Hoće li imati ko da obrazuje đake: Loš položaj prosvetara, plate ispod proseka, deca imućnija od nastavnika...

Dekani osam beogradskih fakulteta pitaju se hoće li imati ko da nam obrazuje decu? Oni su juče održali okrugli sto na temu, između ostalog, budućnosti školstva u Srbiji. Istakli su loš položaj prosvetnih radnika, niske plate i nezainteresovanost mladih da se bave ovom profesijom. Iz nadležnog Ministarstva su ih zamolili da današnji sastanak pomere za drugi dan dok se ne izaberu novi državni sekretari.

U martu prošle godine osam dekana Univerziteta u Beogradu oformilo je "platformu" – svojevrsni model za spas srpskog školstva, sa ciljem da se vrati ugled prosvetnim radnicima, da im se povećaju plate ali i motivišu mladi da upisuju nastavničke smerove na fakultetima.

Dekani osam beogradskih fakulteta podneli inicijativu za spas školstva

Godinu dana kasnije, pomaka gotovo da nema. Na okruglom stolu koji su organizovali dekani, predstavnici Ministarstva prosvete nisu se pojavili, piše Insajder.

– Oni su bili voljni da dođu, ali su smatrali da treba da odložimo ovu diskusiju, da sačekamo da se imenuju državni sekretari i pomoćnici i tako dalje … Što smo mi procenili kao još jedan vid odlaganja ovog procesa – rekao je prof. dr Dalibor Petrović iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti MASA.

A situacija u prosveti je, smatraju dekani osam beogradskih fakulteta, toliko loša da prostora za odlaganje više nema. Broj maturanata koji upisuju nastavničke smerove na fakultetima je minimalan,  a budućnost nastavničke profesije, i te kako ugrožena.

– Hemija je 2015. godine upisala 26 studenata, 2023. tri studenta. Fizika je 2015. godine upisala 26, 2023. sedam studenata. Slična situacija je i na drugim fakultetima iz naše grupacije – kaže dekan Hemijskog fakulteta Dr Goran Roglić.

DS: Broj prijavljenih za profesorske smerove u Srbiji uglavnom jednocifren

On navodi da se u nekim mestima (Kikinda, Crna Trava, Surdulica, Leskovac...) već dešava da npr. nastavnik likovnog "pokriva" hemiju i fiziku, sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik.

Dekani podsećaju da su nastavnici izgubili ugled i da je to jedan od razloga zašto mladi ne žele da se bave tom profesijom. Sa druge strane, jedan od najznačajnijih faktora zbog čega nastava nije primamljiv posao za mlade je plata ispod proseka.

– Jer imate situaciju koja je neprirodna – da je svako dete, svaki učenik je imućniji od onoga ko mu predaje, oni su toga svesni. To je vrlo bitan momenat u društvu – smatra dekanka Filološkog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović.

Dekan Geografskog fakulteta prof. dr Velimir Šećerov ističe da tu očekuju pomoć od države

– Mi smo ispodprosečni. Jedina zemlja pa može biti i u svetu, ali jedna od retkih zemalja u svetu koja ima ispodprosečnu platu za nastavnike – kaže ,

Posle ekspozea novog premijera, odnosno njegovog odnosa prema obrazovanju, dekani osam fakukteta nisu optimistični. Ističu da je, s obzirom na trenutnu situaciju i prognoze, ovoj državi namenjen posao motača kablova.