IZ ISTORIJE NOVOG SADA: Čuvena zgrada koja je odolela vremenu

Zgrada poznata kao Jerkovićeva palata nalazi se na Trgu Marije Trandafil 12.

Spratnu palatu sa četiri prostrana stana na nekadašnjem Žitnom trgu podigao je 1909.godine žitni trgovac Jovan Jerković.

On je, kao materijalno dobrostojeći građanin, mogao sebi da obezbedi projekat kod, u to vreme, ovde prisutnog čuvenog budimpeštanskog arhitekte Lipota Baumhorna. Te godine je upravo bila završena Sinagoga, a neposredno pre toga i ostala njegova novosadska secesijska dela – Katolička štedionica i Menratova palata.

Kuriozitet je da je Jerkovićeva kuća do danas zadržala isključivo stambenu namenu i da na njoj tokom proteklog vremena nije došlo ni do najmanje fizičke promene. Takođe je izuzetna okolnost da se jedan Srbin odlučio da gradi kuću u stilu secesije. Mora da su mu se dopala već izvedena Baumhornova dela, koji je tada kao autor bio pri ruci za sklapanje posla.

Posle Jerkovićeve smrti, naslednica palate je postala njegova žena Dana, učiteljica. Ona je stan u kome su stanovali prodala 1931. advokatu Žarku Tominu, dok su ostala tri stana kasnije nacionalizovana.

Spratna palata, čija je gradnja, u nizu susednih objekata i na uličnoj regulaciji, završena tokom 1909. godine, od samog nastanka bila je podignuta sa isključivom namenom da služi kao stambeni objekat. Taj karakter, bez obzira na danas aktuelna pretvaranja spavaćih soba u zubarske ordinacije i advokatske kancelarije u stilskim objektima starog jezgra, ovde je sačuvan.

Baumhorn je svakako bio zaslužan što su pojedini delovi grada tokom prve decenije dvadesetog veka dobili snažan secesijski pečat. Palata je koncipirana i izgrađena tako da zajedno sa dvorišnim parternim objektom sa četiri stana, čini jedinstven zatvoren graditeljski blok. Premda je dvorišna gradnja prizemna sa krovom na jednu vodu, jasno je da se radi o stilski jedinstvenoj celini. Obrada fasada dvorišnog objekta je skromnija, ali u detaljima, posebno naglašenim na stolariji, dosledno je sprovedena secesija koja je primenjena na glavnom objektu.

Reprezentativna palata je do danas sačuvana u izvornom obliku, gotovo bez i jedne građevinske intervencije što je zasluga stanara koji pažljivo čuvaju stilsko nasleđe, održavaju ga, a redovno brinu i da dvorišni prostor popločan klinker opekom bude uredan.

Palata, kao glavni ulični deo ovog graditeljskog bloka, nosi sve odlike mađarske secesije. Osnova je pravilno ćirilično slovo P. Fasada je izvedena u kombinaciji tri vrste materijala: fasadne opeke, ružičastog kamena i maltera. Vertikalna podela fasade na pet delova izvedena je jednostavnim pilastima od opeke kojima su, istovremeno, omeđani rizaliti i raspoređene prozorske ose. Uz primenu tri vrste građevinskih materijala, živopisnosti fasade doprinosi i raznovrsna tipologija polukružno konstruisanih prozora. Zastupljene su monofore, bifore, trifore, okulusi i dva trokrilna prozora u parteru većih dimenzija sa gornjim rubom u segmentu elipse. Kao važni i dominantni elementi, na ovoj fasadi, pojavljuju se polukružni erker nad glavnim ulazom koji je centralno postavljen i dva balkona na kamenim konzolama smeštenim pri uglovima, na bočnim rizalitima, sa upečetljivim ogradama od kovanog gvožđa.

Visina ulične fasade potencirana je sa tri snažne zidane atike višestranih kontura koje su pozicionirane iznad rizalita. Ona u središtu je posebno naglašenih dimenzija i nadzitkom je spojena sa dve bočne atike. Na taj način izvedenom, gornjom završnicom ove atraktivne fasade, za prolaznike je prikriven krov objekta čiji je pokrivač još uvek sačuvan u izvornom materijalu, a to su u vreme gradnje aktuelne eternit ploče.

U duhu secesije rezani su i dekorativni ornamenti na krilima ulazne kapije. Dekoracija je preneta i na zidove ajnforta, koji je visok i izdeljen sa tri poluelipsasta prstena. Zidovi su bogato ukrašeni ornamentima od kojih su najupečatljiviji motivi maski, bilje na kapitelima pilastera i raznovrsni frizovi.

Ulaz za stepenište koje vodi na sprat smešten je na levi zid ajnforta. Tu su izgrađena dva stuba kružnog preseka, a na četvorokrakom širokom stepeništu su lepo oblikovana gazišta i podesti kao i stilski dosledno izvedena ograda od livenog gvožđa. Zanimljiv detalj je secesijski fenjer na struju, postavljen na početku prvog drvenog rukohvata.

U prizemlju i na spratu su prostrani i luksuzni stanovi, sa ulaznim vratima rađenim u kombinaciji drveta, stakla i gvožđa. Podrumski prostor zauzima ukupnu površinu kuće, a karakteristika njegove konstrukcije je pruski svod.

Preuzeto iz knjige "Novi Sad od kuće do kuće", autorke Donke Stančić, u izdanju Studija "Bečkerek"