KUVANJE NA OTVORENOM: Novosađanin kreirao originalan koncept druženja sa pripremom hrane

Romeo Karanović je uspeo da okupi ogromnu zajednicu entuzijasta koji vole amaterski da kuvaju, profesionalnih kuvara, poštovalaca hrane... Pored Novosađana, često im se pridružuju i ljudi iz cele Srbije, pa i zemalja bivše Jugoslavije.

– Pre 10 godina počeo sam da se bavim gastronomijom iz hobija, ali je sve poprimilo vrlo velike razmere i vrlo je zabavno za sve koji uživaju u pripremi hrane napolju. Moja priča je zasnovana na kuvanju napolju, bez prave kuhinje. Sve se radi u prirodi (u šumi, na livadi, pored Dunava...) ili na bilo kom drugom otvorenom prostoru – kaže Romeo za portal Moj Novi Sad.

Sve se zaukalo kada je pre devet godina na Stražilovu prvi put organizovao balkansko takmičenje u pripremi jela ispod sača, pod nazivom "Sačijada". U junu sledeće godine će deseti put tu da se okupe ljubitelji kulinarstva na otvorenom iz cele bivše Jugoslavije, a sve se odvija usred šume, bez struje.

– Ja im pripremim osnovnu namirnicu i sač, pozovem tamburaše i tu se odlično zabavljamo. U takmičarskom delu učestvuje oko 300, 400 ljudi, a posetioca dođe još toliko. U žiriju budu profesionalni kuvari. Vremenom smo postali prijatelji, posećujemo se međusobno i stvorila se jedna lepa zajednica – opisuje Karanović.

Tako je naš sugrađanin, iako nije profesionalni kuvar, postao član Kulinarske federacije Srbije, koja je neprofitna organizacija, a tamo je aktivan kao volonter. Otkako se povezao sa njima, kakav god gastronomski događaj da organizuje, zove i nekog od profesionalnih kuvara da učestvuju u stručnom delu. Oni su tu i da daju neki savet ili ideju, kako bi se kvalitet digao na još viši nivo.

Pošto je obilazio razna takmičenja u pripremi hrane, tzv "-ijade", po Vojvodini, Srbiji, Bosni i Sloveniji, shvatio je koliki je to turistički potencijal, za koji smatra da kod nas nije dovoljno iskorišten. Zato sledeće godine organizuje kongres na kojem će okupiti sve organizatore takvih manifestacija u Srbiji (ima ih oko 4.000), ali i iz drugih zemalja Balkana, kao i turističke organizacije.

– Imao sam prilike da posetim slične manifestacije i u inostranstvu, pa sam pre nekih sedam godina bio na jednom velikom i ozbiljnom “Barbecue” takmičenju, gde sam upoznao ljude koji to organizuju. To su Amerikanci koji vode svetsku asocijaciju KCBS, putem koje promovišu američki način pripreme roštilja po celom svetu. Pozvao sam ih da budu moji gosti, doveo sam šest najboljih barbecue majstora u svetu i oni su na jednom velikom skupu preneli znanje našim ljudima. Kod nas je klasični roštilj temelj svega, ali zašto ne bi saznali i za ovo – ističe ovaj ljubitelj gastronomije.

Romeo je počeo da organizuje i škole grilovanja, tzv. gril akademije, svakog proleća, subotom. Do sada su se održavale na Stražilovu, a sledeća će biti u Novom Sadu. Takođe je namenjeno amaterima, koji razne cake mogu da nauče od njega, ali i od profesionalnih, renomiranih kuvara i gril majstora.

– Postoji veliko interesovanje za to, iako kod nas svi mislimo da znamo da grilujemo. Naravno, neku osnovu svi imamo, ali ako želimo da pripremimo nešto malo drugačije, recimo neka rebarca ili veće komade mesa, treba naučiti kako. Pored klasičnog roštilja, koji je glavni deo časova, pokažemo im i kako da pripreme meso u smokeru, na američki način – naglašava on.

U međuvremenu je postao zastupnik marke Weber, prvoklasne opreme za roštilj, te otvorio i salon u Temerinskoj ulici, u kojem može da se isproba i kupi. Ponudu je kasnije obogatio i drugim proizvodima za pripremu hrane napolju, pa je nabavio čak i ražanj na baterije, koji se proizvodi u Bosni.

Naš sagovornik tvrdi da to nije klasična prodavnica, već mesto gde se posetioci zadrže od sat vremena do nekoliko sati, gde neretko i pripreme na licu mesta nešto od hrane, a tu organizuje i razna gastronomska druženja.

No, tu se nije zaustavio. Nakon sača i roštilja, na red su došle i – pice.

– Donedavno je bilo da se prave pice peku isključivo u velikim i skupim pica pećima, i koliko god je bilo pokušaja da se napravi ovo jelo u kućnim uslovima, nikad nisu ispadale dobro. Sad je tehnologija napredovala i postoje male pica peći, prenosive, koje mogu da stanu u gepek, i mi sada pravimo picu i u šumi. Ove godine je to bio pravi hit – napominje Romeo.

Zovu ga na razne strane, da napravi gastronomski događaj, prezentuje proizvode, nauči ljude cakama u pripremi hrane, pa u gepeku uvek nosi sač, roštilj ili pica peć.

– Šireći kulturu načina pripreme hrane na otvorenom, pokazalo se da ljude to jako zanima. Ljudi vole da pripremaju u dvorištima svojih kuća i vikendica, ali i na izletima u prirodi. Vremenom su i razne kompanije shvatile koliko je to lepa priča, pa im vrlo često kreiram tim bildinge u prirodi, gde mogu da se druže, rekreirajući se i pripremajući hranu – objašnjava Novosađanin, koji jedini u gradu ima potpunu opremu za velike događaje sa puno ljudi.

Sa tom opremom i ekipom svojih kuvara često gostuje na raznim zabavama, kao što su proslave kompanija, jer priprema hrane na taj način izgleda izuzetno atraktivno, a jela su izvan uobičajenih standarda.

– Ja imam opremu da spremim, na primer, kotlić za 300 ljudi, a pripremali smo hranu i za 5.000 ljudi, što je vrlo ozbiljna logistika. Radimo i razne rođendane i promocije, i svuda se ljudi masovno okupljaju oko nas. To morate videti. Pogotovo im je zanimljivo da gledaju kako pripremamo pice ili burgere, a često i sami učestvuju u pripremi – dodajući da nije ugostitelj, ali ga vlasnici restorana često zovu na gostovanja.

Na društenim mrežama Romeovu priču možete pronaći pod nekoliko imena: Vikendom, BBQ Srbija, Kuvanje na otvorenom... Toliko je postao popularan u gastronomskim krugovima, da ga čak zovu i pitaju gde mogu da kupe kvalitetno meso ili neku drugu namirnicu. Kaže da podržava male proizvođače hrane, da često sarađuje i sa njima i kupuje njihove proizvode.

Njegova misija se neprestano širi, pa od 12. decembra, zajedno sa Educons-om organizuje Školu kuvanja i poslastičarstva, osnovni i napredni kurs. Takođe, ima ambiciju da pokrene i Školu vojvođanskog ručka za strance.

– Novosađani vole da kuvaju, pogotovo muškarci. Umeju da dođu do mene i traže da im "prodam" neku foru da pripreme klopu gostima. Rado im pokažem na licu mesta šta i kako da naprave, a tako su počeli da kuvaju i oni koji nikad pre nisu. Čim saznam da je u svetu izašla neka nova sprava, odmah se raspitujem i nabavljam, u toku sam sa svim inovacijama i volim da naši ljudi saznaju o tome – završava svoju priču Romeo Karanović, barem za ovaj put, jer nema sumnje da će osmisliti još neke ideje zanimljive svim pravim gurmanima iz našeg grada.