Milan Pejović, policajac i majstor borilačkih veština: Kada kontrolišemo sopstvenu i energiju napadača, nema iznenađenja

Potpukovnik policije i aikido majstor Milan Pejović rođen je 1974. godine. Zaposlen je u Centru za osnovnu policijsku obuku (COPO) u Sremskoj Kamenici, na poslovima instruktora za vatreno oružje. Osnivač je Aikido centra Aldebaran u Novom Sadu, nosilac je majstorskog zvanja 5. DAN iz aikidoa i 6. DAN aiki jutsua.

Sa ovim međunarodno priznatim majstorom borilačkih veština razgovarali smo o tome zašto je pored fizičkih vežbi neophodan i psihološki razvoj kroz treninge, kako raditi sa decom i pomoći im da izrastu u kompletne ličnosti i o kontroli sopstvenih i tuđih emocija kako bi se izbegli fizički sukobi.

Povod za intervju je još jedno učešće u letnjoj aikido školi u Nošatelu u Švajcarskoj, aikikai školi Švajcarske aikido federacije, gde Pejović već nekoliko godina vodi jedan dvočasovni trening.

 Kvalitet treninga uvek zavisi od mentalnog stava

Koliko dugo trenirate aikido i kako ste počeli?

– Borilačke veštine me interesuju od malena, naravno, prvi idol nam je svima, tih osamdesetih, bio veliki Brus Li. Počeo sam sa karateom, a kasnije sam vežbao i kombinovao razne elemente iz raznih borilačkih veština. Trenirao sam po raznim klubovima, a redovno sam uvežbavao naučeno samostalno, uporno vežbajući udarce, blokove i razne kombinacije. Uz borilačke veštine me je zanimala filozofija samih veština i mogućnost psihološkog razvoja kroz njih, jer me nikada nije ispunjavao samo fizički aspekt. Znao sam da um pokreće telo i pokušavao sam harmonizovati svesno i nesvesno, odnosno da mi fizičko vežbanje pomogne u jačanju samopouzdanja, samosvesti i korekciji nekih ličnih problema. Takođe, bio sam svestan da kada dođem na trening raspoložen, zadovoljan, sa samopouzdanjem, da je i fizička kretnja bolja i kvalitetnija. Već tada sam počeo da uviđam značaj energije, Ki (japanski), kin. Či, odnosno, da nije bitno u kakvoj sam fizičkoj kondiciji, kvalitet treninga uvek zavisi od mentalnog stava. Tada sam prosto gutao literaturu o bioenergiji, snovima, nesvesnom, primenjenoj psihologiji...

– Posle vojske, po dolasku na studije u Novi Sad, počeo sam sa treniranjem aikidoa u jednoj školi koja je svoj rad bazirala, na prvom mestu, ličnoj nadgradnji kao ličnosti. Uvežbavao se rad na Ki energiju koja je primenjivana od samih tehnika telom i oružjima do zdravstvene sanacije u slučaju nekih bolesti. Tu mi je sve došlo na svoje mesto, mogao sam na testovima sa kolegama da istestiram bilo koju misao i ideju i menjam sebe u skladu sa realnim potrebama životne dinamike. Tu sam naučio osnovne testove ujedinjenja uma i tela, vežbe aktivne relaksacije u statici i pokretu, primenu tehnike koristeći energiju i transformišući ideju protivnika i samim tim dobijajući efikasnu tehniku, i što je još važnije – napredujući u svakom aspektu života.

Koliko su Vam te veštine pomogle u policijskom radu?

– Kasnije sam u policijskom poslu u realnim i nekad po život opasnim situacijama primenjivao i fizičke tehnike sa lakoćom kontrolišući lica iz kriminogene sredine za šta sam i više puta nagrađivan, jednom i od strane ministra unutrašnjih poslova. Ono što je još važnije, razvijajući percepciju, svest i razne druge sposobnosti, sa lakoćom sam kontrolisao stres i vodio uspešan i kreativan život u mnogim sferama od neke umetničke dimenzije, magistarskih studija na Filozofkom fakultetu, porodičnog života, uloge oca... U COPO, gde sam trenutno zaposlen kao instruktor policijskog naoružanja u činu potpukovnika, budućim policijskim službenicima sam kroz aikido sekciju Centra prenosio znanja, od treće do 23. klase.

Objasnite čitaocima šta je aikido.

– Najkraće rečeno, aikido je veština transformacije nepoželjnog dejstva u poželjno, ili umetnost življenja. To se odnosi, kako na nepoželjna fizička, tako i mentalna dejstva. Ako nas neko fizički napadne, tu je već propušteno dosta mogućnosti da se izbegne fizički sukob. Od toga zašto smo se našli na tom mestu sukoba, odnosno kako nismo osetili da tu ne treba da idemo, do toga da je neko nas uočio i pomislio da nas napadne, kako nismo osetili toliko loših misli i energije, pa do toga da nam se neko obratio rečima, kako nismo u razgovoru uspeli da preusmerimo pravac komunikacije koji je išao u smeru fizičkog sukoba. Uvek je problem u našoj lošoj percepciji i našem egu koji je vodila gordost, te nismo uspeli prvo sebe da iskontrolišemo, pa onda i nečije drugo dejstvo. Pravilni način vežbanja aikidoa nas vodi prema razvoju ličnosti, razvoju percepcije i sposobnosti, fizičkom razvoju, razvoju koordinacije, hrabrosti, harmonije sa sobom i okolinom... Sam naziv aikido se sastoji iz tri japanska ideograma, AI koji možemo prevesti kao sklad, KI u najširem značenju energija i DO koji označava put u smislu preduzimanja koraka ka sopstvenom razvoju. Zato kod nas u klubu pridajemo pažnju svim aspektima, a kroz testove i vežbe razvoja KI energije razvijamo sklad sa samim sobom i okolinom, što se kaže – usklađujemo svesni i nesvesni deo uma čime stvaramo prvo harmoniju u sebi. Produkt toga je veoma snažna i kvalitetna i borilačka tehnika, da li samo telom ili korišćenjem nekog od oružja. Kada kontrolišemo sopstvenu i energiju napadača nema iznenađenja, a to se prenosi i na naš svakodnevni život gde smo efikasniji u svakom delu života. Pored vežbi ki energije i borilačkih tehnika, sastavni deo treninga su razne vežbe snage i fleksibilnosti, vežbe dubokog disanja dijafragmom, japanska vrsta energetske masaže i bioenergo terapije ki energijom pod nazivom-kiatsu, razni testovi na telu koji nam omogućavaju proveru raznih mentalnih procesa...

Radite i sa decom i sa odraslima. Kako izgledaju treninzi?

– Emocije su nam kao neka vrsta alarma. Kad funkcionišemo, pokazuju nam da li radimo nešto dobro ili loše za nas. Međutim kada nismo u funkcionalnom stanju, emocije nas često uvuku u probleme, nekada i sa fatalnim posledicama. Kroz aikido kako ga mi radimo, sa koncentracijom na kontrolu energije, kroz razne testove ki energije, kroz aktivne vežbe relaksacije i drugo, mi se konstantno vraćamo u balans, u optimalno funkcionisanje osećanja pravih emocija. Često dođemo na trening sa smanjenom funkcionalnošću zbog raznoraznih životnih problema i kroz različite aspekte treninga se, što mi kažemo "resetujemo". Korist od ovakvog praktikovanja aikidoa je kvalitetan i profesionalni i privatni život, jer svoju glavu svugde nosimo i stalno smo u kontaktu sa ljudima i potreban je visok nivo praćenja da realizujemo potrebno na dobar način bez nepotrebnih sukoba ili odustajanja zbog prepreka.

Porodično trenirate aikido. Kako je aikido uticao na razvoj Vaše dece?

– Da, porodično treniramo aikido, a zbog mojih sinova sam i najviše pokrenuo aikido centar (Fejsbuk i Instagram profili) posle izlaska iz prethodnog kluba. Kada smo se upoznali 1995. godine, i supruga je počela da trenira aikido, a oba sina su, bukvalno, prohodala na strunjačama. Siguran sam da je treniranje aikidoa, na ovaj naš način sa fokusom na ki energiji, i dovelo do uspeha u našim životima. Supruga je odličan profesor i pedagog u osnovnoj i srednjoj muzičkoj školi i njeni učenici već dve decenije donose nagrade sa republičkog takmičenja iz istorije. Stariji sin je uspešan student i veoma posvećen poslu barmena u poznatom novosadskom kafiću, dok je mlađi sin samo ove godine na pet međunarodnih takmičenja, kao srednjoškolac, osvojio prva mesta na klasičnoj trubi, a jednom i bio laureat. Mislim da je ovakva vrsta treninga zaista potrebna današnjoj deci, jer kroz harmoničnu atmosferu na treningu uče da se koncentrišu, razvijaju pozitivan mentalni stav, samokontrolu, snagu, koordinaciju pokreta, uče tehnike samoodbrane...

Već nekoliko godina ste redovan predavač na aikido seminarima u Švajcarskoj, a imali ste i zapažen nastup u Zagrebu prošle godine. Pričajte nam o tome.

– Učestvujem u letnjoj aikido školi u Nošatelu u Švajcarskoj, aikikai školi Švajcarske aikido federacije, tako što vodim jedan dvočasovni trening. Sa 30-godišnjem iskustvom samo u aikidou sa kijem i drugim nadgradnjama, koje su proveravane u realnim situacijama na ulici, na neki način kolegama u Švajcarskom predstavim egzotičnu varijantu aikidoa. Veliki majstor Kubota 8. DAN, kada je pre par godina na seminaru u Nošatelu, video snimak kako radim tehnike, prokomentarisao je "a Sigal stajl", jer radeći na ki imam kraće kretnje sa naglaskom na efikasnost. Zato mi i prija sedmodnevni boravak u Nošatelu uz tri treninga dnevno, jer se u nekim stvarima vratim na sam izvor tradicionalnog aikidoa.

– Na dvodnevnom seminaru borilačkih veština u Zagrebu, u novembru 2022. godine u organizaciji Hapkido saveza Hrvatske i IPA Hrvatske, u prisustvu visokih majstora iz desetak veština (hapkido, aikido, jijitsu, judo, ninđucu, karatea, mma itd), demonstrirao sam naš način rada aikidoa i pored priznanja u vidu mnogobrojnih čestitki, od velikog majstora Milana Škerla Soke Goshin jutsu, 10. DAN u veštinama American Kempo, Šaolin Đu Chia Chian, Hapkido i Shorinji kempo, sam dobio 6. DAN iz Aiki Jutsua. Veliki majstor mi je odao priznanje. Posle prezentacije i kratkog razgovora, posle probanja suštinskih tehnika skoro bez pomeranja tela, u razgovoru u hotelu gde smo odseli, dobio sam komentar koji mi i dalje odzvanja u glavi: "Način razmišljanja o borilačkom putu, onako smireno kontrolisati tehniku i rad na tako visokom nivou kontrole energije i ideje napadača, za mene pravi način praktikovanja borilačkih veština". Reči koje obavezuju da nastavimo još kvalitetnije da radimo. Pored navedenih dobio sam sertifikat i počast, 6. DAN od Nobuo Takabe iz jedne svetske karate asocijacije. Interesantno je voditi život posvećen samousavršavanju kroz veštine čiji koreni sežu u daleku prošlost.