Marina Stefanović u svojoj gastro oazi “Mima’s fit ’n’ sit” pravi alhemiju ukusa

Šarmantna preduzetnica, prepoznatljivo lice u svetu novosadskog ugostiteljstva, Marina Stefanović, 2015. godine kreirala je svoj kulinarski kutak mašte koji predstavlja spoj njenih znanja i veština i ambijent prilagodila svom ukusu, a ukusima hrane dodala je neodoljive začine.

Kao student Fakulteta za sport i turizam, majka, domaćica, rekreativni sportista i poslovna žena, uspela je da se hrabro otisne u svet preduzetništva i dokaže da su za uspeh podjednako neophodni i forma i sadržaj. U malom rustičnom prostoru koji se nalazi u Dimitrija Tucovića 3, kod severne tribine stadiona "Vojvodina", napravila je jedinstvenu ponudu jelovnika koji je prilagođen svima koji žele zdrav način ishrane i koji vode računa o tome koje namirnice se nalaze na tanjiru. To ne znači da se radi isključivo o dijetalnoj hrani, već o pravilnoj kombinaciji koju preporučuju svi nutricionisti.

Ova markantna Novosađanka svojom autentičnošću uspela je da izgradi brend od svog imena i time postane sinonim za samu sebe, pa svakako nema problema sa komšijskom konkurencijom. Kolegijalnost ističe kao najveći adut novosadskih ugostitelja, a vojvođanski duh prezentuje u punom sjaju kada je reč o ambijentu i hrani, a o tome kako posluje njen restoran i kako izgleda život žene koja postiže uspehe sa svih strana, otkriva za naš portal:

Da li je ovaj prostor refleksija onoga što ti jesi?

– S obzirom na to da sam sve ovo sama osmislila, svaki delić pravila i zidala, onda svakako jeste. Često se našalim da je ovaj prostor kao moja vikendica. Kada sam pravila lokal ova bašta u kojoj sedimo nije tada postojala, ali sam još onda zamišljala da će restorančić jednog dana imati i baštu i onda sam počela sama da pravim zidove. Želela sam prostor sa mnogo zelenila koje nisam u početku imala gde da stavim, pa sam počela ni od čega da pravim nešto – kako se gradila bašta, tako su mi nadolazile ideje, pa sam jednu po jednu realizovala. Pravila sam saksije, sve je ručni rad i puno je vojvođanskih elemenata.

Iako je prostor mali, potražnja je velika…

– Pokušavamo da poboljšamo kvalitet i broj obroka koji možemo da isporučimo, a ne broj gostiju koji možemo da primimo jer mi smo pre svega bazirani na dostavu hrane, ishranu zaposlenih, kao i porodica… Imamo posebnu firmu za ketering koji radimo i odavde i iz još jedne kuhinje, tako da smo taj deo posla odvojili od ovoga. Imamo ketering koji je zasnovan na organizaciji proslava i zabava i onaj koji je baziran na korporativnom keteringu u smislu ishrane zaposlenih, dakle, dostavljamo zdrave obroke za zaposlene ljude koji nemaju vremena da spremaju hranu.

Šta znači “zdrava hrana” i šta se pod tim podrazumeva?

– Ja sam neko ko zastupa teoriju da je zdrava hrana ona hrana koja je sa našeg podneblja. Živimo u Vojvodini gde se jede i slaninica i pršuta i domaći proizvodi i pasulj… Tako da pravimo zdrave kombinacije u fit i sit opciji vojvođanskih jela koja mi spremamo na malo zdraviji način – pripremamo ga na zdravim uljima, sa svežim proizvodima i pažljivo proverenim i biranim namirnicama. Kod nas je nabavka svakodnevna, ne skladištimo namirnice već nam sve stiže svakog dana. Kontrolišemo kvalitet namirnica na naučnom institutu, implementirali smo HASAP sistem i radimo po njemu i to nam je jedna od novina. Forsiramo uvek sezonske namirnice. Ako je sada sezona bundeve onda nju ističemo u ponudi – bundevaru, potaž od bundeve, desert sa bundevom…

Ko osmišljava jelovnik i kakve goste on najčešće privlači da posete restoran?

– Svake nedelje jelovnik nam je različit i ja ga osmišljavam. Imamo neka jela koja su u stalnoj ponudi, ali kompletan sadržaj hrane za ishranu zaposlenih se menja kompletno svake nedelje, što znači da nam daje mogućnost da budemo kreativni, te ne dolazi lako do zasićenja. U toku meseca se ni dva jela ne ponove, tako da je uvek različito i menjamo jelovnik u zavisnosti od sezone i sezonskih namirnica. Nema nekog pravila. Imamo dosta ljudi koji sami dolaze na ručak, ali i porodica za koje svakodnevno kuvamo. Trudnice, decu… Gosti su potpuno različiti… Nigde se ne reklamiramo. Ono što nam je najveća reklama jeste preporuka ljudi koji kod nas jedu, a to je "od usta do usta". Ljudi koji ovde jednom ručaju uvek se vraćaju, nebitno da li su iz Novog Sada ili dolaze ovde povremeno, tako da vremenom stičemo osećaj kao da nam dolaze kući u goste, a ne u restoran, te neretko stičemo i prijatelje kroz posao ili preko hrane koju definitvno kuvamo s ljubavlju, kroz novosadske pričice i postajemo prijatelji sa gostima. Sem ishrane zaposlenih, radimo i ishranu pojedinaca i porodica koje dolaze minimum pet puta nedeljno, ljudi se pretplaćuju na naše obroke na mesečnom nivou… Osim veganskog i vegeterijanskog dela jelovnika, imamo uvek nešto i za ljude koji poste, a iz godine u godinu, taj broj je sve veći…

Koji je desert preporuka kuće?

– Kraljica jeseni – bundevara u heljdinim korama sa suvim voćem i zaslađena medom i cimetom. Ali svakako imamo kolače sa šećerom, bez šećera, sa medom, sa žutim šećerom… Pravimo domaću bonžitu, musli granolu… Delimo proizvode i zato smo mi i fit i sit koncept jer imamo i jedno i drugo u ponudi. To je jasno naznačeno i gosti to već i sami znaju i možemo da nahranimo svakoga…

Kako izgleda život mlade preduzetnice i da li je to, uslovno rečeno, muški posao?

– To jeste i muški posao koji ima svoje lepe i ružne strane. Lepa strana tog posla je što je kreativan i što ti pruža šansu da ti svaki dan bude drugačiji kroz hranu i odnos sa ljudima. Pre otvaranja ovog restorana radila sam u računovodstvu i administraciji za restorane, pa sam i pre ovoga na neki način bila upućena na ugostiteljstvo, a isto tako me je interesovao i nutricionizam, međutim, kako nisam imala ni prilike ni novca da se tome posvetim, počela sam da radim za sebe, da pravim mali ketering od kuće, zdrave zalogajčiće i onda sam shvatila da je prostor od koga sam počela zapravo mali i da mi treba kuhinja. Prvobitna ideja ovoga nije bila da će ovo biti restoran, već malo veća kuhinja u kojoj ću imati više prostora, ali smo se vremenom razvijali i povećavali i kuhinjske i restoranske kapacitete, s tim što nam je akcenat ostao na kuhinji.

Privatno se zanimaš za sport, tako da je koncept zdravog života zapravo način na koji živiš…

– Živimo u vreme kada su razvijene raznorazne hronične bolesti, insulinska rezistencija, hipertireoza, heliko bakterija, kandida… Počela sam zbog ličnih problema i problema drugih ljudi da se zanimam i čitam o tome i negde sam sve to sublimirala u ovo što radim. Potrebna je velika hrabrost kao i dosta odricanja, a prevashodno u smislu vremena. Mogu slobodno da kažem da je najveća mana preduzetništva to što izgubiš vreme za sebe. Jeste da kada radiš posao koji voliš ti zapravo prestaješ da odlaziš na posao, ali si generalno na poslu non-stop. Postala sam posao koji radim čak i kada spavam.

Da li je "Mima’s fit ’n’ sit" konkurencija drugim lokalima ?

– Volim da kažem da nisam nikome konkurencija jer sam jako "mala". Imam vrlo kolegijalan odnos sa kolegama pun poštovanja i recimo kada nedeljom ne radi restoran, ne znam gde bih pre otišla i koga bih prvo preporučila. Imam divnu saradnju sa ugostiteljima i puno prijatelja među njima i zahvalila bih se svima koji su mi nesebično pružili pomoć tokom ovih pet godina rada. Jako sam zadovoljna kako su me prihvatiliu novosadskom okruženju ugostitelja. Uvek su bili tu sa prijateljskim savetima i dan danas osećam njihovu nesebičnu pomoć i podršku. Mogu da kažem da sam ponosna što imam za prijatelje ugostitelje koji rade više decenija, kao što su restorani "Plava frajla" i "Salaš 137" i da sam imala tu privilegiju da učim od najboljih i defintivno iskusnih vlasnika kultnih restorana u Novom Sadu.

Koja mesta voliš da posećuješ?

– Obožavam čarde na Dunavu, čarde izvan Novog Sada kao i sva mesta koja su pored reke jer me to opušta. Posećujem Frušku Goru, Čurug, Begeč i prelazim dosta kilometra biciklom. Od restorana u u koje volim da odlazim pomenula bih "Projekat", “Fish and zelenish” i to su definitivno jedna od omiljenih mesta u Novom Sadu kako mene tako i moje porodice i prijatelja, ali idem kod mnogih kolega i posećujem novootvorena mesta i radujem se jer volim da nas ima što više, a da smo dobri. Postoji veliki broj festivala na kojima se srećemo… Svi smo kao porodica. Grad je mali, ali dovoljno veliki za sve.