Mesara "Dule": U poseti kod omiljenog novosadskog mesara (FOTO)

Na ovo mesto naši sugrađani dolaze po domaće meso pripremljeno po tradicionalnoj recepturi, ali i po malo smeha i komšijskog divana.

Dušan Knežević, među Novosađanima poznatiji kao mesar Dule, jedan je od simbola Riblje pijace. Na pomen njegovog imena posetioci i kolege sa tržnice momentalno razvuku osmeh i krenu sa hvalom. "Dule je najbolji", “Njegovo meso je uvek sveže”, "Ima najbolje kobasice u gradu", “Stvarno je duhovit i zabavan”, "Ima komšijski odnos, dobar je i prijatan čovek"... samo su neke od rečenica koje možete čuti dok stojite u redu za domaće mesne proizvode iz njegove prerade. Trideset godina iskustva, odličan kvalitet namirnica, ljubaznost i spremnost na šalu, donele su mu brojne stalne mušterije, koje dolaze sa svih strana, a kako je sve počelo, Dule se priseća za portal Moj Novi Sad:

– Radim od '91. godine, kada sam otvorio svoju prvu mesaru u Futogu. Zanat sam učio od oca, koji je za A.D. “Bačka” radio u istoj ovoj radnji na Ribljoj pijaci, kada sam ja imao tek dve godine, a sada imam 52. Kada su oni prodati, lokal je ponuđen i ja sam odlučio da ga preuzmem. Tada sam već imao svoju mesaru u Futogu, pa sam jedno vreme radio na dve strane. U međuvremenu sam u Futogu zatvorio mesaru, ali se tamo i dalje nalazi naš pogon za preradu mesa.

U poslu mu pomažu supruga i majka, a tu su i sinovi koji priskaču u pomoć. Supruga Svetlana je prevashodno odgovorna za HACCP, odnosno sistem za bezbednost hrane i prateću papirologiju. Dušan u mesari najčešće radi sam.

– Meso koje nabavljamo je isključivo domaće i uvek sveže, sve sami pravimo i obrađujemo. Od samog početka nam je najvažniji kvalitet, i tako je ostalo i do danas. Ne koristimo nikakve aditive, već samo kuhinjsku so i dim. Vremena jesu teška, ali ja dok se bavim ovim poslom radiću ga na ovaj način. Sada imam i unuče, moju Mašu koju moram da spomenem (smeh), i samo ono što bih dao njoj i svojoj deci, prodajem u mesari. Po marketima može da se nađe svašta, ali kada kreneš da jedeš nešto što izgleda kao milion dolara, bude kao da jedeš filc, nema nikav ukus.

Ono što naši sugrađani najviše vole da pazare kod Duleta jesu kobasice, suvi vrat i pečenice.

– Imam i pravu, domaću sušenu slanine po kojoj sam posebno poznat. Od svežeg mesa imam svinjetinu i junetinu, od polu trajnih proizvoda pravim švarglu i džigernjaču, a radimo i pravu domaću kobasicu u koju stavljamo samo so, biber, beli luk i papriku. Ništa drugo ne koristimo. Recimo, imamo i barenu glavu, sa paprikom i belim lukom, a svako jutro donosim i vruće čvarke, topljene to jutro pre dolaska na posao.

Mušterije ističu da je kod njega meso uvek sveže i da se ne dešava da omane. Dimljeno meso je dobro i za kuvanje i seckanje, što su prepoznali ne samo pojedinci nego i lokalni restorani.

– Malo je korona omela to, ali restorani se polako vraćaju u normalu pa ponovo uzimaju moje proizvode za mezu. Novosađani generalno znaju da kupe i da prepoznaju kvalitet. Imam mnogo svojih mušterija, koji dolaze iz svih delova grada, mada ima onih koje ni ne žive u Novom Sadu. Baš mi je u nedelju bila žena iz Bačkog Gradišta da pazari kobasice, jer joj je muž rekao da se ne vraća kući ako ih ne kupi (smeh). Često moje proizvode nose u inostranstvo, jer žele da ponesu ono pravo domaće, da ih podseća na zavičaj. Čak sam jednom pakovao i vakumirao meso da može u avion za Zimbabve.

Ipak, nije samo do kvaliteta mesa nego i do kvaliteta usluge. Dule uspeva svakoga da razoruža, svojom dobrotom, komunikativnošću, otvorenošću za šalu i lepu reč.

– Ovaj posao je težak i za njega su najvažniji dobri živci, ali ja volim da ga radim i volim svoje mušterije. Mi se tu izdivanimo svakog dana, popričamo šta ima novo, oni znaju moju životnu priču, ja njihovu. Posebno volim decu, počastim ih bombonicama i oni često dolaze, dozivaju me po pijaci "Čika Dule, čika Dule". Kad bi morao da ćutim i radim, da bude samo ono "dobar dan" i "zbogom tugo" (smeh), ja to ne bih mogao da radim.

Ako dosad niste bili u mesari "Dule", vreme je da se to promeni. Otvorena je svakog dana, sem za najveće praznike i to najkasnije do 13 časova. Sledeći put kada budete šetali gradom ili otišli na pijacu, ne zaboravite da svratite, pozdravite Dušana, saslušate njegove preporuke i pazarite mesne proizvode garantovanog kvaliteta.