Ne puštajte neobučenu decu u ralje sajber predatora

Ne puštajte neobučenu decu u ralje sajber predatora

Seksting nije ništa novo, ono što jeste zabrinjavajuće je što se u poslednjih par godina starosna granica lica koja se fotografišu spušta, i sad mi govorimo već o deci, a samim tim o dečjoj pornografiji ...

Na društvenim mrežama sve je više slučajeva devojčica koje imaju samo 13 ili 14 godina , a koje bore za svoju popularnost eksplicitnim fotografijama. U razgovoru o ovoj temi iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja mladih objašnjavaju za mojnovisad.com da je takmičenje devojčica koja će da bude smelija i popularnija u postavljanju golišavih gotografija vrlo opasno, ali da one nisu svesne moguće zloupotrebe tih fotografija.

- Slikanje, odnosno seksting, to je naziv kada osoba sama sebe fotografiše u nekim seksi  ekplicitnim pozama. Seksting nije ništa novo, ono što jeste zabrinjavajuće je što se u poslednjih par godina starosna granica lica koja se fotografišu spušta, i sad mi govorimo već o deci, a samim tim govorimo o dečjoj pornografiji – upozorava za portal mojnovisad.com Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja mladih „Target“.

Iako postoji starosna granica za pristupanje Fejsbuku, a to je više od 13 godina, ne traži se dokaz o godinama prilikom otvaranja naloga, te je zloupotreba moguća. Tako da danas imamo decu koja već u osnovnoškolskom uzrastu, svakodnevno i bez kontrole roditelja koriste Fejsbuk, ne vodeći računa o potencijalnim opasnostima.

- Kada pitamo decu ko im je otvorio nalog na Fejsbuku odgovor bude roditelji. Pritom, ti isti roditelji nisu razgovarali sa svojom decom na koji način se koriste društvene mreže i kako da se zaštite od sajber opasnosti – rekla je Kikić Grujić.

Pojedini roditelji su manje informatički pismeni i to im je izgovor da ih ne zanima šta dete radi u sajber prostoru. Iz Centra „Target“ navode da je veoma važno da se roditelji edukuju i da prate aktivnosti deteta u virtuelnom svetu kao i u stvarnom životu.

- Mi nemamo uopšte svest da je internet prirodno okruženje našeg deteta, jer je ono generacijski dete 21. veka koje se rađa sa daljinskim upravljačima, mobilnim telefonima, ajpodima i ostalo – kaže naša sagovornica.

Ona ističe da je porodica ključna za razvijanje stavova i vrednosti kod deteta, ali da treba da joj pomognu i društvene institucije, mediji, Centar za socijalni rad i škola.

- Imate dete koje je osvojilo prvo mesto u Moskvi na Olimpijadi inovatora, o kojem niko ne priča i imate jednu starletu, kako sama sebe naziva, o kojoj pišu svi mediji. Šta su nam parametri vredosti? Da li devojka koja se skida da bi dobila na pažnju ili dete koje je osvojilo prvo mesto na svetskom sajmu inovatora – zabrinuta je Biljana Kikić Grujić.

Tako roditelji danas uz sve ranije zahteve vaspitavanja deteta, moraju da vode računa posebno o tome ko je uzor njihovom detetu, ali i sajber prostoru i potencijalnim opasnostima u virtuelnom svetu. 

JEDAN PRIMER: Slučaj neprimerenog nametanja idola mladima jeste i primer plakata koji najavljuje ovogodišnju Ekonomijadu, susrete studenata ekpnomije, a na kojem će se naći starleta Stanija Dobrojević u bikiniju, inače studentkinja Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu. Prema rečima dekana ove visokoobrazovne ustanove on ne može da utiče na studente koji organizuju manifestaciju, ali nije saglasan da starleta bude na plakatu koji poziva studente na Ekonomijadu.
- Ja sam pozvao Studentsku organizaciju koja je organizator Ekonomijade i zamolio ih da nikakav plakat sa likom dotične starlete ne koriste za Ekonomijadu. Lično mislim da je to neuspeli marketinški trik mladih momaka, objasnio je dekan dr Nenad Vunjak.

Oceni vest:
1
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan