hrane, a u slobodno vreme je aktivan u svom udruženju i piše poeziju.

Aleksandar Cvetković je Novosađanin rođen 1973. godine.. Završio je osnovnu školu "Ivan Gundulić", a nakon toga Srednju medicinsku školu. S obzirom na to da potiče iz lekarske porodice, logičan sled su bile studije medicine. Celog života je stanovnik Podbare, gde je najpre živeo u dedinoj kući, a sada je samo četiri kuće dalje. Živi sa devojkom, sa kojom ima dvoje dece.

– U osnovnoj školi sam bio izuzetno dobar đak, ljubav su mi bile matematika i istorija. Iako sam na studijama medicine odlično startovao, posle sam ih "otegao" na nekih 17 godina. U međuvremenu sam se bavio građevinskim radovima, u firmi Borisa Stajkovca, brata mog najboljeg druga, koji je vrlo poznat Novosađanin, jer je napravio neke od kultnih lokala u ovom gradu. Tako sam bio i prvi barmen u Irish pubu "Red cow", a učestvovao sam u pravljenju enterijera lokala "Opera" i "Mediteraneo". Zanimljivo je i da sam ja dao ime restoranu "Plava frajla", tako što sam preveo naziv lokala "Baby blue" na vojvođanski – priča Aleksandar za portal Moj Novi Sad.

Lekarskim poslom se nikada nije bavio, sem u vojsci, koja je i doprinela da studije privede kraju, jer je tamo shvatio koliko su lekari cennjeni u društvu. Ipak, uz oca koji je imao privatnu praksu, navikao se i na neke medicinske usluge, a dnevno ima bar pet poziva prijatelja i poznanika koji ga pitaju za neki medicinski savet.

Nakon završenih studija, zasnovao je porodicu i zaposlio se kao stručni saradnik u farmaceutskoj kući "Alkaloid" i u toj branši ostao 14 godina. Kasnije je bio regionalni menadžer druge farmaceutske kuće. Kroz taj posao je prošao veliki broj edukacija iz drugih segmenata koji su ga interesovali, a to su komunikologija, socijalne interakcije, marketing i ekonomija.

– Na jednoj od tih edukacija sam bukvalno "kliknuo", kad je predavač Zvezdan Horvat "skenirao" celo jedno preduzeće, što je potvrdilo neke moje vizije jednog biznisa. Shvatio sam da je najbolje da razvijam svoju firmu ili firmu nekoga ko mi je bitan u životu. Tu su se "poklopile kockice", jer je moj kum Miroslav Kovačević vlasnik "Gyros Mastera" od 2005. godine, a u jednom momentu preduzeće je prevazilazilo njegove organizacione mogućnosti. Ušao sam u tu priču sa nekim mojim predznanjima i vizijama i sada poslujemo na tri lokacije u gradu. Ja se bavim kontrolingom i razvijanjem nekih novih proizvoda i načina rada i mislim da nakon dve godine zajedničkog rada imamo jako lepe rezultate – opisuje Cvetković.

Pored rada u ugostiteljstvu, naš sagovornik ima i lep hobi, kojim utiče i na zajednicu: od 2005. godine je osnivač udruženja "Almašani", koje se bavi zaštitom graditeljskog nasleđa. Predsednik udruženja je Acin drug od detinjstva, kardiohirurg dr Marijan Majin, a sa njima je suosnivač i Miša Višković. Takođe, u celu ideju se uključilo mnogonjihovih komšija.

– S početka smo bili kao Don Kihot u borbi sa vetrenjačama, ali smo sada postali gradski mejnstrim, jer smo "izgurali" nešto što ni u najluđim snovima nismo mogli zamisliti, a to je kompletna rekonstrukcija Almaškog kraja, pod direktnom palicom Zavoda za zaštitu spomenika, a finansirano od strane Grada i Pokrajine. To je bila direktno moja ideja, koja je, srećom, naišla na podršku, i za pet godina očekujemo kompletno rekonstruisan kvart – objašnjava Aca, kako ga poznanici zovu.

Ovaj Novosađanin naglašava da je raspored ulica u Almaškom kraju specifičan, jer je napravljen tako da razbije nalete košave, a tu se nalazi i najuža ulica u gradu – Lađarska. Naravno, u istom kraju se nalazi i ulica u kojoj je Aleksandar odrastao – Svetosavska.

– Naš rad je zaustavio jedan vid razmišljanja gde su bili ključni samo kvadrati i zgrade. Mi smo odrasli na tim ulicama, a nedeljom dok smo igrali fudbal tu nije prošao nijedan auto. I onda samo neko poželi da, zbog ličnog interesa, tu napravi neke zgrade, koje uopšte ne bi imale smisao – priseća se naš sugrađanin.

Dodaje da je njegovo udruženje iniciralo podizanje spomenika Zahariju Orfelinu i Savi Vukosavljevu na Podbari, a učestvuju i u drugim aktivnostima bitnim za grad.

Iako su njegova ljubav uvek bili brojevi, Aca je kasnije otkrio lepotu u prozi i poeziji. Iz njegovog pera već dugi niz godina izlaze pesme, koje nastaju pogotovo onda kada je emotivno dirnut. Najveći broj njih posvetio je nekim poznatim ličnostima, kao što su Dragan Nikolić, Đorđe Balašević ili Novak Đoković.

Đoletova pesma

Ne može se pesniku napisati stih
Iznad si toga zbog nas svih
Koji te slušaju, koji te vole
Za koje si jednostavno komšija Đole.

Mrgud sa kačketom maska je tvoja
Prezir ka gluposti, drvena kora
Osećaj gnušanja ka politici
Moram da priznam  to si bio ti.

Ako ćemo iskreno ti si bio taj
Koji je dečaku preveo osećaj
Sa par znanih reči spoznao sreću
Na papir stavio čežnju, prvu ljubav i nesreću.

Pevač nisi neki, to i sam znas
Al u tvoj teki ne postoji falš
Sve što si napisao, deca će da poje
Tvoje pesme tek sada počeće da bole.

Veliki Salajčan kog Podbarci vole
Retkost je koja neće ući u škole
Mnogi to i ne znaju, ništa im ne znači
Novi Sad je zbog tebe postao jači.

Mali su to prostori za pesme tvoje
Male su to ulice za korake koji se broje
Malo za nekog ko ne zna taj tim
Za mene ćeš uvek biti kapiten Salajčanin.

Podrška si ljubavi u svakom obliku
To ne mozeš sakriti ni u jednom stihu
Izbacivši iz sebe emocije svoje
Mnoge si naučio kako da se vole
Kako u ljubavi nema inata
Jednom rečenicom žargonski Za ljubav si tata.

Baš zbog te rečenice i zbog tvoje role
Skandiram parolu ĐOLETA U ŠKOLE.

Uspeo si nešto što malo ko zna
Da te voli dečak isto ko i devojčica
Da kada se prepuste svojoj miloj sreći
I kad nema šanse da nastupi neko treći
U haosu zagrljaja dvoje koje se vole
Sa deka u ćošku recituje Đole.

Aleksandar Cvetković

Nije retkost ni da napiše pesmu nekom od svojih prijatelja ili poznanika, a voleo bi da jednog dana izda i zbirku.