Koji deo grada je najbučniji, gde je najbezbednije kupanje i koja zaraza najviše preti

Po izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u toku prethodnog meseca najbučniji deo grada je bila Salajka, najbezbednije mesto za kupanje je Štrand, a najviše zaraženih je bilo salmonelom.

Kada je reč o epidemijama u Vojvodini, od 15. Juna do 14. jula prijavljno ih je ukupno sedam, od kojih su tri epidemije salmoneloze, dve tuberkuloze, jedna porodična epidemija velikog kašlja i jedna epidemija egzantema virusne etiologije.

Kontrola zdravstvene ispravnosti vode iz svih osam javnih bunara u Novom Sadu pokazala je neispravnost u fizičko - hemijskom pogledu. Međutim, mikrobiološka kontrola i fizičko - hemijske analize ispravnosti vode za piće pokazale su da je ona zdravstveno ispravna u 95 odsto uzoraka od ukupno 540 urađenih analiza iz Fabrike vode i vodovodne mreže. Na osnovu parametara ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda, Institut zaključuje da je najbezbednije mesto za kupanje Dunav – Štrand, dok Begečka jama i Dunav – Futog odstupaju od propisa.

– Bez obzira na to što rezultati analiza pokazuju da voda odgovara kvalitetu vode koja se može koristiti i za rekreaciju i za kupanje, suštinska opšta napomena jeste da se ne preporučuje njena upotreba ukoliko, nije omogućeno neposredno tuširanje i higijena zdrastveno ispravnom vodom – rekla je doc. Dr Milka Popović.

Kada je u pitanju nivo buke u životnoj sredini, junski rezultati pokazuju da je i dalje najbučnija Partizanska ulica na Salajci, a najniže vrednosti ukupne buke utvrđene su na Novom naselju. Dnevna i večernja buka najniža je na Sajmištu i u Zmaj Jovinoj ulici, a noćna na Novom naselju. Po podacima Instituta, četvrtina stanovništva smatra se veoma uznemirenim bukom.

Tokom prethodnog jednomesečnog perioda laboratorijska analiza zdravstvene bezbednosti i kvaliteta 106 uzoraka hrane pokazala je kroz analize nepoklapanje s propisima u dva kontrolisana uzorka.

Kao vodeća oboljenja Institut navodi respiratorne infekcije, od kojih je registrovano najviše zapaljenja pluća, ali trećinu manje u odnosu na prošlu godinu. Crevnih zaraznih bolesti je deset odsto manje. Od ukupno 262 prijavljene obolele osobe, zabeležena su 94 slučaja zaraznog proliva, 64 akutna gastroenteritisa i 72 slučaja salmoneoloznog trovanja hranom, što je 40 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

– Leto je period kada zaista registrujemo više crevnih zaraznih bolesti čiji se uzročnici prenose putem hrane – objasnila je prim. Mr sci. Med. Snežana Medić. – To mogu biti bakterijske ili virusne infekcije. Od bakterijskih, najčešća je salmonela. Osim toga, to mogu biti razne druge bakterije, mogu biti uslovno patogene koje se toliko razmnože u hrani, pogotovo u onoj koja se ne čuva na odgovarajući način: kada nema frižidera, kada se čuva na sobnoj temperaturi... Kada je reč o virusnim enterokolitisima, mogu se takođe preneti putem hrane, kako i preko prljavih ruku. Kada je higijena ruku kod dece u pitanju, roditelji moraju striktno da povedu računa o tome jer je kontakt jedan od načina da se te infekcije prenesu. Bitna je dobra termička obrada namirnica, pogotovo kad je reč o mesu, mleku i jajima.