GKP: Građani (još uvek) ne žele da učestvuju u političkom životu

GKP: Građani (još uvek) ne žele da učestvuju u političkom životu

U prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine održana je tribina "Demokratski kapacitet opozicije" na kojoj su učestvovali predstavnici novosadskih opozicionih stranaka.

Tribinu je organizovala nevladina organizacija Grupa za konceptualnu politiku (GKP), a povod je bio, kako kažu, izborna mobilizacija društva u kojoj opet nema prostora za rad na demokratskim reformama, što je verovatno i namera vladajućeg režima koji se održava na vlasti permanentnom kampanjom i vanrednim izborima, i to je već zabeležila Evropska komisija u svojim izveštajima.

− Problem demokratizacije, a sada vidimo i problem demokratije kao oblika vladanja je urgentno pitanje jer sve više ljudi od nje odustaje i gubi poverenje u sopstveni kapacitet da donosi političke odluke. Sa druge strane, ni sa opozicijom se ne može razgovarati, ni pregovarati o bilo čemu osim o kampanji i mobilizaciji za pobedu, za obaranje ovog režima. Opravdanja za to je još više i ona su jasnija od razloga depolitizacije društva, iako je i jedno i drugo vredno mišljenja koje bi ih dovelo u vezu. Režim je kriminalan, odnarođen, ne zastupa interese političke zajednice i duboko je antidemokratski. Autoritaran je i liberalan u reakcionarnom smislu, što znači da je u pitanju vladavina nejednakosti i sloboda za manjinu koja seže do nekažnjivosti – pojasnio je Zoran Gajić iz GKP-a. 

 

GKP je pripremio predlog za politiku decentralizacije – za očuvanje građanskog karaktera mesne zajednice i taj dokument ponudiće svim demokratskim opozicionim partijama, građanima i civilnim društvom kao osnovu za dijalog o budućnosti mesne samouprave. 

− Predlog nije samo načelan. Kategorično možemo da tvrdimo da se institucije lokalne i mesne samouprave urušavaju odnosno da se građanima ove države ukidaju stečene slobode i prava. Pravo na neposredno učešće u političkom životu je u osnovi demokratije jer je reč o vrednostima autonomije i samouprave koje se ne odnose samo na pojedince, već i na kolektivitete u kakvima pojedinci žive i rade. Mesna zajednica je takav kolektivitet, a sve se radi da se ona rastoči na pojedince, potrošače i glasače. Njene potrebe, koje nastaju kolektivnim životom, nisu od interesa onima koji žele apsolutnu vlast. Konkretno, nove odluke o mesnim zajednicama su i u Novom Sadu ukinule neposrednost izbora za savete mesnih zajednica i formalno. Do sada je to vladajuća stranka činila nepoštovanjem zakona, a sada to kršenje pretvara u normu odlukama. Novi Sad je poslednji u nizu u kojem je građanima uskraćeno pravo da predlažu komšije, i da kao predlagači budu i članovi biračkih odbora. To znači da više nemaju pristup izbornom procesu, a da bi nekoga predložili biće potrebno da imaju onoliko kandidata koliko je i mesta za savete predviđeno. Proporcionalni izborni sistem koji važi za stranačko nadmetanje nametnut je i građanima. A drugim rečima: nema politike izvan partijske organizacije i mobilizacije. Zato i postavljamo pitanje demokratskog kapaciteta stranaka. Ima li za stranke političkog prostora osim njihovog i njih samih kao političkih aktera u jednom društvu? Srpska napredna stranka je jasno dala do znanja da takvo nešto nije potrebno niti za nju poželjno, pa se mi pitamo da li se ova zaraza autoritarnošću i nasilništvom proširila i na sve ostale – rekao je Gajić.


 

 

Da li su opozicione stranke upoznate sa vašim predlogom?

− Upoznate su sasvim sigurno, pošto mi javno delujemo, a stranke prate rad nevladinih organizacija bolje nego mediji. Razgovaramo sa njima, iznosimo naš predlog. Napismeno, štampano i za stolom kroz diskusiju. Pozivamo građane i nevladine organizacije da nam se pridruže jer sami nismo u stanju da menjamo Zakon o lokalnoj samoupravi, a mesnoj zajednici vratimo status ustavne kategorije. Taj proces će potrajati i zahtevaće dosta rada da se sroči izveštaj o njemu, a što je još važnije on se ne završava. Stvarnost se menja, ljudi dolaze i odlaze, pa se već zna da u politici uvek započinjete iznova. Ono što je stabilno je teren na kom se nalazite, a organizacioni formati, život i procesi koji se na njemu odvijaju, menjaju se dok god ga ima. E mi smo sada u opasnosti da nestane taj teren, čitava jedna politička sfera, čitava jedan pravna oblast, što za ljude znači čitav jedan svet i polje delovanja i mogućnosti uticaja na život kakav žele živeti. Proces potiskivanja je globalan – ljude teraju, sele i raseljavaju mimo njihove volje i uprkos političkim zajednicama kojima su čuvali teritorije koje su naseljavali. No takvo potiskivanje se odvija i kroz potiskivanje iz institucija, a to se događa oduzmanjem prava. Građanskih, što znači političkih – smatra Zoran Gajić.

Ima li opozicija interes da javno kaže da su MZ izbori građanski, a ne stranački?

− E tu sad postoji jedan problem, za koji nisam siguran da mogu jasno da ga izrazim. Mislim da stranke, a to smo i na tribini mogli videti, brkaju registre u kojima se odvija politički rad i komunikacija sa ljudima, da ne kažem sa javnošću. Najpre su se požalili da nemaju medije, da zato ne mogu da prošire svoje ideje i programe kao da se politički rad svodi na javno oglašavanje. Izborna mobilizacija i može da prođe, čak su mediji i dovoljni da se ljudi odluče da izađu na izbore. Naravno, uslov je da postoje slobodni mediji, ali organizacija i širenje jedne politike se odvija među ljudima, u direktnoj komunikaciji sa njima i otvorenom zagovaranju i pozivanju na akciju. Međutim, stranački predstavnici se reklamiraju i kada razgovaraju, a onda češće objašnjavaju kako misle da stvari stoje, a ređe tragaju za mogućim među ljudima sa kojima su u kontaktu. Na tribini smo mogli čuti da nema ništa od mesnih zajednica i angažmana u njima dok se vlast ne promeni. Ali uvek je situacija dramatična za stranke koje pretenduju na vlast, drama smenjivanja i obaranja nekoga sa vlasti je redovna pojava. I održavanje na vlasti, razume se. Zar nije u interesu opozicije da podstiče ljude da se brane kako znaju i umeju i da se brane na svim planovima na kojima im se uskraćuju prava i da se pozivaju na zakone koje imaju, a koji im odgovaraju? Ne, nesvesno se širi defetizam, ali samo zato što se želi biti "objektivan". Objektivno sagledavanje stvarnosti nije za politiku. Politika se tiče subjektivnog i mogućeg u datoj situaciji. Ako neko nešto želi, treba videti sa njim kako to i da se ostvari, a ne da mu se kaže "ništa od toga čoveče dok sve ne promenimo!" To ne mobiliše ljude. A ne vide ni da bi i mobilizaciju i organizovane akcije mogli tretirati kao svojevrstan medij. 

 Prava mesna samouprava je kada sam ideš, sa svojim predlagačem, i od vrata do vrata tražiš podršku i potpise komšija

Kako građane zainteresovati za mesne zajednice?

− I ovo pitanje se politički, a ne samo logički nameće. Imaju li građani volje da neposredno učestvuju u političkom životu i žele li građani građanske mesne zajednice? Naše je iskustvo negativno. Ne žele. Još uvek. Čak i kada su u Novom Sadu građani izašli kao nezavisni kandidati i suprotstavili se hegemoniji SNS-a, oni su se sami ređali na liste. I mi im to nismo prigovarali u tom momentu jer smo i sami bili u borbenom zanosu. Komotnije je bilo kandidovati se kada znaš da nisi sam, a onda i sakupljati potpise tako što ćeš odjednom sakupljati potpise na štandovima i hvatati komšije u prolazu, na ulici. Prava mesna samouprava je kada sam ideš, sa svojim predlagačem, i od vrata do vrata tražiš podršku i potpise komšija, a taj broj nije velik. Dvadeset potpisa je bilo dovoljno. Zato su naprednjaci i uveli obavezu overavanja potpisa. Međutim, na sastavljanje lista ih niko ne mora terati, dovoljno je to što će ih izložiti riziku da se vlasti predstave kao opozicija sa ambicijom da osvajaju vlast, a ne da kao građani vode svoju mesnu zajednicu na neposredan, dakle nestranački način. Prema tome, problem kapaciteta, demokratskog kapaciteta nije pitanje samo za stranke, već najpre za građane same – kazao je Gajić.

 

Šta su pokazali izbori za savete MZ u Novom Sadu pre dve godine?

− Nemamo kontakt sa "oslobođenim mesnim zajednicama" na Limanima jer su i one za našu organizaciju postale kao i naprednjačke. Komuniciramo formalno i preko zahteva za informacijama od javnog značaja. Razišli smo se usput. Sve neformalne inicijative građana koje su pokretane u lokalu usvojile su stranačke atribute, a aktivisti i njihove komšije su se svrstali na liste građanskih pokreta i stranaka koje su nastajale. Sve je to u opoziciji, bar se tome nadamo, ali im je retorika i nastup svakako stranački i nimalo samoupravni. Tu i tamo po koji pojedinac. Aleksandar Lazarević je govorio na tribini i on je čovek sa integritetom. Razume šta govorimo i spreman je da menja mišljenje koliko i da brani svoje kada se s nama ne slaže. Na tribini smo uspeli da razmenimo argumente i on je prihvatio naš predlog. Da li će neko iz "oslobođenih mesnih zajednica" sazvati zborove građana i staviti na dnevni red statute koji se čekaju, a u pripremi su i sigurno će biti na štetu građana, ostaje da vidimo. Nemamo više mogućnost da razgovaramo i da ubeđujemo savete direktno, pa zato to radimo javno i preko ljudi sa kojima se da razgovarati. 

 


Jesu li limanske mesne zajednice postale slobodne?

− Mislim da su "oslobođene mesne zajednice" napravile dosta pomaka i unapredile rad mesne zajednice. Najpre, podigle su svest građana o važnosti i potrebi za njima, a koju ljudi ne prepoznaju iako je bolno osećaju i podnose. Sazivali su zborove i preduzimali neke akcije. Bolje će se oni predstaviti, jer mi vodimo računa samo o političkom aspektu mesne samouprave, a ne i o socijalnom ili komunalnom. Sasvim sugurno su otvorili mesne zajednice za ljude i spremni su da sa njima razgovaraju na način koji je drugačiji od naprednjačkog. Sugerisali smo na koje teme treba sazivati zborove i oni su to ili odbijali, ili činili sa odlaganjem, ali to pripisujem našem sukobu. Najpre nisu imali petlju da sazovu zbor građana posle nasilnog i noćnog krečenja fasada trobojkama, a kao argument su iznosili da se plaše da im naprednjaci i njihove bande ne dođu na zbor i ne izglasaju da fasade kreče naprednjački jurišnici, u šta je zaista teško poverovati. Uveren sam i da trpe razne pritiske od strane vlasti i koliko pamtim bilo je napada na imovinu članova saveta. Prema tome, nema se tu šta reći – naprednjačkoj vlasti smeta sve što nije ona i pod njenom kontrolom. I ovom prilikom ih pozivam da sazovu zborove građana povodom javnog uvida u nacrte statuta, izglasavanja i njihovog usvajanja i da na zborovima sačuvaju važeće statute ili bar odredbe koje garantuju neposredno učešće građana i na izborima za savete, da sačuvaju pravo da predlagači budu članovi proširenih biračkih odbora odnosno posmatrači. Odluke su dovoljno opšte da se propadanje može zaustaviti na nivou statuta mesne zajednice. To je poslednja linija odbrane. Ako ništa drugo, bila bi to odlična opoziciona mobilizacija jer istini za volju pod ovakvim režimom, malo je prostora za drugačiju politiku od opozicione – zaključio je Zoran Gajić.

Dejan Ignjić

Oceni vest:
6
4

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Navali narode!

    pre 123 dana i 2 sata

    Pa, čuj. Još uvek je tu onih 10.000 i relativno dobar odnos opstanka između plata, cena i stanarina / grejanja. Znaju oni šta rade, primenjuju sve savete onih starih bogatih svetskih čika sa kapicama.
    Ko je neutralan i neće da se bavi politikom - a ti ga bato kupi. Srbin nije skup, u odnosu na Evropljane i manje od 100 evra obavi posao. Sad koriste klimu kupovanja, pa spremaju i nagrade svojim botovima, putem novih prijavljenih "boraca". A sve to od našeg poreza.

    Oceni komentar:
    1
    12