Mjuzikl i paljenje sveća u Sinagogi povodom Hanuke

Mjuzikl i paljenje sveća u Sinagogi povodom Hanuke

"Novi Sad multinacionalni i multikonfesionalni grad koji mnogima može biti za primer," izjavio gradonačelnik.

Povodom obeležavanja praznika Hanuka, juče je Sinagogi izveden najstariji jevrejski mjuzikl, baziran na biblijskoj priči o Josefu i njegovoj braći. Upaljene su i četiri sveće kojima se obeležavaju dani Hanuke (četvrti dan osmodnevnog praznika), a sveće su upalili NJ. E. ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor i potpredsednik Jevrejske Opštine Novi Sad Boris Kopilović. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su i predsednik Jevrejske Opštine Novi Sad Goran Levi i vrhovni rabin Isak Asiel.

- Još jednom čestitam veliki praznik svim pripadnicima jevrejske zajednice i zahvaljujem se ambasadorki Izraela što je došla da zajedno obeležimo Hanuku. Mi smo se već sretali i razgovarali o tome kako da unapredimo saradnju, a i ovaj događaj je pokazatelj da je Novi Sad multinacionalni i multikonfesionalni grad koji mnogima može biti za primer – naglasio je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da već peti put u kratkom roku dolazi u Novi Sad jer grad ima mnogo potencijala i neguje multikulturalnost.

- Hanuka je, poput Božića, praznik tolerancije i međusobnog razumevanja, i moj dolazak ovde je poruka da trebamo na zajedničkim vrednostima graditi buduću saradnju - rekla je ambasadorka Alona Fišer Kam.


U mjuziklu su učestvovali orkestar ''Šira utfila'' (Stefan Sablić – vokal, lauta; Filip Krumes – violina; Sinan Aćifović – klarinet; Srđan Đorđević – kontrabas, Goran Milošević – kahon, darabuka, rik) kao i hor ''Braća baruh'' na čelu sa Stefanom Zekićem, kao i glumci Aljoša Vučković i Vanja Ejdus.

Ideja za ponovnu inscenaciju ovog dela nastala je iz želje da se oživi muzika biblijske poeme koju je na Ladinu (jevrejsko-španskom) napisao Abraham Toledo u 17. veku u Istanbulu, popunjavajući delove koji su izgubljeni drugim sefardskim muzičkim izvorima, čija kulturna sinteza sa melodijama Balkana i Mediterana predstavlja jednu od najbogatijih jevrejskih muzičkih tradicija

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan