NAJLON PIJACA: Šta sve možete da kupite na buvljaku za 100 dinara

Mnogi Novosađani jedva čekaju petak i subotu kako bi izneli svoje stare stvari na Najlon pijacu. Dane do vikenda broje i naši sugrađani koji će kupovinom raznih džidža-bidža oplemeniti svoj životni prostor.

Većina isključivo iznosi polovnu garderobu, ali ima i prodavaca koji nude razne drangulije koje im samo sakupljaju prašinu ili stvarčice za koje ne znaju čemu služe.

Na ovoj jedinstvenoj pijaci možete da kupite i fotografije sa, kako vama, tako i prodavcima neznanim ljudima. Bitno je da se prodaje, jer, kako trgovci kažu – svaka roba nađe svog kupca.

Na "Najdži" svega ima, od tanjira, preko čaša, šerpi, lonaca, flaša, do usisivača pegli i figurica sa ormana.

U širokoj ponudi pronađu se tu i druge vrednije stvari, poput televizora, gramofona, monitora, pekača za hleb i ostalih kućnih aparata koji možda rade, a možda i ne, jer ni sami prodavci nisu sigurni da li je neki uređaj u funkciji.

Puno je i Novosađana koji su jednostavno zaljubljenici u Najlon, pa, kako kažu, više iz hobija prodaju ili kupuju stare stvari.

Zapravo, sve ovo je unosan "biznis", jer, koliko god zvučalo čudno, otrcane dečje igračke, iznošena i izbledela odela, stare cipele, slike, plastične figurice, uvek pronađu svoj novi dom.

Na platou pijace prodavci stoje načičkani jedan do drugog, sa manje-više istom ponudom, a cene su skoro pa identične.

Za razne veličine čaša, rasparene tanjire, čajnike, plastične ili staklene činije traže od 50 do 100 i 200 dinara. Figurice se mogu naći po istoj ceni, a raspareni escajg na komad je svega 20 dinara, dok komplet staje između 100 i 200 dinara.

Usisivače raznih veličina, poprilično" izronđale", prašnjave i prljave nude za 2.500, a stari zidni satovi koštaju 500 dinara manje.

Za manje mašine za šivenje treba da izdvojite jednu crvenu novčanicu, a za pegle od 500 do 800 dinara.

Ima i onih koji svoju robu cene samo u evrićima, pa tako stari gramofoni koštaju 20 evra, pekači za hleb su 20, dok mini LCD televizori staju 25 evra.

Ukoliko vam se pokvari tastarura, na Najlonu možete da je pazarite za svega 200 dinara.

– Ne žalim se, nekad ide dobro, a nekad traljavo. Danas nije bilo puno naroda jer su i Mitrovske zadušnice. Uglavnom uspevam da zaradim u proseku oko 5.000 dinara. Volim da popijem kafu i obavezno jedem na Najlonu, odem u toalet, prošetam se, kupim nešto za sebe ili decu i opet sam na svome, a to znači da kući odem sa dve do tri hiljade – kroz šalu priča Novosađanka Marija koja godinama prodaje na pijaci i ustaje u dva sata iza ponoći kako bi zauzela mesto.

Za taj njen "hobi" već znaju komšije, pa su i oni počeli da joj donose stare predmete i ostali sitni kućni inventar, a zauzvrat, kako kaže, ne traže ništa.

Za razliku od nje, ima i sezonskih prodavaca, a to su oni koji, kada prave veliko spremanje stana, sve stvari koje im smetaju na policama donesu na Najlon ne bi li zaradili neki dodatni novac.

U ovu katogoriju spadaju bračni par Marina i Marko, koji samo dva puta godišnje dolaze da prodaju.

– Bife u regalu mi je bio prertpan starim kristalnim čašama koje niko ne koristi, pa samo izneli da ih prodamo. Jedna čaša je 100 dinara, obične staklene čaše su od 30 do 50 dinara, tacne, čajnike i figurice prodajemo po ceni od 50 do 100 dinara. Uglavnom dobro idu kućni predmeti. Uspeli smo da prodamo rolere koje je naše dete preraslo, a nije ih nešto ni vozila jer je bila jako mala. Tražili smo 1.000 dinara, ali ne ide, na kraju smo ih dali za 500,  a i to je nešto – pričaju ovi Novosađani.

Međutim, osim sugrađana koji za sitne pare prodaju svoje drangulije, ima i onih kojima je prodaja na Najlonu unosan biznis.

Oni svakog petka i subote uzimaju dobru lovu, jer donose polovne kućne aparate iz inostranstva. Sa njima nema cenkanja jer, kako kažu, ne isplati im se da robu daju budzašto.

Ipak, bez kupaca Najlon ni ne bi bio Najlon, a jedan od njih je i Novosađanin Siniša koji kaže kako na novosadsku buvlju pijacu dolazi svake subote, osim ako ne pada jaka kiša.

– Čak i kad nemam nameru da bilo šta kupim, ovde uvek nađem nešto. Kupio sam baš neke dve super šerpe za samo 500 dinara. Nisu čak ni korišćene, pa koliko traju, nek traju, nije mi žao i ako zarđaju, jer ako računamo kroz cigarete, to bi me izašlo dve kutije – kaže ovaj Novosađanin.

Već oko 13 sati kupaca je sve manje, pa se i prodavci polako pakuju, odlaze zadovoljni sa nekoliko hiljada dinara i već isčekuju novi vikend u nadi da će naredne sedmice biti bolje.