NOVI NEBOJŠA MILENKOVIĆ: Zašto na "Ostrvu" nije bilo kandidata ili kako sam Andreja Vučića doveo u Novi Sad

Iako ne pretenduje na to — odgovore na postavljena pitanja dugujem, pre svega, sebi – tekst objavljujem verujući da sadrži i elemente opštosti. Naslov je, naravno, retorička igra…

MESNE ZAJEDNICE PRIPADAJU GRAĐANIMA

Godinu i po unazad, na inicijativu Grupe za konceptualnu politiku (GKP), sugrađanima zajedno objašnjavamo kako su Mesne zajednice (MZ) mesta na kojima bi moglo otpočeti vraćanje značaja i smisla JAVNIM POLITIKAMA — na strani i u službi ljudi, a ne političkih partija. Kako su izbori za MZ građanski, a ne stranački (bar tako nalaže Zakon) hteli smo se suprotstaviti praksi kojom stranke svoje članove maskiraju kako bi zauzele MZ – ali ne da ih otvore za građane već da u njima uguše i zatru svaku inicijativu. Svesni da će SNS (kao i DS pre toga) mobilisati stranačku mašineriju — verovali smo da samo dobro obavešteni i blagovremeno organizovani građani mogu pobediti. Organizovali smo komšijske sastanke, tribine, pres konferencije, besplatno delili bilten Stanar... Medije i građane zainteresovali smo delimično — ipak, MZ su postale tema i to smatram zajedničkim uspehom.

NOVI SAD NA VODI

Otkad je u svojim privatnim monolozima nazvanim "Grad i on", koje jednom mesečno emituje na RTV-u, Miloš Vučević (MV) objavio da je "grad odlučio da realizuje projekat Novi Sad na vodi" (NSH2O) ne prestajem da se interesujem: ko, po MV, čini grad ako to nisu njegovi građani? Gde to "grad odlučuje" ako odluke ne donosi u svojim institucijama? Želeći da to saznam, zajedno s komšijama, januara 2020. u MZ "Ostrvo" (MZO) inicirali smo Zbor građana (ZG) na temu NSH2O, s pozivom za prisustvom gradonačelniku Novog Sada (NS). Zakonska obaveza sazivanja ZG je ignorisana — kao i u sedam drugih slučajeva, gde su se MZ oglušile o proceduralno podnete građanske inicijative. Umesto da dođe na ZG, u svojim monolozima gradonačelnik nas je pogrdno nazvao "zborašima" (jasno aludirajući na Zbor Dimitrija Ljotića), a mene optužio da sam "kao poslanik i pripadnik bivšeg režima uništio Brodogradilište", "kako bih ga prodao svojim tajkunima i prijateljima", uz pregršt drugih neistina koje do danas, uprkos zakonskoj obavezi, RTV nije demantovala (zaštitu je obećao NUNS, nažalost, samo na rečima).

MZ "OSTRVO"

Kao savestan građanin, kako bih poslušao savet MV-a ("pobedite me na izborima pa možemo da razgovaramo"), kod komšija sam počeo agitovati kako bi najmanje 30 dana pre izbora imali listu koja bi na Ostrvu zbilja pobedila — ne da "razgovaramo" sa MV, već da iz MZ pružimo otpor realizaciji NSH2O. Procenjivali smo da pobedu može odneti desetak kandidata — spremnih da budu izloženi žestokoj tabloidnoj vatri (što se pokazalo i proteklog vikenda). U ovoj ideji, nažalost, nismo uspeli: ciklično bi se okupilo nas desetak — a onda bi, jedan po jedan, ljudi prosto odustajali, počinjali da se kolebaju ili prestajali da odgovaraju na telefonske pozive. Mnogo uspešniji bili smo kod SNS-a koji je za pobedu u MZO pripremio "tešku artiljeriju", uz "instrukciju" kako se u MZO ne smeju birati sredstva. U međuvremenu, saradnju sa mnom jednostrano je raskinula i GKP te smo — ostavši bez resursa i realne podrške komšija — nas dvojica, koliko nas je ukupno ostalo rešenih da na izbore izađemo, svesni da sami ne možemo imati željenu većinu, od izbora na kraju odustali. Između ostalog, i kako MV-u ne bi pružili zadovoljstvo da saopšti: "eto, ti koji me najviše kritikuju ne mogu da me pobede ni u svojoj MZ". Iz današnje vizure jasno je da smo pogrešili.

GRAĐANI IMAJU MOĆ

A onda su se, kao sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, Novom Sadu (ne)očekivano dogodili građani! U svega desetak dana, samokandidovane komšije okupljene oko FB grupe "Sačuvajmo Liman od betona", izazvale su politički cunami. Da se on približava prva je ponovo osetila SNS — bahato i besprizorno od izbora za MZ napravivši borbu na život i smrt. Pokazalo se kako je vladajuća stranka monolit koji "funkcioniše" samo kada ima apsolutnu vlast — te je tu vlast spremna da brani svim (nedozvoljenim i necivilizovanim) sredstvima. Crni džipovi, gradonačelnik MV, Andrej Vučić (AV), nabildovani, tetovirani momci, ljudi sa spiskovima, pakovanja ulja, SNS kafa, poklon-čarape sa stranačkim logom preplavile su grad. Haranga koju su nezavisni kandidati preživeli bila je strašna, te su njihove pobede utoliko značajnije — kao i uspeh građanki i građana koji nisu ušli u MZ — ali su na izborima prosečno osvajali od 30 do 45% glasova.

MILOŠ VUČEVIĆ I BRAĆA VUČIĆ

Gradonačelnik MV će u NS napokon imati sa kim da razgovara — pod (ne)osnovanom pretpostavkom da je za razgovore izvan kruga stranačkih istomišljenika uopšte sposoban. No, umesto da se tome raduje, on je — kako iz Brisela javlja predsednik Republike — predložio da se izbori na mestima gde je SNS izgubila prosto ponište. Kakvo epohalno nerazumevanje poruke koja mu je nedvosmisleno poslata. Još i dodao, kako nezavisnim kandidatima čestita na hrabrosti — uz opasku da će se SNS sledeći put bolje spremiti?! Retorički pitam: Zašto bi na izborima za MZ (ili bilo kojim drugim) bila potrebna hrabrost?! Kako je to u NS MZ pobedila njegova stranka — kad na ovim izborima stranke ne mogu ni da učestvuju?! Kad MV pita: "Zašto ne bi smeli da nosimo stranačke pakete svojim članovima?", pored toga što priznaje kupovinu glasova — on, istovremeno, priznaje da SNS ne razume suštinu demokratije. Da razume, tad se ne bi pojavili plakati "Za Liman" s likovima MV i predsednika Republike, pred izbore ne bi asfaltirali prilaze oko MZ niti obećavali milionske investicije. Na opskurnim portalima protiv građana ne bi vodili hajku, nazivajući ih "đilasovcima" ili neprijateljima Srpske pravoslavne crkve. SNS ne bi radila kao taksi služba koja zastrašene i polupokretne građane organizvano dovozi na glasanje — kao što ni mediji, uprkos tome što grad izdvaja milionske iznose za "informisanje", izbore ne bi držali u najstrožoj tajnosti. Da razumeju suštinu demokratije, znali bi i da u NS nije smeo boraviti građanin AV, pošto imenovani (s ličnom kartom ili bez nje) prosto nije neki tamo, običan građanin, koji je samoorganizovano "došao da pomogne". Limanac takoreći...

NOVOSADSKE (EKOLOŠKE I URBANISTIČKE) INICIJATIVE

Baš pred izbore GKP je objavila intervju s Oliverom Radovanović iz inicijative "Vidi, Gari, ne može" u kom članove grupe "Dunavac (Šodroš)", ali i sve koji misle drugačije od njih optužuje za "fašizaciju u izvesnom smislu". Šodroš je pak najavio tužbe. Usled odbijanja da zauzmem stranu i arbitriram u ovom besmislenom sukobu, GKP je sa mnom raskinula saradnju. No, ovaj intervju značajniji je jer je javnim učinio netrpeljivosti koje među NS inicijativama postoje (antagonizmi idu dotle da se kod stranih donatora inicijative međusobno opanjkavaju, kao što su i na izborima za MZ na momente aktivno radile jedne protiv drugih). Trijumf nezavisnih kandidata u MZ zato ne sme biti korišćen za diferenciranje na temu: koje su inicijative sposobnije od drugih, pošto se na izborima one nisu takmičile međusobno — već kao početak stvaranja svesti da međusobne netrpeljivosti ne smeju biti ispred zajedničkog cilja koji mora biti: Bolji grad.

"VIDI, GARI", MOGLO JE...

Ključna reč je, naravno, politika — a problem to što političare koji pokreću teme, generišu ideje i bude nadu nažalost nemamo. NS stranke obični su prilepci koji očas obesmisle građanske ideje. Naravno da temama koje pokreću inicijative treba da se bave i stranke. Naposletku, svestan važnosti koju bi u zajedničkoj borbi stranke mogle imati, slučajnim susretom u gradu Borislavu Novakoviću (BN) upravo sam ja ustupio informaciju kojom se aktivno uključio u borbu protiv NSH2O — ni ne sluteći da time inicijative koje su se temom NSH2O dotad bavile, isključujem iz učešća na prvom javnom skupu održanom na Šodrošu (koji smo uveliko pripremali). Svejedno, političke aktere u gradu — i SRS i SSP i DS i LSV (ako se već nije kolektivno utopila u SNS) — još jednom pozivam da oko NSH2O iznesu nedvosmislen stav.

Problem nastaje kada stranke počnu da se kamufliraju, sakrivajući se iza građanskih inicijativa — mislim, naravno, na "Gari" inicijativu, koja je na rečima faktor integracije a u praksi izvor stalnih sukoba. Besramnim pokušajem preotimanja protesta povodom izgradnje novog mosta, na koji su pozvale inicijative, izvedenom u najboljem maniru Sime Spasića ("Gari organizuje…"), pored toga što su uništili protest — "Gariji" su između stranaka i građana iskopali rov koji će biti teško preskočiti. Ne sporeći kako udeo krivice imaju i inicijative, naglašavam da odgovornost građana i stranaka ne može biti ista — jer građani ne plediraju na glasove stranaka već je upravo suprotno.

Podržavam borbu "Garija" BN za zabranom stanogradnje u priobalju Dunava i zoni odbrane od poplava — pozivajući ga, istovremeno, da objasni otkuda oni kilometri izgrađenih vila na Kamenjaru, u delu ispod dolme, sa sve ograđenom/uzurpiranom obalom kao javnim dobrom? Molio bih da odgovori i šta je sa našim potpisima na peticiju protiv NSH2O — koliko ih je sakupljeno, gde se oni trenutno nalaze, odnosno zašto još uvek, kao vid pritiska, nisu predati Skupštini grada?

"Gariji" moraju stati i sa praksom uterivanja u jednoumlje kojom sve koji misle različito od njih etiketiraju kao: fašiste, botove ili sluge režima. Ako ne razumeju gde je problem, nek se prisete odnosa prema "investitorima" i urbanističkoj politici koalicije DS/LSV iz vremena pre dolaska naprednjaka — koja se nije suštinski razlikovala od one koju vodi aktuelni režim. Doduše, nije bila destruktivna u ovom opsegu, a može se pohvaliti i ponekim rezultatom (poput uređenja Keja), no to i dalje ništa ne znači npr. stanovnicima Grbavice ili Nove Detelinare, gde su principi humanog stanovanja obesmišljeni upravo u tom periodu. Poverenje svakako neće vratiti ni prisustvom Vuka Jeremića na štandu "Gari" inicijative — pošto je Novosađanima ono problematično gotovo pa koliko i prisustvo brata Andreja u kampanji za MZ.

DA LI I MI MOŽEMO DA "MOŽEMO"

Pretpostavimo li da izgubljeno poverenje građana zbilja žele vratiti — stranke moraju početi da deluju pod sopstvenim imenima (koji se, valjda, ne stide). Ostanu li maskirane, i dalje će: 1) generisati sukobe i odbijati građane koji bi se priključili u većem broju, ali "ne žele zbog Bore", 2) vlastima davati "argumente" za optužbe da se iza građanskih inicijativa kriju političke stranke što, srećom, nije slučaj. Boljem razumevanju građana i opozicije tad bi možda doprinelo i iskustvo (medijskog) "toplog zeca" koje su na izborima za MZ doživeli građani — osetivši na "sopstvenoj koži" šta znači biti satanizovan kad se usudiš da imaš stav protivan (zlo)volji vladajuće većine.  

Sledeći primer koalicije "Možemo", NS inicijative morale bi početi da koordinišu svoje akcije te prevazilaze međusobne netrpeljivosti. Takođe, eliminišu sindrom vlasništva nad aktivizmom, deljenjem ljudi koji se bore za opšte dobro na podobne i nepodobne, isključivo na osnovu subjektivnih osećaja vršilaca deobe (citat jednog komentara sa FB). Borbe protiv svakodnevne devastacije Fruške gore, "urbanističkog" urnisanja grada, moguće realizacije NSH2O ili najavljene izgradnje "obilaznice" kroz širi centar grada moraju biti prioritet — inače će se i razlozi postojanja inicijativa samoobesmiliti.

Pozdravljajući povećano interesovanje medija (pre svih N1 i Nove S), kog pred izbore za MZ nažalost nije bilo — iste molim da na pleća tridesetak nezavisnih kandidata u NS ne svaljuju teret "borbe protiv Vučića", već da u svoje političke emisije počnu pozivati nezavisne i slobodnomisleće građane — umesto isluženih "kadrova", koji svakako neće doneti novu političku retoriku. U svetlu rečenog samo da napomenem da se Olja Bećković napokon "setila" da u Utisak nedelje pozove B.Tadića. Očaravajuće, zar ne?!

Autorski tekst