ISTRAŽUJEMO: Evo koje obućarske usluge Novosađani najčešće traže

Jesen je godišnje doba kada Novosađani tragaju za cipelama i čizmama koje će biti tople, a pritom i nepromočive.

Međutim, pronaći vodootporne cipele u prodavnicama prava je umetnost, jer na deklaracijama uglavnom piše "samo za suvo vreme".

Zato mnogi naši sugrađani muku muče sa nekvalitetnom i neudobnom obućom, posebno kada se ona odlepi, podere ili kada je jednostavno leva cipela udobnija od desne i obrnuto.

Mnogi novosadski kupci tada pokušavaju da ih reklamiraju, ali ponekad uzalud.

Razlog tome je što mnogi uvoznici često prepravljaju deklaracije kako bi se ogradili od mogućih reklamacija i izbegli zamenu ili povraćaj novca.

Originalne natpise na kutijama "water resistant", "all weather conditions" ili "waterproof", zamenjuju nalepnicama na kojima piše "obuća za suvo vreme".

Zato su retki oni koji pokušaju da ostvari svoje prava, jer smatraju da je zamena cipela ili patika ravna "borbi sa vetrenjačama".

Ipak, naša sagovornica Jovana B. jedna je od retkih koja se, svaki put kada joj pukne obuća, bori za svoja prava.

Jovana objašnjava da je nekoliko puta reklamirala sinovljeve patike, jer su se vrlo brzo rašile odnosno pukle.

– Ono što malo ljudi zna jeste da je vrlo važno da imate fiskalni račun. Nekada je garancija bila šest meseci, a sada je dve godine. Uglavnom sam uspevala da reklamiram i zamenim obuću za isti model. Više puta je to bilo pozitivno iskustvo, ali bilo je i loših – navodi našasagovornica.

Naime, ona je kupila patike preko top šopa koje su pukle posle samo 20 nošenja, ali, kako kaže, prošlo je šest meseci, koliki je tada bio rok za reklamiranje. Odnela ih je kod obućara, ali joj je on rekao da ne mogu da se poprave.

Mnogi drugi sugrađani takođe će pre odneti cipele, patike i čizme kod obućara nego što će ih reklamirati, jer znaju koliko je to mukotrpan i mučan posao.

Ove zanatlije se slažu da sada imaju mnogo više posle nego pre 20 godina, a Novosađani najčešće obuću donose radi popravke raspalih đonova i lepljenja patika.

Na Limanu 3 u Balzakovoj 15, braća Goran i Dragan Čobanović u svojoj zanatskoj radnji "Usluga" vredno popravljaju sandale, cipele, patike i čizme, punih 25 godina, a posao su nasledili od oca Boška, koji ju je na ovom mestu otvorio davne 1982. godine.

Njih dvojica uglas kažu kako posla ima više nego ikad, a razlog je nekvalitetna obuća koja se danas prodaje u skoro svim prodavnicama u gradu.

– Podjednako nam dolaze Novosađani koji su kupili cipele ili patike za 2.500 i oni koji su za obuću dali 25.000 dinara. Sve je to bofl roba, jer je domaća industrija propala. Naš otac je imao mnogo manje posla pre 40 godina, jer su se tada popravljali isključivo đovnovi, lice i taban. Sve ostalo što ne valja, građani su bacali. Danas se radi sve, a naročito su kritične patike. Obuća se ne štepa već se lepi, pa neretko imamo mušterije koje samo posle dve nedelje od kupovine zatraže našu pomoć – pričaju Goran i Dragan.

Goran navodi da je do pre 20 godina cena diktirala kvalitet, međutim, više nije tako, jer roba koju se uvozi u Srbiju tera kupce da se ponavljaju na svakih godinu dana. S tim da ne treba da zaboravimo da naše plate i standard, generalno, takav način potrošačke politike ne mogu da izdrže.

Osim što Novosađani dolaze zbog raspalih i odlepljenih patika, propali đonovi i otpale štikle takođe mnogima zadaju muku.

– Poslednjih desetak godina obuća se uopte više ne šije, isključivo se lepi i zato preko 90 odsto slučajeva i našeg radnog vemena svede se, nažalost, na lepljenje obuće. Mušterije nas mole da proštepamo takvu obuću, ali to je jednostavno nemoguće, jer nema prostora za štep. Ono što možemo da učinimo za njih jeste da ponovo zalepimo kvalitetnijim belim lepkom. Druga bolna tačka su materijali od kojih se prave cipele i patike koji su veoma lošeg kvaliteta. Imamo slučajeve da nam mušterije donesu sportsku obuću koju su platili 30.000 dinara, a njima se ona za mesec dana probuši na mestu gde je palac. Liveni đovoni cipela i patika, kao i čizama,  prava su katastrofa, jer su šuplji i usled hodanja bukvalno se raspadnu – navodi Goran i ističe da kada kažu mušteriji da ta usluga staje 1.000 dinara, ona se pobuni uz opasku da je nove platio 2.500 dinara.

Dame isto tako muku muče, najčešće sa štiklama koje im neretko otpadu na ulici. Međutim, obućari to ne smatraju velikim problemom, jer mogu bez "po muke" da ih zamene novim i kvalitetnijim.

Ono sa čime se još suočavaju kod popravki jeste iscepana postava na lubu. Ovo može da predstavlja veliki problem jer kada se ona istroši obuća postaje neudobna, počinje da žulja i ako se ne reaguje na vreme lub se deformiše i puca. Ni zamena cibzara na ženskim i muškim čizmama im nije strana, pošto se i to brzo pokvari.

U poslednje vreme imaju i vrlo interesantne situacije, gde mušterije traže da im samo jednu cipelu stave u kalup, pošto je neudobna i žulja, dok je sa drugom sve u redu.

– Novosađani se najviše žale na kvalitet obuće iz "Metroa" i "Dajhmana", mada one jesu lepe na oko, cene su vrlo povoljne, ali je kvalitet nikakav i brzo se pohabaju. Ipak, ljudi će pre doneti kod nas da poprave, nego što će otići da reklamiraju, jer su uvoznici i prodavci našli začkoljicu. Oni bukvalno na svakoj deklaraciji napišu da je obuća za suvo vreme. Ono što moramo da naglasimo, sva ona je pravljena za svaku vremensku priliku i ako je kvalitetno napravljena u fabrici, nema bojazni da će se posle prve kiše raspasti – zaključila su braća Čobanović.

Cene obućarskih usluga kreću su od 200 do tri hiljade dinara, što je slučaj ukoliko se menja ceo đon.