"HOGAR": U kultnom kafiću na Grbavici gosti uživaju pune tri decenije

Opuštena atmosfera, odlična kafa, lokal uvek pun gostiju (i u 8 ujutru i u 11 uveče), omiljen svim generacijama, a letnja bašta sva u zelenilu... Ovaj, pomalo skriven, kutak u Krilovoj ulici, koji je nedavno proslavio 30 godina postojanja, predstavlja oazu svima koji vole da se ispričaju sa prijateljima ili iskuliraju sami, uz piće i dobru muziku.

Povodom zavidnog jubileja, koji je obeležen žurkom 1. marta, naš sagovornik je dugogodišnji vlasnik kafea "Hogar", Pavle Kežić. Ovaj Novosađanin, rođen 1962. godine, dugo je bio u svetu sporta, najviše košarke. Ugostiteljstvom je počeo da se bavi 1996. godine, kada je preuzeo ovaj lokal od svog poznanika Željka Čolakovića Čole i njegove sestre Željke, koji su ga otvorili dve godine pre toga.

– U to doba sam imao momke koji su brinuli o svemu, jer sam bio zaposlen, a neko vreme je i Čola nastavio da radi kao menadžer. Ubrzo prelazim  u lokal i tada obraćam pažnju na mnoge detalje: od espreso kafe, preko obuke konobara i ulaganja u lokal, do uvođenja još jedne smene... Puno je generacija konobara ovde prošlo i uvek smo funkcionisali na nekoj drugarskoj osnovi. Sve je stvar dobrog i fer dogovora, nikad niko od mene nije strepeo – kaže Pavle za portal Moj Novi Sad.

Naglašava da su konobari u ovom lokalu uglavnom bili visokoobrazovani, a uvek je veoma vodio računa kakve osobe zapošljava.

– Učtivost je kod nas neophodna. Prema svakom gostu se jednako ophodi, bilo da on dođe u radničkom odelu ili maksimalno doteran, devojke i momci koji rade obratiće mu se na isti način sa jednako poštovanja – istiće Kežić i dodaje da mu je jednako važno i da je osoblje zadovoljno uslovima rada, a samim tim se tu i zadržavaju dugo.

Upravo taj odnos prema gostima smatra i najzaslužnijim za opstanak "Hogara" svih ovih godina, ali je jedan od razloga svakako i – jako dobra kafa.

– Svi hvale naš kapućino i pitaju u čemu je tajna, a ja kažem: u ljubavi (smeh). Produženi espreso sa mlekom je isto odličan i uvek težimo da kafa bude što bolja. Ljudima se dopada i što držimo cene dosta popularne u odnosu na grad, a nama je važno da su gosti zadovoljni – opisuje novosadski ugostitelj.

Imaju i sjajnu ponudu čajeva i osvežavajućih pića, a uveče se često služi i pivo. Rakija je, prema rečima vlasnika, vrhunska, pogotovo "dunja". Ponudu pića su, pre nekoliko godina, obogatili i toplim sendvičima, koji su izuzetno kvalitetni.

– Mnoge stvari smo uveli prvi u gradu, kao što su agregati za struju, plazma TV, sušači ruku, senzori za sapun... Svaku inovaciju koju bih video, odmah sam nabavljao – napominje Kežić.

Nakon prvog plazma TV, sada već davnih godina, kupljen je još jedan, pa je tako već više decenija uobičajeno da se grupno gledaju bitne utakmice i mečevi i strasno navija. Zabave i dobre atmosfere ne manjka, pa je bilo i dosta svirki.

– Ovde je proslavljeno puno rođenja dece, rođendana, pa čak i nekoliko svadbi. I ja sam tu proslavio rođenja unučadi, uz tamburaše. Lokal ne dajem u zakup, ali može da se odvoji jedan deo za slavlje. Karaoke veče organizujemo svakog meseca (osim leti, da ne smetamo komšijama) i to bude humanitarnog karaktera – navodi Pavle.

Preživeo je "Hogar" i teške momente, ali se, kao i viking čije ime nosi, šarmantno i hrabro izborio sa svim društvenim nedaćama. Za vreme bombardovanja lokal je sve vreme radio i bio dupke pun, a koronu su iskoristili za kompletno renoviranje.

Od '94. do sad, puno puta je menjao izgled. Prvobitna bašta je kasnije zastakljena, čime se dobilo na veličini unutrašnjeg prostora, pa se retko desi da, i pored odlične posete, ne nađete slobodan sto ili separe. U enterijeru dominira drvo, što daje notu topline.

– Udobnost je svima bitna i to smo imali u vidu kad smo nabavljali i presvlačili garniture. Još nešto što je u ugostiteljstvu važno, a što mnogi zaboravljaju, je čistoća i urednost, od samog osoblja, do toaleta. O tome jako vodimo računa, da uvek ima sapuna, papira, da je sve čisto – primećuje naš sagovornik.

Letnja bašta je prošle godine proširena i jedna je od prijatnijih u gradu, s obzirom na to da je veći deo u prirodnom hladu krošanja drveća, a i okružena je zelenilom, pa predstavlja pravo mesto za dnevni ili večernji predah.

Primetno je da su gosti vrlo različitih generacija, od srednjoškolaca, do ljudi u šezdesetim, a reklo bi se da se svi osećaju prijatno. Dolazile su ovde i poznate ličnosti, ali gazda Paja, kako ga zovu, ne voli da se hvali time. Ipak, od njega smo uspeli da saznamo da su svojevremeno svraćao Luis, Aki Rahimovski, Mima Karadžić, Sergej Trifunović, Nataša Bekvalac, Goca Tržan i mnogi drugi.

Ipak, ovaj kafić ne spada u "fensi", već opuštena mesta i upravo je u tome njegova čar.

– Imamo stalne goste koji svakog dana, bez izuzetka, ovde piju kafu, pa osoblje već zna i unapred im pripremi baš onakvu kakvu vole. U fazonu smo rokenrola i dobre muzike, dobre zabave, pa i dolaze ljudi kojima to prija – tvrdi Pavle Kežić.

Zanimljivo je i to da su se ovde mnogi parovi spojili, što među zaposlenima, što među gostima, iz čega je proizniklo i bar desetak brakova.