ISTRAŽUJEMO: Ima li novogradnja uticaja na cenu nekretnina u Novom Sadu

Građevinski sektor u Novom Sadu nije uzdrman, uprkos ekonomskoj krizi izazvanoj usled pojave epidemije korona virusa.

Čini se da u ovom trenutku važi modifikovani stih "Gde god nađeš zgodno mesto, tu zgradu izgradi", jer praktično nema lokacije niti kvarta u kojem ne niče stambeni objekat ili je u planu njegova izgradnja.

Ubrzano se gradi i veliki kompleks zgrada uz kružni tok na početku Bulevara Patrijarha Pavla. Mada stanovi još nisu gotovi, uveliko su u prodaji, a cena kvadrata u izgradnji je od 1.400 do 1.600 evra i naviše.

Zato smo istražili da li ubrzana izgradnja ima uticaj na cene nekretnina i da li kompleksi poput ovog diktiraju cene stanova u Novom Sadu.

Menadžer prodaje iz "Solis nekretnina" Ivan Radulović kaže kako je Kovid-19 svima doneo izazove u poslovanju, što se odrazilo i na agencije za prodaju nekretnina.

– Trzište nekretnina trenutno funkcioniše sasvim normalno, što ne treba da čudi, jer Novi Sad postaje centar rada i života ljudi iz manjih sredina. Ukoliko se doseljavanje nastavi ovim tempom, za 10 godina bi mogao da preraste u milionsku prestonicu – objašnjava Radulović.

On kaže kako cene na tržištu nekretnina, u stvari, diktira potražnja, a ne ubrzana izgradnja.

– To što se gradi veliki broj zgrada je posledica velike potražnje i velikog broja kupaca, a ne odraz izgradnje. Ovoliko gradilišta zapravo ide u prilog kupcima, jer se na taj način stvara zdrava konkurencija među investitorima što dovodi do većeg kvaliteta gradnje zgrada – kaže naš sagovornik.

Dodaje kako svaki investitor ima svoju filozofiju u formiranju cena, a na to najviše utiču lokacija i kvadratura nekretnine. Kako navodi, cena stana u izgradnji u odnosu na cenu useljivog stana je manja, ali jedino ako se takav stan kupuje u predugovaranju ili početnoj fazi izgradnje. Međutim, dešava se da kasnije prvi vlasnik prodaje useljiv stan po mnogo višoj ceni.

Govoreći o lokacijama, Radulović ističe kako su i dalje najatraktivniji centar, Stari grad, Grbavica i Limani, pa su tako i cene na tim lokacijama najviše.

– Promenom urbanističkih planova sada i drugi delovi grada postaju veoma atraktivni, poput Telepa, Adica, Veterničke rampe i Petrovaradina. Svedoci smo da Veternik postaje predgrađe Novog Sada i već je praktično povezan sa gradom kao i druga naselja. Zato se pretpostavlja da će cena kvadrata i u Veterniku vremenom da raste – prognozira ovaj menadžer.

Ukoliko jagma za stanovima bude na sadašnjem, veoma visokom nivou, neće biti ekonomski opravdanog razloga da dođe do značajnih promena cena. Mada dobar deo u formiranju cena ima i makroekonomska situacija.

– Srbija je tržšte gde se 70 odsto stanova kupuje gotovinom, što zapravo pruža stabilnost na trzištu nepokretnosti. Recimo, američko tržište se u 90 odsto slučajeva finansira kreditima i to je razlog što se kod njih promena već oseća – ističe Radulović.

A ukoliko dođe do poremećaja svetske ekonomije, ni jedna zemlja, pa tako ni Srbija, neće biti izuzetak.

Sagovornik portala Moj Novi Sad smatra kako prodavci prave grešku, najčešće jer ne uzimaju u obzir da li postoji potražnja za nekretninom koju žele da prodaju, što dovodi do toga da njihov stan stoji mesecima u ponudi ili uopšte ne uspevaju da ga prodaju.

Iz tog razloga smatra da bi bilo poželjno da se oni, kao i investitori, obrate iskusnim i licenciranim agentima, koji će im preneti realnu situaciju sa tržišta i daće im realne cene po kojima se određena nekretnina može prodati.

Inače, cene se u odnosu na predhodni period nisu znatno menjale, te je najskuplji kvadrat i dalje u delu grada oko Sajmišta, gde je metar kvadratni u proseku 2.000 evra. U blizini Spensa, u okolini Riblje pijace i na Podbari kvadrat je oko 1.640 evra, a na novoizgrađenim bulevarima cena kvadrata stana je od 1.450 do 1.600 evra. I dalje su najjeftiniji stanovi na Satelitu, u Adicama, Veterniku i Petrovaradinu, gde je prosek oko 1.000 do 1.200 evra po metru kvadratnom.