Ko će odgovarati ako se deci prosjacima na raskrsnicama nešto desi?

Ko će odgovarati ako se deci prosjacima na raskrsnicama nešto desi?

Ovi mališani, neretko tek do prozora na kolima između kojih se provlače, predstavljaju opasnost za sebe, ali i za druge. Ako bi se, ne daj bože, desilo da auto udari dete vozač bi bio odgovoran kao i u bilo kom drugom slučaju. Ali, sistemski, odgovornost je na državnim službama i organima …

Tokom prošle godine, usluge Svratišta za decu koristilo je više od 400 novosadskih mališana. Najveći broj njih svoje dane provodi na ulici, gde se, uglavnom sa svojim roditeljima, bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, a prema nezvaničnim procenama, svako deseto dete ulice novac za sebe i, neretko, za svoju porodicu, zarađuje prošnjom. Nažalost, ovaj broj nije konačan, budući da mnoga deca koja žive na ulici nisu korisnici Svratišta, te se pretpostavlja da malih prosjaka u gradu ima od nekoliko desetina do, možda, čak i stotinu, kako sa teritorije Novog Sada, tako i iz okolnih gradova. Predrag Veličković, komandir Policijske ispostave "Stari grad", gde je ovaj problem najzastupljeniji, objašnjava za mojnovisad.com da ne postoji podatak o tačnom broju dece koja prose, budući da je njihovu evidenciju jako teško, ako ne i nemoguće sačiniti, ali je evidentno da ih ima, i to, naravno, najviše u onim delovima grada u kojima je pešački i automobilski saobraćaj najfrekventniji, a pre svega u samom centru i neposrednoj okolini.

- Mi, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, otprilike, jednom mesečno sprovodimo akcije, kada naši službenici u civilu ovu decu sklanjaju sa ulice i šalju ih Centru. Prema deci, naravno, ne možemo nikako da postupimo, i sve što nam ostaje jeste podnošenje prekršajnih prijava protiv roditelja. Roditeljima se uglavnom izriču novčane kazne, ili kazne zatvora ukoliko, što je čest slučaj, nemaju da plate. Nažalost, najveći broj njih su povratnici. Oni odsluže svojih deset, petnaest ili mesec dana, i ponovo se vraćaju na ulicu, kao i njihova deca, budući da su to ljudi iz najnižih slojeva društva i često ne umeju ništa drugo da rade, priča Veličković za naš portal.

Kada je reč o samoj deci i onome što se može uraditi da se ona trajno sklone sa ulice, sistem je praktično bespomoćan. Prema rečima našeg sagovornika, ta deca se, grubo, mogu svrstati u tri kategorije: u onu koja na ulicu izlaze dobrovoljno, u onu koju na to prisiljavaju roditelji, te u decu koju sa sobom u prošnju vode majke. Naš sagovornik dodaje da, prema saznanjima policije, u Novom Sadu trenutno ne postoje grupe koje se organizovano bave prosjačenjem, kao ni "makroi" koji na ovakav način od dece zarađuju.

- Pre nekoliko godina smo imali informaciju da postoji jedan kombi iz kog deca izlaze u ranim jutarnjim satima i raspoređuju se po centru grada, kako bi prosila. Tu informaciju smo prosledili Odeljenju pogranične policije koje se bavi i trgovinom ljudima, ali zaista ne znam šta je tu dalje urađeno, budući da nije više bilo u našoj nadležnosti. Sada zaista nemamo nikakva saznanja da postoji organizovana dečja prošnja. Inače, za takvo delo postoji mogućnost da se tretira i kao trgovina ljudima. S druge strane, takvo delo je izuzetno teško dokazati, budući da sama deca, čak i da rade za nekoga, najčešće brane i štite onoga za koga rade - priča nam Veličković.

A mimo tog socijalnog konteksta, koji je već sam po sebi dovoljno poražavajući, najrizičniju grupu malih prosjaka predstavljaju deca koja "rade" na frekventnim raskrsnicama, kao što je, recimo, raskrsnica kod Futoške pijace ili raskrsnica Futoškog puta I Bulevara Evrope. Sve što policija može, i u ovom slučaju, jeste da takvu decu prosledi Centru za socijalni rad, ali ni ovde ne postoji bezmalo nikakav način, bar ne kada je reč o instrumentima kojima sistem trenutno raspolaže, da se takva deca trajno zbrinu i uklone sa ulice.

- Činjenica je da oni predstavljaju opasnost, kako za same sebe, tako i za druge učesnike u saobraćaju. Ako bi se, ne daj bože, desilo da auto udari dete na nekoj od tih raskrsnica, vozač bi bio odgovoran jednako kao i u bilo kom drugom slučaju. Ali, realno, odgovornost je na celom sistemu, na svim državnim službama i organima, koji bi, jednom koordinisanom akcijom i multisektorskim pristupom, trebalo da rade na rešavanju problema. Mi možemo da ih uklanjamo, i to i radimo, ali se oni uvek iznova vraćaju, a jednostavno nemamo instrumenata da bilo kako delujemo protiv dece, budući da ona nisu prekršajno i krivično odgovorna - priča naš sagovornik, uz opasku da i sama situacija u kojoj se čitavo društvo nalazi čini da trajno rešenje ovog problema deluje, bar za sada, prilično utopistički.

On dodaje i da među decom koja prose ima veliki broj onih kojima to nije jedini oblik zarade, već da se, nažalost, mnogi bave i krađom i sličnim sitnijim kriminalnim radnjama, te da najveći broj njih i nakon odrastanja, bezmalo celog svog života, ostaje u sukobu sa zakonom.

NOVAC INSTITUCIJAMA, A NE PROSJACIMA: Svi prosjaci, a pogotovo deca, idu na to da kod ljudi izazovu osećanje samilosti i sažaljenja. S druge strane, verujem da bi daleko više efekta imalo to da, umesto samoj deci na ulici, ljudi povremeno doniraju novac, hranu, garderobu ili nešto slično institucijama koje o toj deci treba da brinu. Tako bi bili sigurniji da je novac otišao u prave ruke i da neće biti zloupotrebljen - veruje Predrag Veličković.

 

MAJKE SA 13 GODINA: Prema rečima Daliborke Batrnek-Antonić, koordinatorke Svratišta za decu, najveći broj mališana koji koriste usluge ove kuće ne bave se prošnjom, iako je i sama svesna da ih ima i da je bi taj problem trebalo da bude zabrinjavajući za celo društvo.
- Naša deca uglavnom zarađuju tako što pomažu svojim roditeljima u skupljanju sekundarnih sirovina, i to je već, samo po sebi, na neki način "surovo". Ono što mi ovde pokušavamo jeste da tu decu socijalizujemo, da ih naučimo pravim vrednostima, da im usadimo svest o tome koliko je bitno da idu u školu i da se obrazuju, jer je to jedini način da se izvuku iz situacije u kojoj se nalaze. Vi recimo, među prosjacima imate nemali broj devojčica koje su postale majke sa 13 ili 14 godina. Njihova deca će isto tako rađati novu decu i opet ih izvodti na ulicu, čime se priča produžava do u nedogled. Ali, ako ih, svi zajedno, naučimo osnovnim vrednostima, ako ih vratimo u školu, i oni će samim tim postati obrazovaniji i svesniji odgovornosti, kako prema sebi, tako i prema svojoj deci, a samim tim će i društvo u celini biti daleko manje problematično - kaže naša sagovornica.

Oceni vest:
0
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan