Izvor: N1 / Fotografija: Ilustracija/Mojnovisad.com
Kako Srbija tretira albansku manjinu i šta znači "pasivizacija" adrese
Hiljade Albanaca sa juga Srbije brišu se sa svojih adresa ukoliko odu u inostranstvo. U Berlinu zbog toga vlada zabrinutost, dok srpske vlasti negiraju da je u pitanju diskriminacija.
Safeta Demirija je dočekalo neprijatno iznenađenje kada je u avgustu 2019. godine pokušao da obnovi registraciju za poslovna vozila.
– Uopšte niste ovde prijavljeni – rekli su mu službenici u opštini Medveđa.
Kao poslovni čovek, on živi između rodne Medveđe gde ima turistički objekat i firmu za telekomunikacije i Beča gde vodi građevinsku firmu.
Ali, od tog leta pre pet godina, Demiri najednom nije više bio prijavljen u gradiću gde njegovi preci žive duže od dva veka. I to protiv svoje volje.
Demiri nije jedini – deli sudbinu hiljada ljudi iz takozvane Preševske doline u Srbiji, koju nastanjuju mahom Albanci. Sve više njih se žali da su naprosto izbrisani.
Razlog je etnička pripadnost, smatra naučnica Fljora Ferati-Zaksenmajer sa Univerziteta u Getingenu. Ona i sama potiče iz regije i početkom prošle godine je napisala analizu koju je objavio Institut "Maks Plank".
Fenomen je slučajno otkrila 2016. kad je bila u regionu.
– Svaki drugi Albanac sa kojim sam pričala rekao mi je da ga institucije brišu iz registra stanovnika – kaže Ferati za DW.
Istraživanje je, kaže, pokazalo da se to radi sistematski. Zvanično, u Srbiji se to zove "pasivizacija" adrese. Ako se utvrdi da osoba ne živi onde gde je prijavljena, onda se briše.
Ali to se, kaže Ferati, dešava i na prepad – pogađa i ljude koji su na odmoru ili kakvom drugom putovanju. Uglavnom im ne uspeva da povrate svoju adresu. To ima teške posledice u pristupu javnim uslugama, novom pasošu ili zdravstvenom osiguranju.
U studiji ove naučnice se navodi da je cilj smanjenje albanskog stanovništva na jugu Srbije.
Posebno je problematično za Albance koji od rata 1999. žive i rade na Kosovu, kaže Enver Haziri, koji na Kosovu vodi kancelariju za ljude poreklom iz Preševske doline.
Mnogi takvi Albanci su proterani nakon završetka rata. Na Kosovu su primljeni – ali nisu zvanično registrovani. Mnogi od njih su, brisanjem iz srpskih datoteka, sada praktično bez ikakve države i na rubu društva.
Helsinški odbor za ljudska prava je nazvao pasivizaciju adresa jednom vrstom "administrativnog etničkog čišćenja".
U tom delu Srbije – u Preševu, Bujanovcu i Medveđi – živi oko 60.000 Albanaca.
Uprkos tome što su većina u tim opštinama i što je Srbija potpisala sve konvencije o zaštiti manjina Saveta Evrope, Albanci bivaju sistemski marginalizovani, kaže Šaip Kamberi, jedini albanski poslanik u srpskom parlamentu.
Kamberi je nedavno bio u Berlinu kako bi zainteresovao nemačku Vladu i parlamentarce za ovu tematiku. Poslanici sa kojima se sreo su zabrinuti.
Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu apeluje na sve strane da "u skladu sa obavezama obezbede transparentno i pravedno postupanje".
Srpske vlasti ne poriču da se adrese pasiviziraju, ali isključuju mogućnost da je u pitanju diskriminacija Albanaca. Krajem prošle godine je ondašnji ministar za državnu upravu Aleksandar Martinović rekao medijima da se odjavljivanje ljudi sa adresa dešava u skladu sa zakonom.
Srpska Vlada do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na upit DW.
Safet Demiri sa početka priče je, kao i mnogi drugi Albanci, podneo žalbu Ustavnom sudu u Beogradu. Računaju da ni tamo neće dobro proći te da će ići pred Evropski sud za ljudska prava.
Borko
pre 124 dana i 14 sati
Kada se to radi srbima u Hrvatskoj, članici Evropske unije, onda to nikoga ne zabrinjava?
Tante za kukuriku
pre 124 dana i 13 sati
Evo, suze mi kreću. Nego, šta rade sa Srbima na Kosovu?
Новосађанин
pre 124 dana i 9 sati
Нису у Србији а очекују да овде остварују права? Па не може.
Истражите мало шта се ради Србима на окупираном Космету и у Хрватској.