KULTNI GRADSKI KAFEI: Mesta koja opstaju uprkos godinama i trendovima (FOTO)

Piše: Dejan Ignjić

"Garuda", "Rupa", "Miš", "Atrijum", "T. Rex", "Podijum", "Piping", "Plava krigla", "Žutara", "Crni bik", "Bambus", "Studio 24", "Šmaug"... spisak bi mogao da traje u nedogled, a reč je o kafićima i klubovima koji su se značajno ugradili u istoriju Novog Sada gledanu preko šanka. Tih mesta više nema, a bile su ikone noćnog života grada podno Petrovaradinske tvrđave.

Na ovom mestu nekada se nalazio kultni kafić "Rupa"

Dosta je rečeno i pisano o tim vremena, kad se na neki način formirao naš voljeni grad i kad su ovi lokali iznedrili čitavu plejadu kasnije čuvenih Novosađana, koji su urezali nezaboravan pečat urbanom duhu naše varoši. Prokletstvo Novog Sada traje i danas, da se kultna mesta, ne samo zatvaraju, već i ruše, pa ćemo u ovom tekstu posvetiti pažnju kafanama koje su preživele turbulentne devedesete i liberalne godine novog milenijuma, i traju, i traju, i traju, neodsutajući od recepta pripremljenog na njihovom samom nastanku.

Devedesetih godina prošlog veka "Atrijum" je bio jedno od omiljenih mesta za izlazak Novosađana

Tako kafe "Dablin" i dalje sija pankerskim fazonom, skriven u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Podrumski prostor živi mirno i raducka za one koji vole da uz žešći zvuk odigraju partiju bilijara i pikada ili jednostavno da otpadaju, uživaju u izložbi. Slikari s Đave, studenti s Akademije, novinari i dalje su ovde redovni gosti kao i ostala ekipa, a vremenom su postali jedna prava urbana porodica. Glava familije je neverovatni gazda Vlace koji ovo čedo postojano gaji decenijama.

Dah irske boemije u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Enterijer lokala je autentičan i svaki detalj nosi neku priču, anegdotu, šalje poruku. Kakav bi to "Dablin" bio da se ne gleda fudbal, proslavlja Sveti Patrik, grmi gitarsko pojačalo ili varjača diktira atmosferu. Stoga ne čudi kad za vreme Exita, turista radoznalo svrati u podzemlje i na kraju srećno zaglavi i ne popne se na Tvrđavu. Pre nego što krenete ka ovom bastionu, proverite na Fejsbuku da li je tog dana otvoren. Nikad se ne zna. Svoje impresije iznela nam je i zvezda radijskog etra Mlađa, koji je jedno vreme i sâm proveo za "zelenim" šankom.

U "Dablinu" se, kao što je i red, svake godine obeležavaju Sveti Patrik i Noć veštica

- "Dablin" je, po mom skromnom mišljenju, najbolja novosadska anderground kafana. Stacioniran u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, koji nikada nije bio deo Petrovaradina, a ni deo Novog Sada, već kao neki Limbo, sam za sebe, uspeo je da se održi sve ove godine. Naravno, sve zasluge pripadaju vlasniku Karavidić Vladanu, popularnom Vlacetu. Ovaj osobenjak velikog srca, boem, uporan je u svojoj nameri da "Dablin" drži daleko od svih trendova ugostiteljstva i u tome uspeva sve ove godine. U "Dablinu" sam gledao neke od najlepših svirki, a i sam sâm učestvovao u mnogim dešavanjima. To je mesto u kome za Noć veštica možete gledati "Rocky Horror picture Show" sa sve učestvovanjem publike, dok istovremeno na drugom televizoru dva stalna gosta gledaju "Rambo 2" bez tona. Ako volite serije "Kafić uzdravlje" ili "Mućke" i njihovu "Raginu glavu" onda je "Dablin" pravo mesto za Vas! Mesto gde svako zna vaše ime... – kaže za naš portal Mladen Urdarević.

Mlađa i njegovi Aligatori redovno nastupaju u "Dablinu" za Dan zaljubljenih

Magija "Fokstrota" postoji bezmalo tri decenije i predstavlja svetli primer odbrane gitarske kulture. To je jedno od retkih gradskih mesta gde se svira rokenrol, bluz, džez, klasika ili, za neke, neka "čudna" muzika. Duh živih nastupa i dalje živi ovde, pa ne čudi što za mediokritete i kičeraj ovde nema mesta. Novosađani su u ovom koncertnom lokalu imali priliku da čuju bendove sa svih meridijana, ali i skoro sve znane i neznane lokalne sastave. Nekoliko hiljada svirki su za poštovanje. Rokenrol nije mrtav.

"Foxtrot", kafić koji je u potpunosti definisao svoj identitet  

Celu priču pokrenuo je legendarni vlasnik lokala, pokojni Miodrag Dropo – Toza Fokstrot, koji je od otvaranja isticao da je koncept kluba muzika i da se publika u "Fokstrotu" razume u muziku i da im je teško podvaliti loš bend jer odmah osete prevaru. Naslednici lokala ljubomorno čuvaju ovo mesto od naleta konzumentske muzike. Evo kako oni sebe opisuju.

- U najdužoj ulici Novog Sada koja spaja prigradska naselja s centrom, pod starim platanima, u prizemlju predratne gradanske kuće, nalazi se Caffe-Club "Foxtrot", jedan od najlepših i najoriginalnijih lokala. Sociološki fenomen osamdesetih godina, pojava kafea kao sastajališta mladih, u devedesetim dobija novi kvalitet po pitanju kulturnog sadržaja. Više nije bilo dovoljno pustiti neku lokalnu radio stanicu i natočiti jeftino piće. Ljudi su želeli nesto više. U tom pogledu, vizionarstvom i angažmanom osnivača Toze, kafe "Foxtrot" je načinio najveći pomak. Od 1996. godine, pa do danas u "Foxtrotu" se redovno organizuju žive svirke, jednom do tri puta nedeljno. Ovaj lokal je za svojih par godina postao hram rokenrola, džeza i bluza Novog Sada. Živa svirka, najpoznatijih grupa i onih kojima je ovaj lokal promotivno mesto, osnovni je kvalitet ovog kluba. Kafić koji je u potpunosti definisao svoj identitet, i koji je postao nešto više. Statusno mesto, sa gostima rafiniranog ukusa – stoji kao informacija na  Fejsbuku.

Rock & Soul: Američki sastav The Bellrays na nastupu u "Foxtrotu"

Najrasprostranjenija životna disciplina u usporenom Novom Sadu je otpadanje. To podrazumeva ispijanje pića u omiljenom lokalu, blago, nezainteresovano blejanje u nedogled i čaprc divan s ekipom. Klasičan novosadski ritual, koji je ukorenjen u ovdašnju prebogatu istoriju. Ovde brzina nije vrlina. To se upravo dešava u "Albumu". Ušuškan i skriven, na kraju Železničke ulice, "Album" živi rokenrol od 1997. godine. Stara ekipa je ovde stacionirana od kada je legendarna "Kamila" zatvorena i tu su i dan danas. Samim ulaskom u maleni prostor oseti se stari šmek Novog Sada. Sve vrca od šale, na skeneru ekipe su sva dešavanja u gradu, ali pretresaju se i gradski likovi. Ovde se sve zna. Koje koga prevario, kupio auto, otvorio lokal, bankrotirao, ostavio ženu, a neizbežna je i analiza utakmica.

Novi dom ekipe iz "Kamile" – kafe "Album" u Železničkoj ulici

- Ovo mesto je poslednji bastion novosadske mase. Cela ekipa je iz "Kamile" i broj nam se smanjuje samo kad neko umre (smeh). Navraćaju i drugi gosti, ali se ne zadržavaju odnosno nisu još postali deo enterijera (smeh). Naziv "Album" je dat s idejom da zidovi lokala budu ispunjeni starim slikama, što se vremenom i desilo. Gosti su osmišljavali izgled i spontano donosili razne starine i fotografije. Tako je neko doneo i tablu Lončarske ulice gde se nekad nalazilo sedište novosadskih ugostitelja. Imamo i Sergejev dres s potpisom koji nam je stalni gost kad je u Novom Sadu kao i Brkić čije kopačke i rukavice su nam posebno drage. Takođe, bili su nam vaterpolo reprezentativci koje je doveo Miloš Ćuk. Često imamo i svirke – ukratko je predstavio "Album" njegov domaćin Miša.

Na starom mestu: Bio je nekad "D&B", pa "Kirbi", a danas je "DV"

Ako želite da doživite Novi Sad o kojem svi pričaju sa setom i osetite nešto što je skoro, pa istrebljeno, ovo mesto sve to čuva od zaborava. Priču ćemo nastaviti, a i zaključiti s čuvenim kafeom "DB" (Di – Bi, danas Di Vi). Grčkoškolska ulica je dom ovog toplog, malog kafića, koji je dugi niz godina bio smernica noćnog izlaska u Novom Sadu. Potez od "Atrijuma" do "DB-ja" bio je pravi mali korzo kojim su šetale sve generacije Novosađana.

Devedestih godina, kafe "D&B" bio je glavni krivac za zakrčenje saobraćaja u Grškoškolskoj ulici

"DB" je toliko bio dobar za provod, da je masa i na minus temperaturama znala da cupka ispred lokala, čekajući slobodno mesto u kockastom prostoru ispunjenom odličnom muzikom. Bezbrižno sedenje leti na zelenim klupicama ispred kafea ili blejanje kroz šankerisani separe u izlogu odgovaralo je ravničarskom raspoloženju i bilo je deo identiteta svakog garesa tog doba. Uspeh "DB-a" bio je jednostavan. Dobra muzika, opuštena atmosfera, sjajna masa i dobri fazoni šankera. Skupljali su se tu zanimljivi ljudi. I dalje je atmosfera u ovom prostoru kulišić. U samom centru ste, a sklonjeni od gradske verve. Jedan od stalnih gostiju ovog malenog čuda bio je i Milan Mumin.

- Vreme "DB-ja" mi je užasno drag period u životu. Iako u njemu nije bilo svirki, puno smo se tamo družili, voleli tu da izlazimo. Fantastične uspomene me vežu za taj lokal. Interesantno je da smo u "Atrijumu" svirali, pa i u "Foksu", a "DB" je ultračudno mesto. Prostor dva sa dva, a ustvari dosta se toga odigravalo napolju. Zakrčenje saobraćaja bila je redovna pojava (smeh). Ceo taj potez me na jako lepe stvari podseća i svu ljubav bi podelio i na "DB", "Rupu", "Zmaj", "Atrijum"... Mogu reći da sam tu rastao i ako sam već u to vreme donekle bio odrastao. Rado smo svi tu izlazili. Pop (pevač Ateist repa – prim. aut.) je dugo bio konobar, naš drugar Dule frizer je bio gazda, a skupljala se urbana masa, opuštena, vrlo kul. Bilo je tada vrlo čudnih lokala tog tipa. Unutra jedva tri čoveka stanu, a ispred krcato ljudima. I dalje je to dobro mesto. Skoro da je ista atmosfera, samo je manje ljudi, para, svega...Sad ne zalazim tako često, ali rado navratim – u dahu se Mumin setio lepih vremena.

Od rok koncerata do trens žurki: Pivnica "Crni bik" na Trgu mladenaca

Ovoj fantastičnoj četvorki treba dodati i "Crni bik" koji trenutno ne radi i nadamo se da će opet otvoriti škrinje svog podruma. Tu su i "Grafiti" koji i dalje čuvaju rokenrol i Ujvidek od zaborava, ali s obzirom da su promenili lokaciju, niže niz ulicu, i redovno se koristi sintagma "stari Grafiti", nismo ih ovom prilikom detaljno opisali. Svakako ko drži do sebe, grada, muzike, umetnosti, kulture, otpadanja, treba da navrati u Kosovsku ulicu.

Pet friendly: Enterijer kafea "Grafiti" na Podbari

Nadamo se da ćemo ovim podsećanjem u onima koji nisu bili u pomenutim lokalima, probuditi "buvu" da ih hitro posete, a svedocima naše priče izmamiti kez. Mamara!