Najstarije novosadske građevine

Svaki Novosađanin trebao bi da zna, da su Zlatne grede i Dunavska ulica najstarije u gradu. I to da starom delu Novog Sada pripadaju i ulice: Zmaj Jovina, Miletićeva, Laze Telečkog, Pašićeva, Trg Slobode... Ne treba biti stručnjak, pa da se oseti koliko vredi taj stari deo grada, prirodno patiniran i sačuvan (donekle), onakav kakav je bio i pre 100, 200 i više godina...

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

Mostar ima Stari most, Sarajevo Baščaršiju, Skoplje Rimski vodovod...a Novi Sad ima Tvrđavu, Petrovaradinsku – na Dunavu. Ali Novi Sad ima i Dunavsku ulicu i mnoštvo drugih istorijskih i arhitektonskih spomenika i građevina koji su, sami po sebi, rariteti, i mogli bi se pretvoriti u turističku atrakciju.

Bombardovanjem grada 1849. godine, Novi Sad je uništen, pa se ta godina uzima kao donja granica za početak stvaranja današnjeg Novog Sada, kakvog ga mi poznajemo. Pre toga mnogi pisci i putopisci nam govore da je ličio na „tursku kasabu“. Najstarija kuća za koju se zna da danas postoji u Novom Sadu je tzv. kuća „Kod belog lava“, u Dunavskoj ulici, preko puta Vladičinog dvora i na uglu sa Zmaj Jovinom ulicom. Za nju se tvrdi da je sagrađena pre 1720. godine, a neki tvrde i pre 1710. godine. Listajući stare mape Novog Sada pronalazim na jednoj iz 1698. godine, da se otprilike na tom prostoru nalazila prva pošta u tadašnjem Petrovaradinskom Šancu, a pored nje verovatno je bila vojna komanda ili krčma. Na prostoru gde se danas nalazi Vladičin dvor i Saborna crkva nalazio se veliki tabor vojske (sa mnoštvom šatora), koji su već nagoveštavali odlučujuće pregovore za ove prostore, Karlovački mir, koji je sklopljen 16. januara 1699. godine, nakon šesnaestogodišnjeg Austrijsko – Turskog rata (1683-1699).

U vremenima posle bune, grad je doživeo nagli napredak na svim poljima, a naročito ekonomski. Tada je Dunavska ulica, zajedno sa današnjom Zmaj Jovinom postala glavna i sedište trgovačke i kulturne delatnosti u gradu. „Beli lav“, najstarija jednospratnica Novog Sada i dom mitropolita Stratimirovića, preživela je od tih vremena i ostala nam jedno od najvrednijih znamenja koje danas baštinimo. Pored nje u starom jezgru Novog Sada postoji još par objekata koji isto tako dosežu duboku starost, ali takođe i veliku istorijsku vrednost. Druga kuća po starosti je tzv. „Raletićeva kuća“, preko puta Saborne crkve, na uglu Zmaj Jovine i Pašićeve (gde se danas nalazi „Tehnomanija“), pa zatim palata „Svojina“ u Zmaj Jovinoj ulici. Sada se osvrćem na zdanja koja su zaista u mnogo lošijem stanju, nego ova prethodno navedana, a to je kuća preko puta Matice srpske, u Pašićevoj, u kojoj je danas prodavnica „Tigar-Pirot“, i na žalost kuća u najlošijem stanju, a isto tako važna i bitna za istoriju Novog Sada, tzv. „Kamberova kuća“, u ulici Jovana Subotića, koja je takoreći gotovo uništena.

U ostalim delovima sveta i Evrope, čuva se i baštini ono što je davno izgrađeno. I treba budućim generacijama pored novog, ostaviti nešto i starog, monumentalnog i vrednog u arhitektonskom i svakom drugom smislu.

Ovaj tekst pišem da se upoznamo sa najstarijim građevinama Novog Sada, ali isto tako da se malo pokrenemo i pokušamo da ih sačuvamo od daljeg propadanja i rušenja. Buna i užasno bombardovanje Novog Sada 12. juna 1849. godine, uništile su Novi Sad. Od preko 2.800 kuća ostalo je samo 808, znači dve-trećine je zauvek nestalo. Potrudimo se da sačuvamo ovo malo preostalih objekata vredne istorijske važnosti u Novom Sadu i sa time pokažemo da smo zaista prestonica Evropske kulture...makar u okvirima nas samih.