IZ ISTORIJE NOVOG SADA: Palata kao najomiljeniji slikarski motiv starog gradskog centra

Palata "Gvozdeni čovek" u Njegoševoj ulici 2 izgrađena je 1908/9. godine u stilu secesije. Projektant je bio Karolj Kovač.

Zemljište na kome je palata izgrađena prvobitno je zauzimalo Rimokatoličko groblje. Kasnije se na njemu našla masivna ugaona spratna kuća, vlasništvo Rimokatoličke crkvene opštine, koja je 1846. ustupljena i preadaptirana za potrebe novosadskog Magistrata.

U prizemlju su tada smeštena odeljenja zemljišnih knjiga, pasoša i arhive, a na spratu više kancelarija za potrebe raznovrsnih stručnih službi, pored ostalih i za varoškog inženjera. Ubrzo je, u danima velikih stradanja grada, juna 1849. godine i ova kuća izgorela i dopola bila srušena.

Preduzeta je velika obnova i po sačuvanim planovima za ovaj posao angažovani su "baumajster" Teodor Šeft i zidarski majstor Andreas Haner. Izgled kuće dobro je poznat sa mnogobrojnih starih razglednica najvažnijeg gradskog trga. Kuća je u prizemlju imala lokale, sedam prozorskih osa ka Trgu, jednostavno obrađene fasade sa arhitravnim frontonima nad prozorima, a na samom uglu, iznad prizemlja, apliciranu figuru "gvozdenog čoveka", po kome je i nazvana.

Za istog vlasnika, Rimokatoličku crkvenu opštinu, izgrađena je 1908/9. godine reprezentativna dvospratna palata u novom vladajućem secesijskom stilu, čime je izgled ovog ugla veoma izmenjen.

Palata je bila stambeno-poslovna, u prizemlju su lokali (sada je na uglu "Erste banka", a u krilima su restorani), a na spratovima veliki, udobni stanovi.

Problem autorstva ovog značajnog arhitektonskog dela dvojako je tumačen. Na osnovu svedočenja Olge Arpadi, ćerke graditelja Bele Pekla, njemu je pripisan projekat. No, pronalaskom dela projekta overenog 1908. godine, ličnim potpisom i pečatom Karolja Kovača, arhitekte iz Budimpešte, čini se pouzdanijim zaključak da je on autor. Utoliko pre što sećanja često umeju da budu nepouzdana, pa i subjektivna, a i zbog toga što je ovaj projektant gotovo istovremeno u Novom Sadu prisutan i kao autor monumentalne Vinklove palate (1906/1907.)

Kao na još nekoliko objekata u gradu, i na ovom je dosledno sproveden tada zastupljeni stil. Fasade su živopisno rešene u stilu secesije, naglašene erkerima – na fasadi iz Njegoševe ulice tri i jednim na fasadi postavljenoj ka trgu. Na zasečenom ugaonom delu su dva balkona, u vertikali, onaj na prvom spratu podržan je jakim konzolama, dok balkon na drugom spratu podržavaju stubovi sa polukružnom nadgradnjom formirajući tako, sve zajedno, veoma upečatljiv arhitektonski pasaž.

Kao da sve to nije bilo dovoljno, pa je arhitekta u vertikali balkona iznad krovnog venca postavio namensku nišu u kojoj je "gvozdeni čovek" i visoku kupolu u pozadini.

Na lokalima u prizemlju su veliki zastakljeni otvori, na prvom spratu jednostavni pravougaoni, a na drugom prozori u gotičkoj konstrukciji. Uz erkere, vertikale fasada naglašene su pilastrima sa biljnim ornamentom na mestima kapitela i oni prodiru do gornje kote ukupne visine zida. Na krovnom nadzitku je niz konzola i friz srcolikih ornamenata. Visina fasadnih zidova potencirana je i trougaonim zabatima koji prate vertikalu erkera i ugaone partije objekta.

Komunikacija za stambene prostore na spratovima izvedena je velikim ajnfort prolazom na krilu iz Njegoševe ulice. Masivna gvozdena krila sa bogatim secesijskim giterima i u drvetu rezanim partijama, zatvaraju ovaj prolaz. Po vertikalama zidova prolaza su štuko ornamenti oblikovani u stilu primenjenom na ovoj palati. Na njegovom kraju, u prostoru izgrađenom van osnovnog gabarita objekta, smešteno je trokrako stepenište sa ogradom od livenih gvozdenih elemenata i vitražima na prozorima znatnijih dimenzija gde su izvedene geometrijske kompozicije.

Osnova palate je oblika ćiriličnog slova Š, te ona znatno pokriva raspoloživu ugaonu parcelu na kojoj je izgrađena. Zbog te okolnosti dvorište je stešnjeno i iz njega su teško vidljive dvorišne fasade. Na njima su komunikacioni balkoni sa odgovarajućim gvozdenim ogradama. Stilskim odlikama objekta usklađeni su krajevi balkona u vidu polukružnih ispusta.

Palata "Gvozdeni čovek", uz onu na susednom uglu podignutu gotovo istovremeno (Vojvođanska banka), već jedan vek predstavlja jedan od najomiljenijih slikarskih motiva starog gradskog centra. Do najsitnijih detalja zastupljena je secesijska estetika, ali tako što je u konceptu arhitektonskog i dekorativnog rešenja autor projekta veoma vodio računa o blizini neogotičke Crkve Imena Marijinog, te je kao krajnji rezultat postignut veoma uspeo urbanističko-arhitektonski sklad.

Preuzeto iz knjige: Novi Sad od kuće do kuće, autora Donke Stančić u izdanju Studija Bečkerek