"Marija na prkosima" odvažnih karlovačkih đaka

Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem; Borbom za istinu i dostojanstvom... Pesma nas je tome još davno učila.

Ta je misao gorela u grudima karlovačkih đaka kada su danas, 29. novembra, stali ispred svoje škole, da se u petnaestominutnoj tišini sete žrtava velike novosadske prvonovembarske tragedije, u kojoj je zbog nemarnosti i pohlepništva državnih funkcionera, ubijeno 15 nevinih ljudi. 

Stajali su karlovački đaci danas mirno, dok su oko njih i njihove škole kružili crnokapuljaši opako namračenih lica, a među njima i sami predstavnici (lokalnih) vlasti, koji su se ustremljivali na njih, pljuvali ih, pretili im, unosili im se u lice, gurali ih, nazivali ih pogrdnim imenima, psovali ih najgorim rečima, glasno tipovali decu i govorili kako će ih posle srediti, ući u školu i sve pobiti… 

Jedan od njih je uhvatio jednu crvenokosu gimnazijalku za lice i rekao joj: "Srbija neće ovako izgledati!"

Uprkos svemu tome, deca su stajala odvažno i dostojanstveno, kao klisurine, bez fige u džepu, svojevoljno, bez ikakve zadnje misli, bez ikakvog obećanja, da će možda dobiti bolju ocenu ili poštedu… Stajala su s tek pokojom suzom u oku – od šoka i neverice. 

Stajali su, jer znaju da je stajati danas i ćutati za 15 ubijenih ljudi, bilo pitanje toga da li si čovek, ili si govno. Stajali su jer, iako tek na pragu života, znaju da čast i bruka žive doveka.

I nisu stajali samo oni. Uz tu divnu odvažnu mladost Karlovačke gimnazije stajali su i njihovi profesori, oni koji su ih danas sasvim konkretno – za istoriju časti – na ličnom primeru – učili kako se postaje i ostaje čovekom. 

Čas etike u okviru najrealnijeg časa istorije kojem su do sada prisustvovali.

Nisu se dali pokolebati, ni smesti – ni deca, ni oni koji ih etici i svemu ostalom uče. Bili su kao ona Ćopićeva "Marija na prkosima". Prkosili su lažima, neistinama, poltronstvu,  korupciji, kriminalu, prevrtljivosti, licemerstvu, neznanju, gluposti, prevarama, lopovluku, krađama, nerazumevanju, nesolidarnosti, bezosećajnosti, neempatičnosti – svom nečoveštvu koje se naguravalo oko njih. 

Prkosili su strahu.

Jer tako Srbija mora da izgleda.

Kao ta deca

Lepa, dostojanstvena i časna

Samo se njihovom lepotom, čašću i znanjem Srbija može odbraniti.

Zato – čista petica iz etike, deco! 

I čista petica za vaše profesore!

Jednom će čitanke pisati o tom vašem hrabrom činu. 

Samo da iz čitanki izguramo govna. 

A govana se ne treba bojati 

Ona samo smrde

Istina ih ućutkuje

Zato treba govoriti 

Istinu zboriti

Samo hrabro istinom svedočiti

Zato stojimo sa vama 

Glasno u tišini

I danas

I sutra

I svaki dan preko toga

Sve dok Srbija ne prestane da bude grobnica svojih građana

I postane država za pristojne ljude

Onakve kakvi su danas mirno stajali ispred Karlovačke gimnazije

U tišini

Sećajući se 15 nedužnih ljudi, koji su 1. novembra u 11.52

Na Ž. stanici u Novom Sadu

Nemarnošću i pohlepom

Ubijeni

Tekst preuzet sa: Javniservis.net