Iznajmite policu i zaradite: Evo i kako (FOTO)

Zbog sve lošijeg kvaliteta nove garderobe, ali i zbog ekonomske krize Novosađanke sve češće pazare u prodavnicama polovne robe koje posluju po principu iznajmljivanja police i ofingera kako bi prodali svoje stare ili nepotrebne stvari.

Stvari koje godinama skupljaju prašinu, odeća obučena jednom ili nijednom, pokloni koji nam se nisu dopali samo stvaraju nered i idealni su da se prodaju i da se zaradi koji dinar.  

U radnjama ovog tipa mogu se kupiti čiste, sortirane stvari koje donose građani. 

Nedeljno iznajmljivanje police košta 500 do 800 ili 1.000 dinara, u zavisnosti od lokacije u gradu. 

Novosađani koji žele da prodaju stare stvari nemaju potrebe da stalno dolaze u radnju jer će trgovci umesto njih to učiniti i obavestiti ih. Moguća je i prodaja novih, nekorišćenih predmeta i garderobe.

Inače, kako primećujemo neke od ovih prodavnica u Novom Sadu su zatvorene, a neke nove otvorene…

Jedna od novootvorenih je na Limanu 4, gde su zadovoljni svi: i kupci i prodavci, ali i vlasnica koja iznajmljuje police.

- Zaista donose sve, samo još nameštaj nemamo.  Kod nas u radnji ima svega, a ako me neko pita da li imate to, ja odmah znam da imamo - kaže Nataša, vlasnica jednog takvog objekta u gradu. 

Ona kaže da je "Limanska svaštara" napravljena sa idejom da se posreduje u trgovini sa stvarima koje građani donesu kod njih.

- Uvek sam se pitala šta ljudi rade sa svojim starim stvarima. Neki nemaju vremena da idu na Najlon, a mnogima je i daleko jer nemaju kola. Zato sam rešila da otvorim prodavnicu ovog tipa. Evo kako to izgleda u praksi:   ustupam policu za iznajmljivanje, gde građani prodaju stvari, a cenu sami   formiraju. Cena zakupa je 500 dinara za deset dana. Uglavnom dolaze žene, koje se žale da im je kuća pretrpana stvarima koje ne nose ili koje su dobile, a ona nije po njihovom ukusu - garderoba, nakit, knjige, suveniri, porcelan, satovi ili druge kućne stvari – navodi sagovornica.

 
Cene su od 100 pa do 1.500 dinara. Jakne i obuća su uglavnom oko hiljadarke.

Za svaku stvar koju građani donesu da prodaju dobiju nalepnicu sa šifrom koju potom stavljaju u prostor koji je neko iznajmio.

Kako saznajemo, često se dešava da žene nešto prodaju, a kasnije kada dobiju novac, kupe neku drugu stvar koja im se dopala.

Marina, zakupac jedne ovakve police kaže da uglavnom donosi dečju garderobu.

- Ranije sam poklanjala dečje stvari, ali od kad se ova prodavnica otvorila, donesem, platim policu, formiram cene koje nisu previsoke. Nešto i zaradim, a taj novac uglavnom dam deci za užinu ili kada idu u bioskop. Ponekad ako nađem nešto što im odgovara, kupim – kaže Marina.

Milena, koja radi u obližnjoj pekari, postala je redovna mušterija. S obzirom na to da joj je mala plata, kaže da se u ovakvim prodavnicama obuče od glave do pete. Kupuje nakit za svega 100 do 200 dinara, a često pronađe i lepe stvari za bebu, pa to kupi svom unuku.

Foto i tekst: Ljiljana Natošević Milovanović