NOVI SAD NOĆU: Od subote do petka, pa opet ispočetka

Poslednjih godina, Novosađani se vode onim „jer petak je u sredu“, i noćni život Novog Sada se sem vikendom, proširio na celu nedelju.

Iako se turistima, kada je reč o izlascima, uvek preporučuje „da prođu iza Katedrale i skrenu levo“, Novi Sad ima da ponudi mnogo više od ulice  Laze Telečkog.

Nekad smo raspoloženi da sačekamo da pukne zora dok sedimo za stolom sa kariranim stolnjakom, pa kad nas pogodi pesma onda udarimo šakom o sto, čašu o pod, glavom o zid, nekad želimo da popijemo pivo sa prijateljijma u prijatnom ambijentu, nekad da pustimo da isključimo misli, stavimo naočare za sunce u potpunom mraku i pustimo da nas muzika vozi.

Osim starijih -"zrelijih", koji izlaze u "Lazino tele" i "London Pub", u Laze Telečkog možemo sresti pijane srednjoškolce kojima je ta ulica otkriće, gore pomenute turiste, ili grupe mladih devojaka u kreativnim majicama sa natpisom GAME OVER koje skakuću iz lokala u lokal (što znači samo jedno - devojačko veče). Pretežno ljubitelji narodne muzike, bendova sa klavijaturistom i pevačicom i principu udri-me-do-zore-a-od-zore-ću-sama, Laze Telečkog ipak ostavljamo mlađim generacijama. Uostalom, i mi smo nekad bili ti pijani srednjoškolci.

Što se tiče kafana u pravom smislu te reči, tu se uglavnom sakupljaju stariji novosadski boemi. Tu su kafana „Ribar“, „Lipa“, „Kod Džoa“, „Rujne zore“... Ovde uglavnom dolazite jer ste emotivno vezani za taj karirani stolnjak koji nije promenjen od raspada Jugoslavije, i za konobaricu koja zna kad vam je dosta pića i zove vam taksi.

S druge strane, imamo i „fensi kafane“ kao što su „Kod Čika Jove“ i „Dukat“, koji svojom domaćinskom atmosferom privlače stalne goste.

 - Čitava ideja otvaranja naše kafane sastojala se u tome da mi se sebi napravimo mesto gde ćemo provoditi vreme sa svojim prijateljima i „normalnim ljudima“.- kaže Dušan Čepić, jedan od vlasnika kafane „Kod Čika Jove“ i dodaje da se s godinama pokazalo da Novosađani cene ovakav pristup.

Za one koji vole da vide svog omiljenog izvođača uživo, ili im je cilj više da se „taguju“ negde nego da se provedu, obala Dunava, sa splavovima tipa "Cristal" i "Dva galeba" - je savršena za to. Svakog vikenda tu nastupaju naše zvezde i zvezdice, a popularnost se meri u promilima.

Što se strane muzike tiče, s godinama je sve veći izbor za one koji slušaju tech-house, house, minimal i techno, ili funk, trance, dubstep i drum-n-bass. U letnjoj sezoni njihov izbor je mnogo veći, i uglavnom su popularni Bastion, The End Terrace, Discont i Borisov atelje. Često se održavaju žurke na otvorenom i to na plažama Oficirac, Ribarac i Bećarac, ali i na rečnim ostrvima u okolini Novog Sada.

 - Ono što u velikoj meri utiče na izbor kluba najčešće su cene ulaznica i pića. Cene ulaznica u ovim klubovima uglavnom se kreću između 200 i 500 dinara, u zavisnosti od toga da li nastupa „domaći“ ili „strani“ DJ, dok su ulaznice za „Green Love“ i „Šurenje“ nešto skuplje i koštaju između 700 i 1200 dinara. . Ono što najviše privlači publiku na ova mesta jeste opuštena atmosfera, veliki broj različitih muzičkih žanrova koje mogu čuti i veoma druželjubivi ljudi. - objašnjava mlada Novosađanka koja se uglavnom odlučuje za ovakav vid izlazaka.

 Kada pričamo o novcu koji nam je potreban za izlaske, onda moramo spomenuti i sledeće stvari koje bitno utiču na naš džep (a to nisu pelinkovac i točeno pivo). Iako u Novom Sadu relativno svuda možemo pešice, u kasnim ili ranim jutanjim časovima, većina nas se odlučuje za taksi, pogotovo ako idemo do Ribarca, ili tvrđave. Dodajući noćnu tarifu i oduzimajući nameru taksista da ošteti već dovoljno oštećene studente, svakako ne možemo proći ispod 500 dinara.

Zatim tu je i hrana nakon noćnog provoda jer posle rejva ili igranja po stolovima, svako ogladni. Tu su redovi ispred Caribica, indexa Maje ili Vanese veći nego u pošti na dan penzije. Tu se sabiraju utisci, dolazi sebi, trezni, i sprema za polazak kući.

            Bez obzira gde nas putevi dalje vode, da li slušamo Sinana ili Solomuna, svi se kad tad nađemo na istom mestu - a to je studentsko udruženje „ Kod Ljubice i Marka“. Uz uvek nasmejanu Ljubicu, penzionisanu medicinsku radnicu koja je svoju penziju posvetila mladima, koja ih dočeka i isprati, ovo mesto je omiljeno za okupljanje mladih pre izlaska. I onda se rastanu, neki na splav, neki na tvrđavu, neki na krov grada, da se opuste i pripreme za predstojeći ponedeljak. Ili utorak. Ili sredu. Jer ipak, petak je u sredu.

O noćnom životu pisala: Tamara Mladenović