Kako žive Novosađani u Nemačkoj

Nemačka je za mnoge obećana zemja. Ovo mišljenje se toliko uvrežilo da je ušlo u viceve i pošalice. Nimalo nas to ne iznenađuje, s obzirom da je Nemačka zemlja u koju se najčešće ide zbog posla. Kursevi nemačkog jezika u našem gradu su popunjeni gotovo do poslednjeg mesta.

Kako su nam kazali u birou za zapošljavanje, iz Novog Sada u Nemačku odlaze uglavnom zanatlije: moleri, varioci, automehaničari, ali i dadilje, zatim medicinski radnici i lekari, IT stručnjaci, umetnici i naučnici. Pobude su manje-više slične. Bolji život, veći standard i mnoštvo mogućnosti koje se nude.

Naš prvi sagovornik i do nedavno sugrađanin, Rajko, podelio je sa nama svoje iskustvo.

- Za Nemacku sam se odlučio jer sam ceo život slušao od naših gastarbajtera: ,,E, da vi znate kako Nemci to rade" i slično.  Odlučio sam da odem i da vidim kako to Nemci rade i razočarao sam se, mada sam se snašao relativno dobro ne znajući nemački već engleski. Problem je često u tome, što većina Nemaca, iako zna engleski neće da priča na stranom jeziku.

            Rajko

Na pitanje čime se bavi, Rajko kaže da radi kao moler, kao dosta Novosađana koji odlaze u Nemačku. Za ovom vrstom kadra postoji potražnja, ali su problem nedovoljno stručni ljudi koji odlaze u ovu zemlju.

- Radim moleraj ili na građevini jer je to najviše plaćeno. Zarađuje se 1.500 do 3.000 evra, naravno, ako nađeš nekog poštenog, jer je dosta prevaranata sa prostara bivše SFRJ. Najveća stavka je smeštaj, koji je skup i teško se nalazi. Moj je dobar za razliku od stanova nekih naših ljudi koji ovde rade.

Rajko ističe da se u pojedinim delovima Nemacke smeštaj traži i po par meseci, te da je najskuplji u Bavarskoj jer su tamo i najveće plate, iako je standard generalno dobar, a Nemačka uređena država.

- Nemci su dosta hladan narod. Njih ništa ne interesuje, život im se svodi na posao i kuću do penzije. To je ono što mi se ne dopada. Ono što je zanimljivo, ne mrze ljude sa prostora bivše Jugoslavije, ali ne vole ove koji su nedavno došli iz Sirije, Avganistana, Pakistana.

Melanija nešto duže živi i radi u Nemačkoj. Na ovaj korak odlučila se zbog posla koji su joj ponudili sa biroa. Nakon što je dobila sve potrebne papire, preselila se sa porodicom.

- Završila sam srednju medicinsku školu i jako sam želela posao. Palo mi je na pamet da apliciram preko Nacionalne službe za zapošljavanje i dobila sam posao u Nemačkoj. Nisam mogla da verujem! Mislila sam da je u pitanju prevara. No, oni su mi sredili i papire,a trajalo je sve šest meseci. U međuvremenu sam propustila da upišem fakultet, ali šta da se radi. Otišla sam sa mužem u Nemačku i otpočela novi život.

Kako ona ističe, snašla se odlično jer je jednostavna. Kako tvrdi, plata je dobra i od nje može lepo da se živi. Polako se skuplja, pribavlja. Na početku se živi skromnije, ali standard dođe vremenom. Po njenom iskustvu, potrebno je par godina da se čovek ,,sredi''. Kada se to desi, onda kreću lepe stvari kao što su česta putovanja za koja se ne štedi godinu dana.

- Često putujemo. Najčešće je to Amsterdam ili Pariz, na kratko, jer su nam ovi gradovi blizu. Skokneš do njih i ne osetiš.

Na pitanje da li Nemci prihvataju strance, ona nam je odgovorila da prihvataju poštene, vredne i kulturne ljude, da ne mrze ,naše'', ali da isto tako ne simpatišu ljude koji dolaze iz Turske i sa Bliskog istoka.

Aleksandra, recimo, ima drugačiju životnu priču.

- Bavim se naukom, a došla sam kada sam dobila stipendiju za doktorske studije. Nakon završetka vratila sam se u Novi Sad, međutim, nije bilo šanse za nastavak naučne karijere ni na jednom univerzitetu u Srbiji. Tada sam prihvatila ponudu profesora Kala sa Instituta za slavistiku i od marta 2011. radim kao asistent na predmetima iz južne slavistike i interdisciplinarnih studija o Jugoistočnoj Evropi. Nakon decenije života, mogu da osetim Jenu kao svoj dom.

Ono u čemu se svi slažu, jeste da se odmah primeti da je standard neuporedivo bolji, da su plate pet do šest puta veće i da je država sredjena i organizovana.

Recimo, svako ima dečiji dodatak koji iznosi 200 evra po detetu mesecno. Ako ste prijavljeni na poslu, školstvo i zdravstvo su besplatni. Naši ljudu, ako su nekvalifikovani, najčešće rade na gradjevinama, ali i da je sve više kvalifikovanih inženjera, medicinskih sestara, lekara i posebno programera.

 -  U Nemačkoj ima toliko stranaca da su Nemci već navikli. Imaju najpozitivniji odnos prema migrantima iz EU, jer je to njihov projekat. Veliki broj stranaca je odrastao u Nemačkoj tako da svaki Nemac zna nekoga iz škole, sa fakulteta ko je poreklom iz neke druge zemlje. Ima puno Rusa, Poljaka, a sada i Sirijaca. Nemci migrante iz bivše Jugoslavije uglavnom vezuju za rat i u njihovoj svesti većina je došla tokom raspada SFRJ, iako je zapravo veliki broj došao kao gastarbajteri još 70-ih godina.

 Ona podvlači da je njeno iskustvo sa Nemcima najpozitivnije, kao i da ima puno prijatelja među njima. Važe za korektne na poslu, privatno suzdržane, i u odnosu na Turke su poprilično rezervisani, ali bez otvorene netrpeljivosti.

Da li je Nemačka obećana zemlja? Verujemo da posle ovog teksta i iskustva naših sugrađana, možete lakše sebi da date odgovor na ovo pitanje i procenite da li vredi razmisliti o selidbi, spakovati kofere, otići i započeti nov život u inostranstvu.

Autor: Marija Bjelica