Izvor: mojnovisad.com / / Autor: Katarina Trifunović Fotografija: Aleksandar Jovanović, Edukativno pozorište
NOVI TEATAR U GRADU: Edukativno pozorište – generalna proba za život
Na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, 8. decembra, s početkom u 20.30 časova, biće izvedena jedna, po svemu sudeći neobična predstava – "Rekonstrukcija". Osim glumačke postave priliku da učestvuje na daskama koje život znače dobiće i publika. Iako je predstava prvenstveno namenjena srednjoškolcima i studentima, kako bi se stvorio poligon za međusobnu komunikaciju i kreativno rešavanje problema, takođe se tiče i roditelja, profesora i svih onih koji svakodnevno stupaju u interakciju.
Glavni krivci za takav pozorišni ugođaj jesu članovi tima Edukativnog pozorišta, koji su pobedom na konkursu “Centrifuga” podržani od strane Erste banke u svom nastojanju da menjaju svet. Prepoznavši nedostatak kvalitetnih programa namenjenih mladima, osmislili su metod edukacije o socijalnim temama odigravanjem predstava kroz interakciju sa publikom, kojoj je pružena mogućnost da isprobavanjem različitih situacija iz realnog života pronalazi rešenja bez ikakvih posledica. Drugim rečima, osmislili su generalnu probu za život.
Predstojeću premijeru predstave iskoristili smo kao povod za priču o metodi forum teatra kojom se služe kako bi podstakli mlade da aktivno učestvuju kako na pozornici, tako i u sopstvenom životu. Sagovornice su nam bile Gea Gojak, rediteljka predstave i Tijana Marković, glumica.
Gea nam je za početak objasnila šta je Edukativno pozorište i ko stoji iza njega.
- Slobodno možemo reći da je Edukativno pozorište metod neformalne edukacije o socijalnim temama putem pozorišta, koje je nastalo kao dopuna formalnom obrazovanju opterećenom osposobljavanjem pojedinaca za obavljanje nekog posla. Tim Edukativnog pozorišta čine: Momčilo Miljković, koji je pored mene režirao “Rekonstrukciju”, Đorđe Marković, scenograf i predsednik “Udruženja građana Umivanje”, Marijana Topo, koja je PR projekta i ja, kao idejni tvorac, koordinator projekta, kreator radionica i reditelj.
Na konkurs “Centrifuga” koji je deo “Superste” kluba koga finansira Erste banka prijavili su se u nadi da će neko konačno pružiti priliku jednom novom udruženju bez ikakvog prethodnog iskustva. Tamo su tražili projekte iz kulture i edukacije koji su društveno angažovani. Od početka su znali da žele da rade po metodi forum teatra, jer predstavlja poligon za menjanje svesti svakog pojedinca. Predstava, a naročito tekst “Rekonstrukcija” Staše Bajac, koji je dobio ASSITEJ nagradu, već su edukativni sami po sebi. Ali, oni nekako nisu želeli da publika nakon predstave ode kući sa gomilom otvorenih pitanja, već su hteli da im ponude i da sami pokušaju da nađu rešenje. Zato su zamislili da se nakon prestave izvedu interaktivne radionice kako bi publici pružili mogućnost da učestvuje, da traži rešenja i interveniše odmah nakon svršetka predstave.
Zanimalo nas je po čemu se još njihova postavka komada razlikuje od “klasičnih”.
- Naša ideja jeste stvaranje dijaloga između glumaca i publike putem interaktivnih radionica koje ćemo realizovati nakon predstave. Od starta želimo da uspostavimo dobru konekciju sa publikom, koja treba da oseti kako sudeluje u svemu što se dešava na pozornici. Zato je bitno da govorimo istim jezikom, a u tome će nam pomoći tekst Staše Bajac, koji govori upravo istim jezikom kao publika kojoj se mi obraćamo. Prostor u kom ćemo igrati predstavu idealan je za stvaranje intimne atmosfere jer ima samo 130 mesta. Publika će videti u predstavi aktere/glumce koji sve stvari koje im se dešavaju u životu vide samo iz svoje tačke gledišta. Međutim, gledajući samo iz svog ugla ne vidimo onog preko puta sebe, jer imamo samo svoju projekciju – rekla je Gea.
Tijana Marković, koja u predstavi igra razrednu pored Slavena Došla, Milana Kolaka i Jelene Simić, dodala je da su predstavu gradili iz tri ugla:
- Bitna je ta treća perspektiva. Kad pogledate bilo koji problem iz trećeg ugla, kad izađete iz svoje uloge i sagledate ga sa strane, stvari dobijaju potpuno drugu dimenziju. Ja igram razrednu i moje prvo pitanje kada me je Gea pozvala bilo je: zašto je umesto jedne tridesetogodišnjakinje ne igra neka sredovečna glumica, gospođa. Onda mi je Gea rekla da danas uglavnom mladi ljudi imaju entuzijazam i veru da nešto promene, što me je podstaklo da kao pojedinac pokušam da izvršim uticaj na sistem. Bio je veliki izazov razotkriti sve te maske koje navlačimo na svoju glavu kako bismo bili prihvaćeni od strane društva, pritom gubeći svoj identitet.
Spremajući predstavu najteže joj je bilo da razume isključivosti.
- Jako me je tištila nemoć ljudi da umesto površnog “zato” argumentovano kažu zašto su nešto uradili. Pokušavajući da budem prijatelj učenicima, non-stop sam širila prag tolerancije, govoreći sebi da moram da pokušam da razumem svoje učenike, da ne treba da budem autoritativna i napadna. Dok sam čitala tekst pitala sam se ko je ta razredna, pokušavajući da dokučim razloge njenih postupanja. Onda sam shvatila da se ona iz petnih žila upire da im pomogne. Danas su ljudi zaboravili da komuniciraju. Za mene je nedostatak komunikacije jednak nedostatku ljubavi. Osim toga, ljudi nisu spremni da preuzmu odgovornost za nešto što se desilo, a po istom konceptu funkcioniše ceo sistem u kom se odogovrnost samo prebacuje na nekog drugog – kazala je Tijana.
Naše sagovornice su nam se poverile kako su kroz čitav proces imale edukativni razgovor same sa sobom, vraćajući se stalno na zajednički cilj kako se ne bi pokolebale zbog prepreka koje su konstantno iskakale. Ono što im je u tom procesu pomoglo jesu snovi, koje su mnogi ljudi, nažalost, negde usput izgubili. To se, međutim, ne bi moglo reći za njihovu ekipu, kojoj je pojačanje mladi dizajner Velimir Andrejević, poznat po bumeranzima koje kreira sa slikarkom Sofijom Gavrilović, koji je bio zadužen za plakate i promotivne materijale. Izgleda da se snovi ipak isplate – dobili su i autorska prava od britanskog benda Andervorld i od Mobija, tako da će publika slušati kvalitetnu muzičku podlogu.
Osim snova postoje i vrlo konkretni razlozi zbog kog je ekipa Edukativnog pozorišta ulaskom u krug pobedika “Centrifuge”pribavila neophodna sredstva za realizaciju svoje ideje.
- Osim nas bilo je još četiri pozorišna projekta. Neću ulaziti u to koliko su njihove ideje bile dobre. Mislim da je jako bitan način na koji ti to prezentuješ. Ako ja tražim od nekog neki novac, to je doslovno kao da prodajem neki proizvod, pa moram da uverim tog nekog da mu taj proizvod treba. Mislim da smo mi ušli u pobednički krug iz vrlo konkretnih razloga jer smo sva pitanja zadovoljili. Svima je bilo jasno šta mi želimo da postignemo projektom. To je ono što nas je izdvojilo – dodala je Gea.
Na početku su imali ideju da ove godine rade sa srednjoškolcima i studentima, a da se sledeće posvete nekoj drugoj ciljnoj grupi, pri čemu bi se bavili i drugačijim tekstom. Budući da imaju preporuku od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, metod koji koriste bi možda jednog dana mogao da se koristi i u formalnom obrazovanju, jer nastavnicima može ponuditi razne vidove mogućnosti za njihovu komunikaciju sa učenicima. Njihov viši cilj je da ga školstvo, profesori, pedagozi i direktori prepoznaju kao nešto što njihovim učenicima treba.
Na pitanje koji je savet mladim ljudima koji imaju neku ideju, ali ne znaju kako da je realizuju, Gea je rekla da mladi ljudi treba da žive i grade svoju budućnost, a ne da čekaju.
-Ne verujem u izgovore niti u veze. Sam sebe treba da izabereš i odrediš svoj put. Ne mislim da čovek treba da se muči od trnja do zvezda i da je nešto dobro ako je teškim radom stečeno. Naprotiv, verujem da je nekom ko ima cilj i zna zašto nešto radi sve jednostavno i lako, jer uživa u samom procesu. Svakom se desi da se pita čemu sve to kad naiđe na neku prepreku, ali ako to uzmemo za polazišnu tačku, onda nikad ništa nećemo uraditi.
Ovaj članak još uvek nije komentarisan