KAKVA JE PONUDA U GRADU: Probali smo i pancerote kakve su se jele pre tri decenije u lokalu u ulici Vase Stajića (FOTO)

Novosađani vole da obeduju u restoranima, a nije im strana ni fast food hrana. Kada je reč o svetskim kuhinjama, čini se da naši sugrađani nisu preterani probirači, a kako saznajemo, vole da jedu sve – od tradicionalne domaće kuhinje, preko specijaliteta sa dalekog istoka, do američke brze hrane. Ipak, čini da im najviše paše italijanska kuhinja.

Italijani u svojoj ishrani pored salate, sira, ribe i povrća, potenciraju i jela od testa. Najpoznatiji su po picama, špagetama i lazanjama, ali pored ovih specijaliteta pravi su majstori i u pripremanju pancerota.

U Novom Sadu, nažalost, ne postoji puno lokala u kojima bi naši sugrađani mogli da poruče i pojedu ovaj originalni italijanski specijalitet, a kako kažu, tamo gde se prave nisu baš najsrećnije rešenje.

Pitali smo Novosađane  gde po njihovom mišljenju pripremaju najukusnije pancerote, ali ni jedan odgovor nas nije preterano ohrabrio.

Ljubitelji ove italijanske hrane, koja se se po originalnom receptu puni paradajzom i mocarelom, ističu da su u našem gradu one uglavnom suviše debele, masne i sa malo nadeva, odnosno da preovladava testo.

– Jela sam ih i piceriji "Ćao" i nisu loše, ali su po mom ukusu previše "mekikaste", odnosno previše su debele. Nadevi su okej, a meni je omiljena mešana u koju stavljaju šampinjone, sir, pavlaku i šunku. Cena je 160 dinara – kaže Aleksandra K.

I Novosađanin Uroš P. najčešće doručkuje pancerote koje poručuje u ovoj piceriji, a kako kaže, omiljena mu je ona sa mlevenim mesom, pavlakom, šampinjonima i sirom. I po njegovom mišljenju testo je suviše debelo.

S druge strane, Gordana L. navodi kako savršene pancerote imaju u piceriji "Borsalino". Ona kaže da su skoro pa iste kao u Italiji. Istog je mišljenja i Dragana, koja nam je rekla da ih u "Borsalinu" ubedljivo najbolje prave.

I naša sugrađanka Irena navodi na savršene pancerote prave u piceriji "Borsalino", jer nisu masne i vrlo su ukusne.

A da se ona stara izreka "ukusi su različiti" po ko zna koji put pokazala kao tačna, kazuje nam Ivana H.

– Po mom mišljenju najbolje testo prave u palačinkarnici "Dizni". Pošto stanujem na Limanu često odem ili poručim hranu, a jedno od omiljenih jela su mi pancerote. Sve vrste sam probala, a najlepša mi je ona sa šunkom, sirom, šampinjonima i piletinom – kaže Ivana uz napomenu da im je cena od 230 do 350 dinara.

Novosađani koji žive na Novom naselju smatraju da najukusnije pancerote prave u piceriji "Coloseum" koja se nalazi u ovom delu grada, mada kažu kako bi mogle da budu manje masne.

Detaljnu analizu ovog italijanskog specijaliteta dobili smo od Maje Z.

– Ubedljivo najbolje imaju u piceriji "Borsalino". Najela sam se od pola pancerote, stvarno je sita, punjenje je kao i u "Ćao", ali mislim da su šampinjoni manje kiseli u nadevu. Takođe, u piceriji "Ćao" je testo vazdušastije, dok je u "Borsalinu" kompaktnije, ali nije premasno, kao što je to bilo u "Coloseumu" – kaže Maja.

Starije i srednje generacije sa setom se prisećaju i kažu kako u Novom Sadu više nema pravih pancerota kakve su se nekad davno mesile u lokalu koji se nalazio u ulici Vase Stajića.

– Čitala sam da će se ponovo da otvore lokal u kojima će se pripremati pancerote kao što su se nekada pravile u ulici Vase Stajića, mada će se on sada nalaziti na Bulevaru oslobođenja kod Železničke stanice – kaže Tatjana P.

Tragom ove informacije, reporteri portala mojnovisad.com uspeli su da dođu do prve vlasnice, ali i originalnog recepta, kao i da ponovo probaju te čuvene pancerote koje su se u Novom Sadu pravile davne 1986. godine.

Naša domaćica, Francuskinja Mišel Kotnik, zajedno sa svojim suprugom Viktorom ugostila nas je u svom domu gde je, dok smo razgovarali, za tili čas umesila i ispekla pancerote kakvih se sećaju stariji Novosađani. Imali smo tu privilegiju da gledamo kao to Mišel radi, a napravila je i presedan, jer se prvi put desilo da je naša sugrađanka sa nekim podelila svoj strogo čuvani recept.

– Krajem osamdesetih godina prošlog veka naš prijatelj Željko Crnić i ja rešili smo da ponudimo nešto novo sugrađanima, a sve na nagovor prijateljice koja je probala pancerote u Italiji. Doduše, te pancerote koje je ona jela su bile mnogo manje od ovih naših. Napravili smo originalni recept koji je vrlo jednostavan. Međutim, on je bio veoma tražen, pa su u to vreme skoro sve domaćice u gradu kod kuće pravile dizano kiselo testo punjeno šunkom i sirom – priseća se Mišel koja se posle šest godina provedenih u ugostiteljstva zaposlila u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i tamo je ostala sve do penzije.

I ona smatra da se sada pancerote ne prave na potpuno isti način kako su to oni radili i objašnjava da testo mora da se odmori, ali ne previše, jer ne sme baš suviše da naraste. Takođe, one ne smeju da se peku u rerni ili pećnici već moraju da se prže u tiganju u dubokom ulju na šporetu.

– U to vreme u Novom Sadu su bile dve picerije i nekoliko lokala gde se prodavao pomfrit. Zato smo mi rešili da donesemo neki novi ukus. Naše pancerote su se isključivo pržile na masti i kasnije u ulju u fritezi, a zatim su smo ih cedili na rešetkama kako ne bi bile previše masne. Kada je reč o testu, veoma je bitan raspored kada se šta dodaje. U to vreme najviše su nas posećivali studenti, a bilo je i dosta stranaca. Točili smo limunadu i kolu, jer nam nije bilo dozvoljeno da držimo alkoholna pića – ističe Mišel.

Upitana da li je istina da će se ponovo u gradu praviti pancerote kakve su se pravile davne 1986. godine, Mišel kaže da tu informaciju nema.

– Zaista ne znam, Željko i ja smo bili ortaci, a on je kasnije otvorio lokal na Najlonu pod imenom "Na brzaka" i mogu vam reći da pravi najbolje pice u gradu. E sad, da li on otvara ili neko drugi, zaista ne znam. Suprug Viktor i ja nemamo takvih ambicija, jer uživamo u našim penzionerskim danima – zaključila je Mišel.